petak, 22.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:55
INTERVJU: ANDREJ BLATNIK, pisac

Svoje junake oljuštio sam do korena

Svugde je aktuelno to koliko različitosti jedna zajednica može da izdrži, gde se one doživljavaju kao bogatstvo, a gde postaju ograničenje
Autor: Marina Vulićevićsubota, 02.12.2017. u 22:00
(Фото: Викимедија CCBY3.0)

Poznati slovenački pisac Andrej Blatnik bio je učesnik dvodnevne panel diskusije Srpskog PEN-a „Evropa razlika ili različita Evropa”, a u „Parobrodu” je predstavljena njegova zbirka kratkih proza „Kapiraš?” (Geopoetika), inače njegovo prvo delo na srpskom jeziku u prevodu Ivana Antića. Blatnik je i prevodilac, univerzitetski profesor i svetski putnik, autor je 12 knjiga koje su objavljene u 29 stranih izdanja. Priče su mu prevedene na 34 jezika.

Tokom ove panel diskusije sećali ste se Jugoslavije, međutim, da li se ta bivša država po jedinstvu različitosti može uporediti sa Evropskom unijom?

Mislim da može da se uporedi i po tome što su svi u tu zajednicu ušli sa nadom u bolju budućnost. Ta nada dostigla je svoj vrhunac u jednom trenutku, mada nisam siguran da li je to u pogledu Evropske unije možda već ovaj momenat. Ali, Bregzit je siguran pokazatelj da ova koncepcija Evrope nije toliko idealna kao što se nastoji da se prikaže. 

Da li na državnom nivou u stvarnosti zaista može da se priželjkuje i „voli” različitost?

Tu postoje određeni problemi, ne samo kada je reč o Jugoslaviji i današnjoj EU, sličan je slučaj i Španija. Videli smo šta se dešava u Kataloniji, tu je još dugogodišnje pitanje Baskije, čak i drugih regiona. Sličan problem, samo ne toliko izražen, postoji i u Belgiji, a želja za osamostaljenjem severne Italije svojevremeno je dostigla komičke situacije. Ipak je svugde aktuelno to koliko različitosti može jedna zajednica da izdrži, gde se one doživljavaju kao bogatstvo, a gde postaju ograničenje. Opšta tendencija je da se razlike ukidaju, što je proces koji može da ide samo do određenog stepena. Tu se javlja potreba za senzibilitetom koji bi omogućio koegzistenciju ili suopstanak razlika. Tako je i u međuljudskim odnosima.

Slovenija je u okviru Jugoslavije doživljavana kao „nešto drugo”. Da li je to bio razlog „razdruživanja”?

Slovenija jeste samu sebe videla kao drugačiju od ostatka Jugoslavije, ali sama po sebi ipak nije bila toliko različita. Iako na granici sa Italijom ima snažan mediteranski uticaj, a na severoistoku ima jači austrijski uticaj nego u Ljubljani, nekako je homogena. Oni koji su dolazili iz drugih republika prilagođavali su se do određenog stepena, a ostavljana im je mogućnost da zadrže svoje osobenosti.

Popularni slovenački bend „Lajbah”, u pesmi o raspadu Evrope, zapravo je citirao pesnika Srečka Kosovela?

To je popularna pesma „Lajbaha”– „Europe is Falling Apart”, koja je doslovni citat iz pesme Srečka Kosovela, koji je to napisao posle Prvog svetskog rata: Evropa se raspada, udruživanje naroda i revolucija, oboje je laž…Istorija se ponavlja, pomalo farsično, kao što je to predvideo i Marks, ma šta da danas mislimo o njemu.

Da li je u stvari mit da Slovenci više vole Srbe od Hrvata?

Sa Hrvatima, kao što oduvek biva među najbližim susedima, imamo istorijat konflikata. Da su nam Srbi kojim slučajem susedi, bilo bi slično. Stalna tema sa Hrvatima je granica na moru, a malo i na kopnu. I to će proći, iako je sada međusobno raspoloženje u padu.

Dok govorimo o različitostima, i ova vaša knjiga kratkih proza zasnovana je na konceptu različitosti diskursa, a u vezi sa temom ljubavi?

Zamišljeno je da svaka od priča staje na jednu stranicu. Pošto sam postavio takvu granicu, bilo mi je potrebno da likove „oljuštim do samog korena”, ti junaci nemaju baš mnogo konteksta, niti podataka o tome odakle dolaze, koje su nacionalnosti, čime se bave. Onda su međusobni odnosi ono što ostaje. Najdramatičniji odnos je svakako ljubav. Tu se nalazi i osećaj usamljenosti koji je isto tako nezavisan od rase, klase i religije pojedinca.

Bio sam univerzitetski profesor, a sada živim na ulici, kaže jedan od vaših junaka. Da li će ovakve izjave biti sve više uobičajene?

Tako nešto dešavalo se i pre, setimo se Nemačke iz 1933. godine. Iz ovakvih lekcija nismo baš puno naučili, a možemo da se nadamo da će se istorija ponavljati više kao farsa. Nekada je važilo pravilo da se znanje može pretvoriti u kapital, kada se čovek obrazovao, to je bila investicija u njega. Danas, to više nije izvesno. U Sloveniji smo napravili studiju o tome ko najviše kupuje knjige i rezultat je bio da oni koji zarađuju više od dve hiljade evra mesečno – najmanje kupuju, dok više za knjige daju oni bez stalnog zaposlenja. Bogatiji su shvatili da im za kapital znanje nije potrebno, i zbog toga su promenili stav prema knjigama.

Puno putujete. Kakva saznanja pružaju ovakvi doživljaji?

Putovanja uče uvažavanju različitosti i saosećanja i relativizuju ljudsku egoističnu superpoziciju u odnosu na druge. Sada svake zime idem u Indiju, posle nekih čitanja i naučnih konferencija. Mnogo mi se dopada tamo zato što vidim da je sve sasvim drugačije nego u zapadnom svetu. Ne samo u pogledu većeg broja čitalaca, gde srednji stalež obrazovanje shvata i kao simbolički kapital zbog vrednosti reinkarnacije. To je optimistično mišljenje: ako je sada loše, možda će biti bolje u nekom od sledećih života.

Kako vi vidite Ameriku?

Amerika je vrlo raznolika. Na primer akcija „Okupiraj Vol strit” bila je vešta i autentično američka. Samo što ideja da je Amerika uvek prva nije više zasnovana na realnosti. To se vidi i u književnosti. Osamdesetih godina čitali smo puno američke pisce, kao nešto najbolje, ali sada je tamo uticaj pisaca i intelektualaca na opšte mišljenje još i manji nego u Evropi. Tamo intelektualci imaju uticaj u zatvorenim univerzitetskim sredinama i stručnim magazinima. Čovek koji je dobio nagradu za najbolju naučnu knjigu prošle godine objavio je potresni govor koji prikazuje nesigurnost na poslu i male zarade američkih univerzitetskih profesora. 


Komentari0
a88ed
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja