petak, 19.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:48
FORMULE ŽIVLjENjA

Zabranjena osećanja

Autor: Zoran Milivojevićponedeljak, 11.12.2017. u 09:00
(Срђан Печеничић)

Roditelji i druge osobe detetu pokazuju da su neke emocije dobrodošle, druge su nepoželjne, a na obrazac prihvatljivosti nekada utiču kultura ili pol mališanaDeca doživljavaju i izražavaju različita osećanja, ali ubrzo shvate da nisu sva ta osećanja dočekana na isti način od strane roditelja i drugih koji su deo detetovog socijalnog okruženja. Roditelji i drugi koji su u kontaktu sa detetom mu pokazuju da su neka osećanja dobrodošla, a da su neka osećanja nepoželjna.

Nekada je problem u načinu na koji dete izražava osećanje koje je inače dobrodošlo, a nekada je problem u samom osećanju koje se kao takvo smatra neprihvatljivim i nepoželjnim. Prema tome koja su osećanja poželjna, a koja neprihvatljiva, porodice se razlikuju. Nekada na obrazac prihvatljivosti utiče kultura, a nekada je povezan sa polom deteta.

Ljubomora zbog prinove u porodici

Kroz reakcije roditelja i drugih, dete stiče predstave o tome koja su osećanja prihvatljiva, a koja su neprihvatljiva. Želeći da bude voljeno i prihvaćeno, dete se prilagođava tako što preuzima i usvaja ove stavove, koji tako postaju detetovi stavovi prema sopstvenim osećanjima. Ono na taj način izgrađuje sposobnost da reguliše i kontroliše svoje doživljavanje i izražavanje emocija.

Tipično je da dete koje je bilo jedinac postaje ljubomorno kada dobije brata ili sestru. Ovaj problem je posebno izražen kada su deca istog pola i kada je mala uzrasna razlika između njih. Zbog ljubomore dete može biti verbalno ili fizički agresivno prema mlađem detetu. Roditelji reaguju na takvo njegovo ponašanje tako što ga osuđuju i zahtevaju da se kao starije dete odnosi sa ljubavlju prema mlađem. Starije dete može zaključiti da je njegova ljubomora dodatni razlog da izgubi roditeljsku ljubav, tako da prestaje da se ponaša ljubomorno i počinje da prema mlađem detetu pokazuje nežnost i ljubav.

Pitanje koje se postavlja je: gde je otišla ljubomora? Da li je promena detetovog ponašanja zaista dovela do razrešenja problema ljubomore i do prihvatanja mlađeg deteta?

U većini slučajeva ova „zabranjena ljubomora” nije razrešena, već nastavlja da postoji u detetovoj psihi. Postoje dva načina na koji neprihvatljiva, to jest „zabranjena osećanja” nastavljaju da postoje: kao prigušena ili kao potisnuta osećanja.

Kada je neprihvatljivo osećanje prigušeno, osoba ga doživljava, ali ne želi da ga izrazi. Osoba smatra da je u redu da oseća dato osećanje, ali je svesna da se to ne bi svidelo drugim ljudima i zato ga od njih krije. U našem primeru, dete može i dalje doživljavati ljubomoru, ali će je pažljivo prigušivati, skrivati i predstavljati kao neko drugo osećanje.

Kad je tuga zabranjena

Kada je tuga ono osećanje koje je nekome zabranjeno, ta osoba će se boriti sa sobom da je nikada ne pokaže pred drugim ljudima, dok će je samo kada je sama slobodno izražavati plačem. Ona to čini zato što smatra da mora biti jaka da bi bila poštovana, a da je izražavanje tuge i žalosti znak da je neko slabić, tako da je prigušuje pred drugima kako je drugi ne bi prezreli i odbacili.

Još veći stepen zabrane postoji kod potisnutih osećanja. Kada je osećanje potisnuto, tada ga osoba ne doživljava, iako ga na neki način izražava (na osnovu čega znamo da ono postoji). Osoba koja smatra da je izražavanje tuge znak da je neko slabić, sama bi o sebi mislila da je slabić i nedostojna samopoštovanja kada bi se rasplakala. Drugim rečima, ako bi sebi dozvolila da doživi dato osećanje, ona bi počela da sama o sebi misli na veoma negativan način i da sebe prezire. Da bi sačuvala pozitivnu sliku o sebi i samopoštovanje ona je sebi zabranila da oseća i doživljava tugu. Međutim, iako je ne svesno doživljava ta tuga postoji u njenom nesvesnom odakle se indirektno izražava.

Kada bi osobu koja potiskuje tugu naterali da se rasplače, ona bi izrazila tugu, ali bi istovremeno pokvarila svoju sliku o samoj sebi.

Starije dete iz našeg primera sa ljubomorom hoće da bude „dobro” a ne da bude „loše” tako da je prestalo da doživljava ljubomoru, ali je na neki drugi, indirektan način počelo da pokazuje da ne prihvata mlađe dete. Na primer, uvek „zaboravi” da kaže da ima brata ili sestru ili stalno sanja da se mlađe dete razbolelo.


Komentari7
ec083
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar V. Terzic
U modernoj kvantnoj mehanici sve se vise sistrazuje sto manji uticaj ljudskog faktora na objektivnost merenja i rezultate eksperimenta. Tako se teziste eksperimentisanja prebacuje na merenje objektivnih prirodnih cinilaca koji su prisutni u datom kontekstu, kao i onih cinilaca koji privremeno "izmicu" nasem saznanju a nalaze se u nekom koncentricnom kontekstu, pa ih naucnici definisu kao nezanemarljiv uticaj "skrivenih parametara". Za empirijski rezultat od sustinske vaznosti je nacin jasnog percepiranja i ocitavanja rezultata istrazivanja. Uloga psihologa u takvom timskom interdisciplinarnom istrazivanju je nezaobilazna, pa otuda jak povratni uticaj kvantne teorije na psihometriju. Svaka "zabranjena osecanja", bila ona "prigusena" ili "potisnuta" u detinjstvu, bitno uticu na formiranje karaktera mladog bica, sto u psihoanalizi treba individualno istrazivati kao uticaj "skrivenih parametara" koji uticu na kasnije psiholoske poremecaje, deformacije i ukupno ponasanje odrasle osobe.
Natasa
Ja imam obrnut problem, imam sestru jednu godinu mladju! Znaci ja sam starije dete! Ceo zivot moja sestra misli da se meni poklanjalo vise paznje i da roditelji meni drze stranu!
Ilic Momcilo
Sva osecanja,ne znam da li mogu biti urodjena,stvaraju se i sire ili suzavaju,kroz ceo zivot,od rodjenja pa odrastanjem i kod,mislim, vecine ljudi se stabilizuju sa starackim godinama.Otuda njihovu,staracku mudrost,po nekad, vezujemo i za iskustvo sa osecanjima.Smatram da mladi roditelji,koji pamte i razumevaju uspesan nacin ucenja od roditelja, u vrticu,skoli,sportu,muzici,...mogu biti uspesni i u stvaranju i kanalisanju dobrih osecanja i dobrih razumevanja tudjih osecanja,kod sebe i jos korisnije i bolje kod svoje dece.Malo je grubo,ali covek sa losim ili bez osecanja(bezosecajni),nije u dovoljnoj meri covek.
Jelena
Bilo bi lepo saznati vise o potisnutom besu, koji se prirodno nadovezuje na tugu Hvala u napred
Zorica
Kad sam ja bila dete, upravo tako su me vaspitavali roditelji.....posle su došle na red psihosomatske bolesti.....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja