Bez ofsajda u učionici

Baš je akumulirao funkcije. I hajde da je samo to, nego je i kompozitor i tekstopisac, pa je davne 1994. godine pobedio na festivalu „Beogradsko proleće” kompozicijom „Tužni boem”, koju je maestralno otpevao sada pokojni Krsta Petrović.

Dvadeset godina je Nedić vodio hor škole i predavao ekonomsku statistiku. Komponovao je i himnu škole. Muzičko je kao predmet ukinuto pre više od 20 godina. Zašto bi ekonomisti umeli da pevaju, pa se profesor i sudija prihvatio i dirigentske palice. Zato su često sumnjali da predaje muzičko i fizičko. A on je, kao đak Druge ekonomske, diplomirao ekonomiju, pa se vratio nazad, ali kao profesor ekonomske grupe predmeta. U radnoj knjižici ima samo jedan pečat, znak Druge ekonomske.

Žali zbog dve stvari. Što ne sudi na fudbalskom terenu i ne predaje đacima, jer za njega nema većeg zadovoljstva od mahanja zastavicom pokraj aut-linije i učenja i vaspitanja dece na terenu. Dakle, u učionici. Govori brzo, odsečno, kao pred televizijskim kamerama, pa ni diktafon ne može da snimi svaku njegovu reč. Kako mu je palo na pamet da postane fudbalski sudija?

– Trenirao sam vaterpolo, ali sam povredio ruku. Počeo sam da igram fudbal u FK Banja iz Višnjičke banje, ali sam bio težak, da ne kažem debeljuškast, i shvatio da nije to za mene. Na kurs za fudbalske sudije otišao sam 1984. godine i počeo da sudim. Od seoskih liga, kao glavni sudija. Kruži legenda da je najgore suditi u Kamendolu kod Grocke, jer tamo domaća publika disciplinuje sudije tako što ih baca u bunar, ali egzotika malih liga je nezamenljivo iskustvo. Ja sam najviše nadrljao u Crvenki, kad sam sudio utakmicu Crvenka–Železnik. Mislio sam se, mirni su Vojvođani. Nisu bili zadovoljni suđenjem, napali su nas, bili smo zatočeni dva sata. Izvukli smo se nekako. To je bilo ludo vreme, kada je Železnik iz četvrte lige hitao ka Prvoj – priča Nedić.

Bio je međunarodni fudbalski sudija, a 2008. godine je mahao kao pomoćnik na utakmici Švajcarska–Luksemburg u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Tako se oprostio od travnatog terena.

Šta je lakše? Suditi ili predavati klincima?

– Slično je, jer se radi sa decom. Ona su blago i u učionicama i na fudbalskom terenu. Sport, muzika i obrazovanje su nadahnuće i zato svoje učenike teram da se bave sportom i muzikom. I naravno, kakav bih to bio profesor da ih ne teram da uče. Ekonomiju naročito – priča, pokazujući u kabinetu fotografije sa decom i fudbalerima. Nikada nije „mahao” derbi Zvezda–Partizan, ali je sudio finale Kupa Zvezda–Vojvodina 2007. godine.

Kod mahača je, nastavlja on, najvažnija puna koncentracija, kretanje, u liniji sa pretposlednjim igračem odbrane. Svako kašnjenje i dekoncentracija je uzrok pogrešne odluke. Maše li ofsajd i u učionici?

– Sada je aktuelno vršnjačko nasilje. Sve se prenosi sa stadiona i ulica u škole. Mi smo jedina srednja škola iz Beograda u projektu Škole bez nasilja. Problem je što deca teško prijavljuju nasilje, strahujući šta će biti posle. Opasne su i navijačke grupe. Zabranjeno je da đaci u školi nose navijačka obeležja. To može biti inicijator nasilja. Država mora sistemski da sprečava nasilje. Šta vredi kad policija hapsi, a tužilaštvo i sudije ih puste. U obrazovanju i sportu ne sme da bude politike.

A ima je – priča direktor, sudija i kompozitor.

Tvrdi da nije strog profesor. U čemu je tajna dobrog suđenja i predavanja?

– Nikada ne sme da postoji zla namera. Sećam se, kada me nadzornik koji je došao na čas pitao – šta vam znači ova ocena 14, a ja sam mu odgovorio da je to – četvorka. On me pitao, zašto onda piše 14? Objasnio sam: Dete je dobilo jedinicu, a onda je naučilo gradivo koje nije znalo i dobilo je četvorku. Dakle, ako dobije jedinicu, a onda sedne i nauči, zašto bih računao prosek jedinice i četvorke. Možda je dete bilo zaljubljeno, imalo probleme i zato dobilo keca. I najveći fudbaleri imaju pravo na loš dan, a na sledećoj utakmici daju gol i reše finale Svetskog prvenstva. Zašto da to pravo nemaju deca? – pita se Dejan Nedić.

Tako predaje, tako je sudio i tako komentariše najveće fudbalske utakmice. Na prvi pogled ležerno, ali kada se vrati snimak i ponovo pogleda i presluša, sasvim logično!