- Rekvijem za Čuburu
utorak, 14.08.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:24
RUŠENjE USPOMENA

Rekvijem za Čuburu

Autor: Miloš Lazićsreda, 14.02.2018. u 21:44
Сру­ше­на „Чу­бур­ска ли­па”, мла­да ка­фа­на, али би­ла је чу­вар ста­рог чу­бур­ског ду­ха (Фото Н. Марјановић)

Vest o za­tva­ra­nju i ru­še­nju „Ču­bur­ske li­pe” za­te­kla me je u Žar­ko­vu, gde već če­tvrt ve­ka sa­njam da se jed­no­ga da­na vra­tim ne­ka­da­šnjoj ras­pe­va­noj pe­ri­fe­ri­ji či­jim su se­no­vi­tim uli­či­ca­ma i ve­se­lim ka­fa­na­ma pro­mi­ca­le uspo­me­ne.

Ma­štao sam da se po­no­vo skra­sim na Ču­bu­ri mo­je mla­do­sti.

Br­ži su, ne­ću sti­ći da do­sa­njam.

Ali za­to mo­gu da im ot­pi­šem!

Sva­ki to­pli ku­će­rak u Be­o­gra­du sta­ri­ji od osam­de­set go­di­na mo­že da bu­de pro­gla­šen za kul­tur­no­i­sto­rij­ski spo­me­nik, da se ob­no­vi pa sa­ču­va od za­huk­ta­lih gra­đe­vin­skih pred­u­zi­ma­ča, ili da osta­ne stra­ća­ra i pre­ko no­ći ne­sta­ne pod pi­ju­ci­ma. Na­ža­lost, ve­ći­na sta­rih pre­sto­nič­kih ka­fa­na ko­je su ušle u ve­se­lu po­vest gra­da i po­sta­le pre­po­zna­tlji­vi to­po­ni­mi, kao iz ina­ta, no­vo vre­me do­če­ka­lo je u udže­ri­ca­ma. Ta­kve su pr­ve ne­sta­le. Za nji­ma u stro­ju, na uda­ru su se na­šle one u no­vi­jim i sta­me­ni­jim zda­nji­ma, ko­je su na­pra­sno osvi­ta­le kao pro­dav­ni­ce do­njeg ru­blja, kla­di­o­ni­ce, ili ba­kal­ni­ce. One što su „pre­ži­ve­le” taj pur­ga­to­ri­jum, mo­ra­le su da pro­me­ne iz­gled i kli­jen­te­lu, ma­da im če­sto ni ta ma­ske­ra­da ni­je bi­la od po­mo­ći.

„Ču­bur­ska li­pa” ni­je bi­la sta­ra ka­fa­na: otvo­re­na je tek kra­jem sed­me ili po­čet­kom osme de­ce­ni­je pro­šlog ve­ka. Iako „mla­da”, bi­la je ču­var sta­rog du­ha Ču­bu­re. Ali ni „Orač” ni­je bio to­li­ko star! Iako se za­ti­cao u svim pre­sto­nič­kim be­de­ke­ri­ma, ta ka­fa­na je po­če­la da ra­di 1949. go­di­ne u ne­gda­šnjoj aba­džij­skoj rad­nji na uglu Bu­le­va­ra oslo­bo­đe­nja i Uli­ce kne­gi­nje Zor­ke. Se­ća­nje na nju ble­di od 1996. go­di­ne, ka­da je sru­še­na „pod uz­bu­nom”.

Pre­ko pu­ta „Ču­bur­ske li­pe” bi­la je ope­va­na krč­ma „Ču­bu­ra”, a kraj nje ku­ća u ko­joj je ro­đen glu­mac Ba­ta Stoj­ko­vić. Na pr­vom uglu zde­sna, duž Uli­ce ca­ra Ni­ko­la­ja Dru­gog, na­la­zio se „Ki­ke­vac”, sru­šen ne­ko­li­ko da­na pre ne­go što je šef ka­fa­ne is­pla­ni­rao da ola­ji­sa­ni pod za­me­ni bu­ko­vim par­ke­tom, „da mu go­sti ne pro­kli­za­va­ju”. Na­spram „Ču­bu­re”, upra­vo na uglu Ma­čvan­ske bi­la je ka­fa­na „Pri­šti­na”, po ko­joj je pro­zvan tram­vaj što je je­zdio pre­ko Sla­vi­je Sve­to­sav­skom, Ka­ta­ni­će­vom i Ma­ken­zi­je­vom...

Kad su sru­še­ne stra­ća­re u či­jim ne­dri­ma su bi­le „Ve­li­ka” i „Ma­la To­pli­ca” da bi se po­di­glo mo­der­no zda­nje u ko­jem je po po­vrat­ku iz eg­zi­la ži­veo i umro Mi­loš Cr­njan­ski, u pri­ze­mlju su osva­nu­le „Ve­li­ka” i „Ma­la Vlta­va”. Ma­la je da­nas po­sla­sti­čar­ni­ca, a u ve­li­koj se pro­str­la ba­kal­ni­ca.

Ne­što ni­že bio je le­gen­dar­ni „Tran­da­fi­lo­vić”, ali ume­sto gur­man­lu­ka, pro­bra­nih do­ma­ćih pi­ća i do­brog dru­štva, da­nas tu nu­de „kuć­nu he­mi­ju”, kao i slič­ne ne­po­treb­ne stva­ri. 

Ima još to­ga, ali i ovo je do­volj­no za bri­gu. A, mo­žda je reč o obo­lu no­vom vre­me­nu ko­ji se mo­ra pla­ti­ti? Valj­da je ta­ko? Za­to, evo re­še­nja:

Kad do­vr­še ru­še­nje te­snog zda­nja „Ču­bur­ske li­pe”, mo­gli bi od­mah da pre­đu na „So­ko­lac”, za­tim da vi­de šta će s „Gra­di­ćem Pej­to­nom” i ka­fa­nom „Ču­bu­ra” (po­ve­ća­nje ki­ri­je bi ih obes­hra­bri­lo i pri­mo­ra­lo da ot­ka­žu rad­nju, ma­da bi po­žar bio de­lo­tvor­ni­ji), či­me bi či­tav kraj ko­nač­no oslo­bo­di­li, i od ka­fa­na, i od Ču­bu­ra­ca. 

A ka­da se taj plan pri­ve­de kra­ju, po­sled­nja ču­bur­ska zna­me­ni­tost bi­će – Ka­le­nić pi­ja­ca. 


Komentari19
84809
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош
Ову слику када видим, ухвати ме неописив осећај мучнине. Све би ово лепо требало срушити до темеља колико стравично изгледа. И да, да не заборавим, законом треба забранити зазиђивање тераса!
milorad
Muka mi je , dokle ovo ...?
Paunovic Nikola
Kafana je mesto u kome nije obavezno da vas emocije odvedu u boemstinu. Kafana je mesto gde sam se susretao sa nekoliko istomisljenika sa kojima sam mogao da popricam cak i o skakljivim temama i da cujem korisne savete ili zapazanja o politici ili o detaljima iz licnog zivota. Ljudi koji to smatraju zastarelim, pristaju da se druze samo preko drustvenih mreza sto im ostavlja samo mogucnost ili da "skrate jezik" dok su u mrezi ili da budu stalno svesni da svako moze da ih prisluskuje i kontrolise. Zbog toga smatram da kafana ne predstavlja proslost i zaostalost vec treba da ima lepu perspektivu u buducnosti. Naravno da kafana pri tom treba da bude cista, uredna, bez pijandura, ali sa dusom.
учмалост цивилизација
Проблем старих београђана је став да је нешто што је ружно добро, а уствари само смо се навикли на ружно и прљаво. Кафане у облику у ком су биле пре 20 или 50 година више нису одрживе и могуће, осим када је власник кафане и власник простора. Онда има лека за самоодржање. Стара Мадера није изгубила превише на свом духу, изгубили су се људи који су ту кафану правили. Глумци више нису боеми него породични људи који плаћају кредите за станове и куће, кола, снимају рекламе, прагматични су и без емоција које би их гурале у боемштину. То је прошло време. Нажалост или не, паметне кафеџије би требале да сачувају ту институцију отварањем гостионица које су приступачне средњој класи, сиротињи и преосталим боемима. Кафеџије треба да подреде свој посао таквима, и да га одржавају док год је рачун на крају месеца позитиван. Ниске цене су предуслов за одрживост и дуготрајност.
domacin
Unistili smo sve sto smo stigli da bi novokoponovana elita imala gde da se pokazuje neznam samo kome porez placaju
Preporučujem 3
Sinisa
Cubura ne nestaje nego menja svoje lice i od jednog izrazito sirotinjskog kraja postaje elitni deo grada. Ruku na srce nema tu zgrada koje bi se mogle proglasiti kulturnim dobrom,a pomenute kafane ne bi danas mogle dobiti upotrebnu dozvolu. Sve u svemu Cubura postaje sve lepsa i nadam se da ce se tako nastaviti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja