U Jermeniji Putinov saveznik podneo ostavku

„Pašinjan je bio u pravu. Pogrešio sam. Sadašnja situacija ima nekoliko rešenja, ali neću ići ni na jedno. To nije moje. Napuštam dužnost rukovodioca države, premijera zemlje”, rekao je Sargasjan.

On je u nedelju razgovarao sa Pašinjanom u hotelu „Meriot” u centru Jerevana, kada je vođa opozicije zatražio da podnese ostavku. Nakon susreta Sargasjan je rekao novinarima da političke snage koje su na izborima dobile sedam-osam odsto glasova nemaju pravo da govore u ime naroda. Zahteve opozicije nazvao je ucenom, pozvao Pašinjana da poštuje zakon i napustio hotel.

Potom je u nedelju na demonstracijama došlo do sukoba između demonstranata i policije, a korišćene su i dimne bombe. Policija je uhapsila više od 200 demonstranata, među njima i trojicu opozicionih lidera, uključujući Pašinjana; bilo je i povređenih, što je izazvalo osudu Evropske unije.

Demonstracije protiv izbora bivšeg predsednika Jermenije Serža Sargasjana za premijera te zemlje organizovala je opozicija koja smatra da je on neefikasno rukovodio državom i doprineo pogoršanju ekonomske situacije. Protesti u Jerevanu i drugim gradovima u Jermeniji su počeli 12. aprila, a bivši predsednik u dva mandata (10 godina) je pre sedam dana u parlamentu imenovan za premijera. To je bilo prvo glasanje u skladu s izmenjenim ustavom, nakon što je pre tri godine ukinuto direktno glasanje na izborima i sprovedena transformacija Jermenije u parlamentarnu demokratiju u kojoj izvršnu vlast ima premijer dok je funkcija predsednika uglavnom protokolarna. Za predsednika Jermenije je sa 90 od 105 glasova u parlamentu izabran Armen Sargasjan, ambasador u Velikoj Britaniji, koji je bio i jedini kandidat. Sadašnji i prethodni predsednik imaju isto prezime, ali nisu u srodstvu.

Protestima na ulicama Jerevana, koji su bili organizovani tako da su u blokadi bile vladine zgrade i saobraćaj. Juče su se uz poziv studentima pridružile i desetine vojnika iz mirovne brigade Vojske Jermenije, što je demonstracijama dalo mnogo ozbiljniji karakter. Situacija na ulicama Jerevana je počela da liči na državni udar.

Samo nekoliko sati pošto su se vojnici u uniformama pojavili među demonstrantima, Sargasjan je podneo ostavku. Ministarstvo odbrane je osudilo njihovo učešće u protestima i saopštilo da će vojnici koji su se pridružili protestima i samovoljno napustili kasarne biti strogo kažnjeni.

Rusija i Jermenija su saveznici ne samo u UN, Evroazijskoj ekonomskoj uniji i Zajednici nezavisnih država nego i u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti, koju čine važne bivše članice SSSR-a. Na teritoriji Jermenije se nalaze ruske vojne baze i, ukoliko bi došlo do rata, Rusija može biti uključena u njega. Od 1994. Nagorno-Karabah je jedan od brojnih zamrznutih sukoba, a oni su obnovljeni pre dve godine. Ovo područje ima veliki strateški značaj za nekoliko država, a Rusija ima ogroman interes da Kavkaz bude u miru.

Od velikog značaja ovaj region je i za Tursku i Iran. Kako bi osigurala bezbednost na severu, gde su Čečenija i Dagestan, Rusija mora da drži jug u ravnoteži i suprotstavi se turskom, iranskom – i iznad svega američkom uticaju. S obzirom na to da Rusija u poslednje vreme neguje odlične odnose sa Turskom i Iranom, smatra se da jedino SAD imaju interes da ovaj region ponovo bude destabilizovan.