utorak, 16.07.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52

Sviranje s lakoćom

Kod duvačkih instrumenata ne važi pravilo „što stariji, to bolji” – kaže oboistkinja Sanja Romić koja govori o prvom Oboa festu i graditeljima ovog instrumenta koji dolaze u Beograd
Autor: Mirjana Sretenovićutorak, 26.06.2018. u 22:00
Сања Ромић (Фото: Андреј Хићил)

Od 27. do 30. juna u Beogradu će biti održan prvi „Oboa fest” i predstavljen koncept „Svirati s lakoćom”, a naš grad će ugostiti strane izvođače, kao i najpoznatije proizvođače oboe. Dvodnevni kurs za studente održaće Lajoš Lenčeš, solo oboista Radio orkestra iz Štutgarta, i to u muzičkoj školi „Vladimir Đorđević” (Vatroslava Jagića 5) gde će 28. juna biti otvorena izložba instrumenata „Marigaux”, vodećeg svetskog graditelja oboe iz Pariza. Kompanija „Hangzerklinika” iz Budimpešte obezbediće popravku instrumenata učesnika festivala, pošto za to ne postoji radionica kod nas, a nemačka firma „Reeds 'n' Stuff” izložiće mašine za pravljenje piskova, i održati radionicu za njihovo pravljenje.

Završni koncert polaznika kursa prof. Lenčeša „Deca deci” biće izveden za romsku decu iz Svratišta, dok će o improvizaciji za klasične muzičare govoriti oboistkinja Jelena Soro.

U regionu ne postoji „Oboa fest” i zato organizatori žele da se povežu i naručuju dela za obou, ali i da u sve ovo uključe i studente i oboiste iz Evrope. Festival su osmislili Sanja Romić i Petar Vucelić, oboisti Beogradske filharmonije, i Ivana Dakić, oboistkinja RTS-ovog orkestra.

– Kod duvačkih instrumenti ne važi pravilo „što stariji, to bolji”. Naši instrumenti imaju svoj radni vek. Oni se „usviravaju” neko vreme i dostižu svoj maksimum u boji i zvuku. Posle vlaga troši drvo i opada kvalitet. Ja sam za obou saznala u osnovnoj školi kada nam je učiteljica pokazivala sve instrumente... Beogradska filharmonija ima koncerte za decu i oni reaguju tako što pljeskaju i plešu. A kada nauče više, u njoj će naći toliko dubine – kaže naša sagovornica koja je osmislila program „Svirati s lakoćom”.

Kako je život profesionalnog muzičara nalik disciplini vrhunskih sportista, i kod njih dolazi do fizičkih tegoba. I sama je u svojoj karijeri imala probleme s bolom u ruci...

– Ima muzičara koji piju lekove kako bi mogli da izvedu koncert. Ja želim da budem dugovečni muzičar koji može da se bavi svojom profesijom. Setila sam se Aleksander tehnike za koju sam čula dok sam studirala u Salcburgu – kaže Sanja Romić, koja je diplomirala u Budimpešti, a potom radila u ljubljanskoj Operi i Baletu.

Tehnika nosi naziv po australijskom glumcu Fridrihu Matijasu Aleksanderu. On je bez problema recitovao u svoja četiri zida, da bi na predstavi uvek izgubio glas. Otkrio je niz pokreta glave i vrata koji su vodili do pritiska na glasne žice...

– Važan je balans napora i repertoara koji mora da se savlada. Mi u Filharmoniji u maju dobijemo plan za narednu sezonu. Imamo dva letnja slobodna meseca i za to vreme možemo da pripremimo teži deo programa, jer kako je nešto već ušlo u mišićnu memoriju, posle ga samo prizivamo. Znamo svoje granice i nekad i odbijemo angažman van orkestra, što nam je teško, jer svi volimo da sviramo.

Sanja Romić predaje na novosadskoj akademiji. Mnogi su je pitali zašto se vratila u Srbiju, a ona kaže da ima najbolji posao na svetu i da je Filharmoniji oaza kulture u Srbiji.

– Imamo sreću da radimo sa velikim imenima, stalno učimo, a to je želja svakog umetnika, da ide dalje. Ljudi kažu da je koncert Filharmonije nešto skupo, „fensi”. To je smešno. Karta je niža od onoga što ljudi popiju u kafiću za veče. I studentima kažem da ulažu obrazovanje, u nešto što će se isplatiti za 50 godina a značiće im u daljem toku života.

Kada je pokrenula ideju o festivalu, sponzori su je prvo pitali koliko će ljudi to da vidi. „I to je već prvi korak na kojem gubite. Na festivalu u Austriji, u najmanjem mestu, gde dolaze vrhunski solisti iz Bečke i Berlinske filharmonije, karta nije skupa jer imaju subvenciju državu. To se zove ulaganje u mlade. Zato sam zahvalna i sponzoru koji nam samo daje sokove za polaznike jer nikad nisu tražili da im pošaljem u kojim medijima je njihovo ime spomenuto.

Za vrhunskog umetnika kaže da je bitno široko obrazovanje, životno iskustvo, da pruža dobar primer. Pominje da je njihov šef-dirigent Gabrijel Felc jedan od takvih. „Profesionalan i pouzdan, ne postavlja se kao vladar orkestra već je deo nas. Sluša druga mišljenja a to je suština svakog odnosa.”

Kaporova „Sanja” kao inspiracija

Sanja je snimila disk sa pijanistkinjom Finulom Mojnihan iz Irske „Melodije nacija” u izdanju londonske kuće „Hedone records”, a potom i naše „Metropolis”. Uvrstile su dela Dejana Despića, Svetozara Saše Kovačevića, Božidara Kosa, Feliksa Mendelsona, Rusa Ajrata Išmuratova (delo „Largo za Sanju”, inspirisano pričom i slikom „Sanja” Mome Kapora), Hamiltona Hartija i Džona Baklija iz Irske, Nimroda Borenstajna i Malkolma Henrija Arnolda iz Velike Britanije.


Komentari1
b8408
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ljiljana
Zelim Sanji Romic uspeh za ovu divnu inicijativu i zelim joj snage za sve druge poduhvate. Da puno svira i nastupa, neko ce mozda uspeti da cuje kako oboa ima divan zvuk. Hvala nasim profesorima muzike.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja