Igrao sam sa Mošom

U prošlom nedeljnom „Magazinu” objavljena je priča o jednom delu života Blagoja Moše Marjanovića. I ja sam imao zanimljivo i poučno iskustvo s Mošom. Bio sam fudbaler drugog tima OFK Beograda kada je na trening došao sed, stariji čovek u lepoj plavoj trenerci, šlogiran, s nepokretnom jednom rukom i jednom nogom. Igrali smo na dva gola popreko preko igrališta a Moša je stajao na mestu levog krila na sredini terena. Trener Dunja Milić tražio je da se Moši šalje jaka lopta po zemlji. Kad je igra počela niko se nije obazirao na Mošu pa se, inače smireni trener, Dunja iznervirao i naredio da se igra preko Moše. Poslao sam mu u noge jednu snažnu loptu koju je Moša onom zdravom nogom uputio na nekih 10–15 metara od mene u prazan prostor. Da sam tamo trčao imao bih značajnu prednost. Bilo me je sramota što to nisam učinio. I onda je počelo. Mošine lopte su bile odmerene, upućene s dovoljno snage i preciznosti tačno gde treba. To mi je najlepše iskustvo. Od starijeg sportiste možete da čujete dobre savete koje on ne može da izvede, osim ako nije Moša.

Njegoslav Vukotić „Vule”, Pančevo