Vreme edukovanja

Ćirilica je osnovno pismo srpskog jezika. Jedinstvena u svetu po savršenosti, koja se ogleda u jednostavnosti, pa i dete od tri godine već prepoznaje nekoliko slova. Ima naroda koji se opismenjuju do kraja života – ako im je životni vek poduži. Zahvaljujući Vuku naš narod je opismenjen – koliko je pismen funkcionalno, druga je priča... Danas ipak sve činimo da ćirilicu potisnemo, a jezik unakazimo, ili bar osiromašimo.

Ako je pismo odrednica svakog naroda, a jeste, onda sebi činimo zlo. Da vas neko spusti iz helikoptera u centar bilo kog grada u Srbiji, Beograda naročito, ne biste znali da li ste u Londonu, Parizu, ili... Nije latinica zaposela reklame stranih firmi, nego i knjige, štampu, natpise, obaveštenja – push, enter, for sale, exit, shopping center... Iskvarismo naš srpski jezik. Ne idemo u prodavnicu, nego u market. Više ništa ne učimo, mi se sada edukujemo. Karte u autobusu validiramo, sve je transparentno, iako nam ništa nije jasno. Povređene ne šaljemo u bolnicu, nego ih hospitalizujemo, pa se tako jedan izveštač „preigrao” i obavestio nas da je povređeni „hospitalizovan u bolnici”, tek da ne pomislimo da su ga poslali u poslastičarnicu. U okviru ozbiljne teme o nasilju, gost emisije kaže da slučaj treba „prevenirati”! Uh! Srpskom jeziku smo oduzeli sve što ga čini raskošnim u izrazu i bogatim u sadržaju. Kakav je film – super! Kako je bilo na ekskurziji – super! I ručak je bio super! A bilo je i fenomenalno. Sve rečeno – kratko i nejasno! Postoji jedna lepa emisija – takmiče se deca u davanju tačnih odgovora na pitanja prilagođena uzrastu. Za tačan odgovor nagrada je jabuka. I šta je tu loše – majica na voditelju na kojoj latinicom piše CONVERSE!

Pred početak školske godine na tržištu su se pojavile sveske na čijim koricama su uglavnom poruke na stranim jezicima i fotografije raznih stranih proizvoda kao da su korice bilbordi. U knjižarama možete videti primere natpisa na koricama.

Bojana Popović, 
Beograd