ponedeljak, 15.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:18

Gde za vikend - planina Goč

Autor: Slavica Stuparušićpetak, 12.10.2018. u 15:00
(Фото Славица Ступарушић)

Susret sa planinom Goč je „ljubav na prvi pogled”. Zato je najbolje prepustiti se čarima ove oaza sačuvane prirode u kojoj se izvori i potoci nadmeću žuborom, zagrljene rastu jela i bukva, samo što kao nekad na livadama prepunim najraznovrsnijeg bilja nema, kao nekad, stada ovaca.

Masiv ove planinske lepotice je u centralnom delu Srbije, ušuškan među planinama Željin i Stolovi, na razmeđu kraljevačke i vrnjačkobanjske opštine.  Udaljen 200 km od Beograda, oko 15 km od Vrnjačke Banje, a od Kraljeva 31 km. Upravo je ta blizina bila presudna da Goč preporučujemo za kraći izlet.

Pristupačan je sa raznih strana, ali dva glavna puta vode prema njemu: od Vrnjačke Banje do Stanišinaca i od Kraljeva preko Kamenice do vrha Dobre vode.

Izbor, za ovaj put, je severozapadna strana, od Kraljeva, u slivu Gvozdačke reke gde se nalazi i turističko naselje, najlepši i najšumovitiji deo ove planine, koji je pre 60. godina, odlukom Vlade Republike Srbije, dodeljen Šumarskom fakultetu za nastavno, ogledno i ugledno dobro.

Goč je po raznovrsnosti biljnog sveta jedna od najbogatijih planina Balkanskog poluostrva. Povoljna klima i ekološki uslovi doprineli su da na maloj udaljenosti rastu jorgovan, hrast kitnjak, bor, breza, planinski javor. Ovde je carstvo bukve i jele, čija stabla rastu do 40 metara visine. Najstarija jela imala je oko 350 godova. Mada se, kako su nam šumari rekli – šumskom kraljicom smatra bukva čija se starost procenjuje na 250 godina, prečnika preko dva metra i visine od 46 metra. Do nje se lako stiže šumsokm stazom kao i do priljubljenih stabla jele i bukve. Srasla, upletenih krošnji, viših od 30 metara visine, rasla su zajedno preko 70 godina. Nažalost jela se osušila, zato što joj je oguljena kora – zaljubljeni su u nju urezivali svoja imena.

Zahvaljujući prirodnim odlikama, prevashodno očuvanju biološke raznovrsnosti i šumskim zajednicama, kao i lepoti predela, pogodnoj klimi, bogatstvu reka i stvorenim vrednostima, ovaj deo planine je proglašen za Specijalni rezervat prirode „Goč – Gvozdac”, kako se navodi da bi se:„ očuvao veliki diverzitet flore – 715 biljnih vrsta među kojima su od najvećeg značaja varijetet crnog bora i endemit Balkanskog poluostrva planinski javor i brojne endemične, retke i ugrožene, međunarodno značajne biljne vrste, kao i fauna koju čini 317 vrsta insekata, 129 vrsta ptica, 20 vrsta vodozemaca i gmizavaca i 27 vrsta sisara među kojima su vidra, hermelin, veliki puh i lasica.”

Na putu od Kraljeva ka Goču, nedaleko od table koja označava ulazak u Nastavnu bazu, dobrodošlicu će vam, osamljen na proplanku, „poželeti”  gočki bor - gorostas, raskošne lepote, uprkos činjenici da mu je 350 leta, „poklanjajući” svoje šišarke kao suvenir za sećanje. Uspeo je da „pretekne” uprkos gromovima i skidanju smole.

Smola se koristila za svetiljke, eterična ulja, proizvodnju tekstila – bila je potrebna u procesu pravljenju veštačkih vlakana sve dok nije zamenjena veštačkim materijalima. Smolarenje je bio unosan posao. Smola se tovarila u buriće i vagonima izvozili, ne samo sa Goča već i iz Užičkog kraja.

Bogatstvo kompleksta „Goč – Gvozdac” se ogleda i u 173 registrovana izvora pitke vode. Ni jedan od njih, kao ni voda koja protiče ovim područjem, nisu zagađeni, tako da ih bez straha žedni mogu piti na izvorima, ali i na potocima. Jedna deo je opština Vrnjačka Banja kaptirala za njihove potrebe.

Meštani su se pobrinuli da nazivima potoka Suvi, Ćelavi, Konjski, Burmanski, Todorov, Kobasičarski, Rosinac, Bukovac, Rakovac, (u kojim se brčkaju klen, krkuša, rečni rakovi, pastrmka) nasmeju i zagolicaju maštu, a šumari da ih premoste. Mostići kao iz bajke sa klupama, krovom - kao da su pravljeni za zaljubljene. Neki od izvora su dobili spomen - česme sa lepo uređenim prilazima.

Od Kraljeva do „Gvozdaca” gde je centar Nastavne baze ima 30 kilometra. Dalje, kroz šumu, na kraju puta Kraljevo – Kamenica – Gvozdac, stiže se do Dobrih voda, gde se nalaze hotel, dečije odmaralište i Planinarski dom. Tu su teniska igrališta, tereni za košarku, odbojku...

Jedna od mogućnosti kojoj se na Goču ne može odoleti je šetnja planinom. Da bi se gosti lakše orijentisali i bez bojazni da zalutaju kretali ovim planinskim predelima, u Nastavnoj bazi šumarskog fakulteta „Goč -Gvozdac” su se postarali da obeleže pet staza i ucrtaju ih na mapu. Staze različite dužine i uspona su obeležene različitim bojama. Najkraća i najlakša žuta staza duga je pet kilometara a najduža crvena, koja vodi do Crnog vrha (1543 m), osamnaest.

Priča o Goču nije potpuna sve dok se sami ne nađete na ovoj plnini i udahnete vazduh punim plućima.

Gde jesti, a gde odsedati? U Nastavnoj bazi Šumarskog fakulteta su nam preporučili potočnu pastrmku, iz obližnjeg ribnjaka, po ceni porcije od 550 dinara. Što se tiče smeštaja, pun pansion je od 2400 do 2900 dinara. Međutim, kada temperatura padne ispod 10 stepeni – zbog grejanja, hotel ne radi.

U objektima na Dobrim vodama cene su više nego pristupačne, ako se uzme u obzir da je domaća kafa 50 dinara, dok je pun pansion u hotelu dvokrevetnim sobama 1860 dinara.


Komentari3
10b10
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

некултура
Најежим се када на српској планини видим путоказ (в. слику) на латиници ... Како чувамо језик, тако чувамо и природу и све остало.
Ljubisa
Goč redovno posecuju i stranci, ne očekujete vačljda da nauče ćirilicu, sem ako nisu Rusi, Bugari i ...
Preporučujem 0
Mara
Goč je neiskorišćen potencijal, nema nikakvih sadržaja, nema gde ni hleb da se kupi nego mora do Banje da se ide ili do Mitrovog polja, eventualno Stanišinaca. I smeštaja ima jako jako malo u ponudi

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja