sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:08

Ako ti jave: umro sam

Sastavljajući antologiju pesama o smrti za decu i mlade, Vladimir Vukomanović Rastegorac pokazao je da se pomislima o ovoj temi empatija kod čoveka razvija od najmlađeg uzrasta
Autor: Marina Vulićevićponedeljak, 26.11.2018. u 18:12
Владимир Вукомановић Растегорац (Фото Јана Растегорац Вукомановић )

Kada su hladne kiše nastavile da padaju i ubile proleće, bilo je to kao da je mlada osoba umrla bez razloga..., pisao je u „Pokretnom prazniku” Ernest Hemingvej, sluteći koliko je nesklada i čak nelogičnosti u poređenju mladosti i prekida života. Još se neprimerenijim čini razgovor o tako teškom povodu sa najmlađima. Kako su se naši pesnici, pišući za najmlađe, odnosili prema najtežoj i najvećoj egzistencijalnoj temi smrti studiozno je objasnio Vladimir Vukomanović Rastegorac (1986), pesnik i docent na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, u uvodu antologijskog izbora pesama o smrti za decu i mlade od 1856. do 2014. godine, nazvanom „Ako ti jave: umro sam”. Ovo nesvakidašnje izdanje objavio je Dom kulture Studentski grad.

Pored toga što je ovom fenomenu, u opširnom uvodu, prišao sa kulturološkog i sociološkog stanovišta, ali i sa psihološke, filozofske, književno-istorijske i metodičke pozicije, pokazavši kako se na osnovu smene društvenih vrednosti i odnos prema smrti menjao, Vladimir Vukomanović Rastegorac je posvećivanjem pažnje ovom pitanju zapravo pokazao da se pomislima o smrti empatija kod čoveka razvija od najmlađeg uzrasta. On je takođe analizirao i okolnosti u kojima je tema smrti izopštena u novom dobu, u kulturi sreće. Ovo je zapažanje uočljivo i u Bodrijarovoj „Simboličkoj razmeni”, gde je strah od smrti objašnjen dugom tradicijom izopštavanja mrtvih i raskida simboličke razmene sa njima. Smrt od figure kosača postaje unutarnji čovekov pakao. Kako je taj užas konačnosti objašnjen mladoj osobi kroz umetnički jezik i metaforu, pitanje je sa kojim se suočava autor na stranicama knjige „Ako ti jave: umro sam”.

Za razliku od ranijih epoha, kada deci nije priznavana dostojnost da pristupe temama odraslih, Rastegorac ukazuje na suptilne načine na koje pesnici srpskoga jezika, počev od 19. veka, najmlađe zapravo polako uvode u realnost, pristupajući pevanju o smrti sa moralističkog, empatijskog i humorističkog koncepta.

U izboru priređivača našla se poezija sveštenika Jovana Sundečića (1825–1900), učitelja Đorđa Rajkovića (1825–1886) i Petra Despotovića (1847–1917), Jovana Jovanovića Zmaja, Desanke Maksimović, Branka Ćopića, Grigora Viteza, Dušana Radovića, Dobrice Erića, Duška Trifunovića, Raše Popova, Miroslava Antića, Gordane Brajović, Ljubivoja Ršumovića, Vladimira Andrića, Rajka Petrova Noga, Pere Zupca, Moše Odalovića....

Moguće je konstatovati kontinuitet pevanja o smrti u srpskoj književnosti za decu i mlade, kako primećuje priređivač ovog poetskog izbora, ali na pesničkoj margini.

„Na počecima srpske poezije za decu, pesnici će više govoriti o smrti tipskih karaktera, koji otelovljuju pojedine mane ili poroke... Tada će biti učestaliji govor o smrti likova koji pripadaju biblijskom i, uže, novozavetnom krugu. U drugoj polovini 20. veka, više će se pevati o smrti likova koji vode poreklo iz sveta fikcije, vezanih za narodnu bajku ili vestern filmove”, objašnjava Vladimir Vukomanović Rastegorac, izdvajajući tugu i ponos kao dominantne emocije ovih pesama.

Kao početak moderne srpske dečje poezije Rastegorac navodi pesme Dušana Radovića, a njegovu „Tužnu pesmu”, o čudnoj staroj gospođi Klari i njenih šest belih mačaka, kao jednu od najviše tumačenih dečjih pesama sa motivom smrti. Po sudu priređivača, zbirka Milovana Danojlića „Kako spavaju tramvaji” obeležila je drugu polovinu 20. veka.

Na primeru pesništva Ljubivoja Ršumovića priređivač objašnjava tematizovanje smrti u humorističkom ključu, ali u slučaju stvaralaštva Vladimira Andrića, koje je čitavo obeleženo autentičnim humorom, kao izuzetke izdvaja pesme koje „u okviru empatijskog modela tematizuju smrt”– „Moj deda” i „Moja nana”...

U uvodnom tekstu autor objašnjava i lične podsticaje za nastanak ovog izbora. Kao asistent na Učiteljskom fakultetu u Beogradu posmatrao je pripreme za časove i razgovore studenata sa decom u vrtićima i nižim razredima osnovne škole. Primer dečaka kome je preminula dve godine starija sestrica, njegova potreba da o njoj govori i ponašanje druge dece, koja su se trudila da shvate njegov gubitak, naveli su ga, kako piše, da se ozbiljnije posveti ovoj temi. Kao drugi impuls Vukomanović Rastegorac navodi smrt bliske osobe u porodici, posle čega je napisao poemu „Bajka o smrti”. Poemu je ilustrovala Jana Rastegorac Vukomanović, a objavio je „Mali vrt” 2016. godine.

Pozivajući se na Bernharda Taureka, koji je u ogledu o ikonološkoj modernizaciji naše komunikacije sa smrću primetio da svaki iskaz o smrti nužno prelazi u metaforu, budući da nešto potpuno nepoznato treba imenovati poznatim, autor zaključuje da se onda svaki govor o smrti zapravo koristi drugostepenim, pesničkim jezikom.


Komentari7
50a82
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Никола
Лоше изабран наслов. Ако је то све што ДКСГ има да понуди, онда ће тешко неког привући. Досадни, немаштовити програми које води уредница књижевног програма Дома културе Студентски град подсећају на доба социјализма када су само политички подобни могли да се запосле у јавним установама. А тако је и данас.
Д. З.
"Ако ти јаве: умро сам" не разумем како неко може да напише такав стих за најмлађе. А такав стих није, вала, ни за старије...
Драгана Димитријевић
@Brdoviti Balkan Није то у овом случају песма, то је наслов на корицама. Љубавна песма Мике Антића започиње тим стиховима, али она сасвим другачије значење има и наслов јој није тај него "Бесмртна песма". Јесте ли је Ви читали? Не припада суштински жанру поезије за децу иако је Мирослав Антић значајни дечији песник. Антологија поезије за децу ма о чему, због свега овога, не треба да носи овај наслов. То је велики промашај, тим већи што га је направио доцент Учитељског факултета. На жалост, наши најбољи тумачи песништва за децу не раде на учитељским факултетима, а предмет Књижевност за децу на филолошким катедрама је деградиран и држе га неки професори којима је то "уз пут", који никада ништа нису написали о томе.
Preporučujem 11
Brdoviti Balkan
To je prelepa ljubavna pesma Mike Antića. Verovatno je niste ni pročitali, a komentarišete...
Preporučujem 19
Велики песник,сликар,човек
Један је Мика Антић и непоновљив.
pitanje
Zar nije malo morbidno?
Ceca
Pa, baš zato što Vam je reakcija: morbidno, i treba da se govori o smrti sa najmlađima, jer ona, zaista jeste sastavni deo života.
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja