Nije Rajko nego Bora

U dopisu g. Šandorovića pod naslovom „Na splitskoj rivi ništa novo”, objavljenom 22. februara u rubrici „Među nama”, navedeni su neki netačni podaci.

Početkom aprila 1958. godine igrala je Zvezda u Splitu prvenstvenu utakmicu. Ali, ne protiv Hajduka, kao što je napisao g. Šandorović, već protiv Nogometnog kluba Split, koji je tada takođe bio prvoligaš. Kao i većinu utakmica koje je igrala u Splitu, Zvezda je i ovu, naravno, izgubila, ali ovaj susret razlikovao se po nečem od ostalih. Kamen bačen od histerične i podivljale publike koja je Zvezdu uvek dočekivala „na nož” pogodio je u glavu Boru Kostića (a ne Rajka Mitića), koji se sav krvav stropoštao na travu. Posle izvesnog vremena Bora se pridigao s pravom „čalmom” od zavoja na glavi. Zatim se desilo ono što niko nije očekivao. Zvezdin kapiten Rajko Mitić postrojio je igrače na centru, pozdravili su zabezeknutu publiku i – napustili teren. Utakmica je bila prekinuta.

Disciplinski sud sastao se ekspresnom brzinom i kaznio sve igrače koji su napustili teren sa mesec dana zabrane igranja, a Rajko je kažnjen sa tri meseca, pa su ga kasnije „pomilovali”, tako da je i on dobio mesec dana pauze. Ne mogu da se setim da li je i Split bio kažnjen, ali ako i jeste, kazna je bila simbolična. Znam samo da su utakmicu dobili sa 3:0 par-forfe. Zvezda je sledeće prvenstvene i kup utakmice morala da igra sa rezervnim timom. Voljom kalendara takmičenja ispalo je tako da je prvu narednu utakmicu ovako oslabljena Zvezda trebalo da odigra u Beogradu, i to ni sa kim drugim nego opet sa Splićanima – ovog puta sa Hajdukom.

Opisani događaj bio je brže-bolje zataškan, kao i još nekoliko sličnih koji su se kasnije dogodili u vreme tzv. Titove Jugoslavije i – opet u Splitu.

Milan T. Jovanović