sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

IN MEMORIAM: Slobodan Žunjić

(1949‒2019)
Autor: Ilija Marićponedeljak, 25.03.2019. u 09:52
(Фото: Породична архива)

U sedamdesetoj godini upokojio se Slobodan Žunjić, istaknuti srpski filosof hermeneutičko-dijalektičke orijentacije. Sa darom za slikanje, dvoumio se u izboru poziva: odlučio se za Filozofski fakultet, gde je uporedo studirao filosofiju i klasične nauke, što je nagovestilo njegovu raskošnu širinu obrazovanja i iznimnu filosofsku kulturu. Diplomirao je filosofiju raspravom Elejska teorija bića (1972), nagrađenom Oktobarskom nagradom za najbolji diplomski rad na Beogradskom univerzitetu. Tu je 1980. magistrirao („Hajdeger i pre-sokratovci”, 2015) i 1986. doktorirao („Aristotel i henologija”, 1988) radovima koji su kod nas postavili standarde istraživanja ne samo antičke filosofije. Bio je na studijskim boravcima u Nemačkoj (Frajburg, 1976; Tibingen, 1982/83) i SAD (Filadelfija, 1997/98).

Dvadeset godina je na Filozofskom fakultetu u Beogradu radio na predmetu Antička filozofija (1977–1997), koji je honorarno predavao i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Prvi je (1990) u univerzitetsku nastavu uveo predmete Vizantijska filosofija i Hermeneutička filosofija. Studenti su imali privilegiju da slušaju eruditu bez premca, koji je u svojim analizama kritički i suvereno povezivao najrelevantnija mesta izvorne i sekundarne literature. Neosporan filosofski dar, vladanje klasičnim i savremenim jezicima i neumoran rad omogućavali su mu ovakve zahvate koji su demonstrirali svu zahtevnost filosofiranja. U periodu 1997–2012. predavao je filosofiju u SAD, najpre na Pensilvanijskom, a potom na Rod Ajlend univerzitetu.

Svoje shvatanje filosofije profilisao je u ključnim knjigama „Modernost i filozofija” (2009) i „Filozofija i postmodernost” (2013). Filosofiju je razumevao kao kritičku svest svog vremena i graditeljku smisla. Svoje vreme posmatrao je sa pozicije prosvetiteljskog humanizma, uvažavajući postignuća moderne i verujući u njen emancipatorski projekat. Ova levičarska perspektiva obeležila je čitav njegov spisateljski opus – blizu 200 jedinica, objavljivanih na srpskom, nemačkom, engleskom i francuskom, među kojima je 20 knjiga – kao što je utemeljila i njegov angažman i oštre polemike u vezi analitičke, praksis, postmoderne i vizantijske filosofije („Službe Mnemosini”, 2007). Sa takvim shvatanjima uređivao je i novu seriju filosofskog časopisa „Theoria” koji je obeležio našu filosofsku scenu tokom osamdesetih, kao i „Gledišta”, univerzitetski časopis za društvenu kritiku i teoriju.

Posebno važan segment njegovog rada je istraživanje nacionalne filosofije. Njenu veličinu merio je stepenom uspeha da „kritički i pojmovno preradi iskustvo vlastite sredine i vlastitog naroda”. Srpsku filosofiju video je u prvom redu kao receptivnu. Najznačajnija njegova otkrića na ovom polju tiču se naše srednjovekovne filosofije i filosofije XVIII veka, koja vrhune u kapitalnoj sintezi „Istorija srpske filozofije” (2009, 22014), ovenčanoj 2015. nagradom „Stuplje”, dodeljenom na Sajmu knjiga u Banjaluci. ANURS je 2018. u istom gradu povodom ove knjige organizovao Okrugli sto i objavio zbornik „Srpska filozofija ili filozofija kod Srba”. Monumentalna četvorotomna studija „Prirok i suštastvo. Istorija pojmovne logike kod Srba” (2013) donela mu je nagradu „Nikola Milošević”, Nagradu grada Beograda i Nagradu Sajma knjiga u Novom Sadu. Celovitija ocena njegovog rada u filosofiji i važnosti za srpsku misao moći će merodavnije da se da tek nakon budućih istraživanja ne samo objavljenih spisa nego i obimne zaostavštine.


Komentari8
85309
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Зоран Рашковић
Мени је већ после првог предавања било јасно да пред собом имамо човека толико умног да вероватно таквог неће бити могуће срести још једном у животу. Данас, 30 год. касније и даље мислим исто.
Ири
Његова предавања Јована Дамаскина, увела су нас у Аристотела, чију Тхета књигу Метафизике смо радили пасус и по оба семестра! Не верујем да данас постоји такав ерудита и полихистор
Zoran Tošić
Bila mi je čast što sam bio Njegov student. Počivaj u miru dragi profesore Žunjiću.
ogresenje
Divan covek,posvecen studentima i filozofiji. Nedovoljno postovan za zivota. Trebalo je da udje u SANU.
Moma
Srpsko filozofsko drustvo, gde ste?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja