Pogrom ili genocid

U manastiru Krušedol, na Fruškoj gori, održan je veličanstven skup povodom dvadesetčetvorogodišnjice zločina i progona Srba iz Republike Srpske Krajine u hrvatskoj oružanoj akciji „Oluja”. Veličanstven po broju prisutnih i po celokupnoj režiji, kako scenskoj, tako i svakoj drugoj koja je izvedena.

Jedino neodgovarajuće bio je naziv samog skupa: „Oluja je pogrom”. Umesto ovoga, trebalo je da stoji: „Oluja je genocid”. Nismo hteli, ili nismo smeli, da umesto reči pogrom upotrebimo reč genocid, da ne bismo iritirali Hrvate i sve one druge u svetu, koji reč genocid veoma lako potežu kada se govori o Srbiji.

Zaista, reči genocid i pogrom po svim rečnicima stranih reči imaju slično značenje, ali nisu sinonimi. I, ono što je mnogo važnije, jedino je reč genocid (grčkog i latinskog porekla) zvanično prihvaćena od strane Generalne skupštine UN na sednici održanoj 2. decembra 1946. godine, i ona označava zločine kojima se vrši sistematsko uništavanje i istrebljivanje naroda ili etničke, rasne, verske i druge grupe, zločin učinjen s namerom da se potpuno ili delimično uništi neka nacionalna, etnička ili verska grupa. Reč genocid je prihvaćena u međunarodnom političkopravnom sistemu i po njoj se postupa u svim takvim slučajevima. Reč pogrom je ruskog porekla i nema tu pravnu težinu kao genocid.

A svi oko nas vrlo lako, glasno i jasno posežu za rečju genocid. Muslimani nas optužuju za genocid u Srebrenici, Hrvati nam prete da će tražiti ratnu odštetu za genocid koji je navodno Srbija sprovela u Hrvatskoj, Albanci sa Kosova optužuju da je Srbija izvršila genocid na Kosovu protiv albanskog naroda. Znači genocid, a ne pogrom. Znaju oni odlično zašto to čine, i znaju odlično razliku između značenja te dve reči u međunarodnopravnom sistemu.

Po svemu onome što piše u rečnicima o značenju reči genocid, „Oluja” i zločini koji su tada izvršeni od strane Hrvatske prema srpskom narodu jesu pravi genocid, daleko pre Srebrenice, pre zločina koji su se dešavali u Hrvatskoj i na Kosovu.

Osvestimo se. Nazovimo zločine prema nama pravim imenom pa će nas i svet oko nas, a i ostali, više uvažavati, a da to učinimo dužni smo i našem napaćenom, postradalom i namučenom narodu.

Miloš Jovanović,
profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu