Poruka vozačima

Sećam se dede, nekadašnjeg partizanskog starešine, koji mi je posle gledanja televizijskih izveštaja o saobraćajnim nesrećama na putevima govorio: „Auh, boga ti... Mi vodimo borbu ceo dan i ne pogine ovoliko ljudi.”

Drugi svetski rat je odavno završen, dede više nema, ali su, nažalost, izveštaji o saobraćajnim nesrećama i te kako u vestima. I to skoro uvek sa velikim brojem mrtvih, teško povređenih, onih koji su završili na intenzivnoj nezi…

Uveliko je ljudsko društvo u 21. veku. Na internetu su javno i legalno dostupne svakakve informacije. Dostupne su i one koje se tiču vožnje i saobraćaja. Dakle, preko interneta možemo da naučimo neke trikove u vožnji upravo od profesionalaca, možemo da vidimo kako su se dešavale saobraćajne nesreće, šta treba, a šta ne treba raditi u vožnji... Automobili, čak i oni desetak godina stari, ako su održavani, prilično su sigurni. Međutim, sve to ne doprinosi bezbednosti u saobraćaju. Prva vest koju neko pročita u novinama često je o nekoj saobraćajnoj nesreći sa katastrofalnim posledicama.

Zato autor ovih redova moli one koji čitaju ovo pismo da ostave finansijske, porodične, ljubavne, poslovne i sve druge probleme iza sebe kad ulaze u auto. Neka ostave ego. Suštinski ne dobijate ništa ako stižete do prvog semafora pre nekog ko ima bolji ili brži auto. Ništa ne dobijate, a možete mnogo da izgubite. Možete da ostavite nekoga bez deteta, druga, brata, sestre, roditelja... Poštujte propise. Propisi nisu pisani zato što neko nije imao šta da radi, pa je odlučio da se malo bavi problemima na putu. Ima nas malo. Nema potrebe da dodatno stradamo u saobraćaju.

Tomislav Milošević,
Beograd