subota, 14.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:00

Države istočne Evrope okreću se organskoj proizvodnji

Veće šanse i za Srbiju, u kojoj je za samo godinu dana površina pod zasadima organske hrane uvećana za 45 odsto
Autor: Ivana Albunovićčetvrtak, 10.10.2019. u 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Srbija će od naredne godine višestruko uvećati subvencije za organsku poljoprivrednu proizvodnju, koja je zahvaljujući rastućem trendu potrošnje ovakve hrane u zapadnim državama Evropske unije najbolji način za stvaranje dodate vrednosti u agraru, najavljeno je nedavno iz ministarstva poljoprivrede.

Od 2010. godine broj proizvođača organske hrane kod nas dostigao je oko 6.000. Površine pod zasadima u poslednjoj deceniji uvećane su osam puta – na oko 19.200 hektara u 2018. Iako su za samo godinu površine porasle za 45 odsto, to je i dalje malo naspram mogućnosti i ukupne obradive površine koja bi mogla da bude iskorišćena za nekonvencionalnu proizvodnju.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da bi u ovaj posao trebalo da bude uključen što veći broj ljudi, kao i da država „mora da nađe način da finansira prelaz iz konvencionalne u organsku proizvodnju”.

– Tako bismo pomogli proizvođačima da prevaziđu taj proces, koji nije lak – rekao je Nedimović. Uvećanjem količine proizvedene organske hrane naša zemlja mogla bi da se svrsta u blok evropskih država koje gotovo celokupnu proizvodnju organskih namirnica izvoze na strana tržišta. Iz Srbije je prošle godine izvezena organska hrana vrednosti 27,5 miliona evra.

Nedavno objavljena studija kompanije „IMAS internešenel” pokazuje da trenutno u srednjoj i istočnoj Evropi postoje velike površine zemljišta koje su u pripremi za organsku poljoprivredu. Među zemljama ovog regiona, najveći udeo zemljišta za konverziju prijavile su Rumunija (109,3 hiljade hektara) i Mađarska (95,2 hiljade hektara). Uprkos značajnoj razlici u cenama konvencionalnih i organskih prehrambenih proizvoda, prognoze ekonomista u pogledu rasta ovog tržišta su optimistične.

Za razliku od zemalja zapadne i severne Evrope, države poput Poljske, Mađarske i Rumunije uglavnom su izvoznici organskih proizvoda, dok potrošnja ove hrane na tim tržištima raste znatno sporije.

Kako se navodi, Evropa je jasno podeljena na ove prve i drugu grupu zemalja, sa visoko razvijenim tržištima organskih prehrambenih proizvoda, značajnom potrošnjom i rastućom tražnjom s kojom domaća proizvodnja ne može da se nosi. Srbija pripada bloku sa malom potrošnjom organske hrane. Ipak, kako kažu u Nacionalnom udruženju za razvoj organske proizvodnje „Serbija organika”, navike potrošača se i kod nas polako menjaju. Međutim, ne postoje zvanični podaci o potrošnji organskih namirnica na domaćem tržištu ali je, kako ističu, poslednjih godina rast primetan.

Poslednji podaci publikovani u statističkom godišnjaku o globalnoj organskoj poljoprivredi iz 2018. ukazuju na povećanje površina pod organskom proizvodnjom, kao i na rast tržišta organske hrane. Vrednost tog tržišta dostigla je u svetu oko 90 milijardi dolara, što je za oko 10 milijardi više u odnosu na 2017. Podaci pokazuju da 2,7 miliona organskih proizvođača proizvodnju organizuje na 57,8 miliona hektara.

Gotovo polovina zemljišta u svetu pod organskom proizvodnjom nalazi se u Okeaniji, a slede Evropa, koja zauzima 23 odsto, i Latinska Amerika sa 12 odsto.


Komentari8
0e103
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

pera
kad bi smo se vratili u tipa srednji vek da li bismo prepoznali hranu koju sada jedemo. taj organski domaci paradajz je vec pretrpeo odredjene promene i sa organskom proizvodnjom i dalje nije onakav kavav je nastao u prirodi. da li onda uopste ima smisla pricati o organskoj proizvidnji. cini mi se da u "nebeskoj litirgiji" ima stih koji je od prilike ovakav. dace Bog narodu pune sume i livade hrane a oni ce i dalje kukati da su gladni...izadjite u prirodu berite pecurke, cajeve, sumske plodove..
meda
organskom proizvodñjom se mogu dobiti veċi prinosi. Neko je poljoprivrednike prevario i kazao im da ništa ne rade oko povrtarstva, pa šta nikne to je organska hrana!!! Za BORY koji pita šta drugo primeniti, ima i to može svako sam da napravi, ne trebaju hemikalije, treba od par biljaka napraviti sredstvo sa kojim se prska povrtarstvo, delotvornije od bilo koje hemije!!!!!
milan
Organska hrana se isplati samo proizvođacima. Cena je duplo veca u odnosu na neorgansku. S obzirom da prosecna plata ne pokiva potrosacku korpu jedino resenje je selidba na selo i motiku u ruke..
Bor
Organska hrana se ne isplati proizvođačima! Prinos od te proizvodnje je daleko manji, proizvodnja skupa, a proizvodi ne izgledaju kao da su od plastike pa nemaju kupce.
Preporučujem 5
Stefan
Obecaju vam brda i doline. Posadite proizvod, okopavate, placate milijardu ispitivanja, opet okopavate, plevite, spavate zajedno sa tim proizvodima, dodje berba, plodovi su dobri, osrednji, losi. Poberete sve to, i kad treba da zaradite te "velike" pare, nemate gde da prodate te proizvode, niko u srbiji to nece da kupi ni da otkupi. Propast! "Corava posla"!
meda
Priče o organskoj proizvodnji povrtarskih proizvoda je čista laž. Da bih se organizovala organska proizvodnja na zemljištu gde se ranije proizvodilo uz razne preparate i zatrovala zemlja, trebalo bi skoro sedam gofina da se zemlja prečišćava ili delimično pere da bi se očistila od raznih štetnih hemikalija itd. Organska proizvodnja se može i na druge načine proizvoditi i moguće imati veću proizvodnju nego sa raznim hemijskim preparatima, postoje mnogo bolje zaštite povrtarskih proizvoda...
Bory
A koja su to bolja zaštita povrtarskih proizvoda? Svi samo pametuju. Srbi neće da plate organske proizvode jer su skupi. Srbima je važan kvantitet na trpezi, a ne i kvalitet. A onda se žale na ljekare...
Preporučujem 4

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja