Arčibald Rajs, švajcarski kriminolog, proveo je Veliki rat u Kraljevini Srbiji, zadužen od Ministarskog saveta da obavesti evropsku javnost o zločinima nad srpskim civilima. Prolazeći bojišta i stradališta, upoznao je dušu srpskog naroda i njegovog vrhovnog komandanta. U regentu Aleksandru (čiju smo 85. godišnjicu smrti obeležili pre nekoliko dana), video je oličenje hrabrosti, ratničkih, ali i ljudskih vrlina. Na jednom mestu piše: „Aleksandar Karađorđević bio je princ – vojnik, koji se ni u jednom času, nije hteo odvojiti od svoje vojske i koji je delio sa njom sve patnje, sve bede ili takođe i svu slavu. (...) Regent Aleksandar dao je svojim vojnicima najbolji primer hrabrosti.”
Zabeležio je regentovo držanje pri povlačenju kroz Albaniju: „Jedan deo njegove vojske još je u opasnosti. On ne napušta svoje poslednje vojnike, koji idu putem prema Draču; njihova sudbina biće i njegova.”
U svom testamentu „Čujte, Srbi” Rajs opisuje kralja Aleksandra kao suštu suprotnost korumpiranoj političkoj eliti oličenoj u Nikoli Pašiću. Kada govori o Solunskom procesu, navodi da se pominjala amnestija zaverenika: „Princ Aleksandar je bio voljan tako postupiti, ali su ga političari ubedili da su ugrožene sve slobode srpskog naroda i da treba prepustiti pravdi, njihovoj pravdi, da slobodno deluje…”
S druge strane, kralj se sa jednakim uvažavanjem ophodio prema Rajsu. Dnevnici kraljevih ađutanata svedoče da je, osobito prvih posleratnih godina, bivao čest gost na ručku u dvoru. Skromna kuća na Topčideru, kojoj će nadenuti ime „Vila dobro polje”, dodeljena mu je na kraljevo zalaganje. Na koncu, kralj Aleksandar je ličnim sredstvima platio troškove Rajsove sahrane.
Poštovani čitalac neće zameriti što, usled osobenosti formata, ovde ne mogu da pružim bibliografske reference radi individualne provere izrečenog.
Raduje inicijativa državnog i rukovodstva grada Beograda da se kralju podigne spomenik. Bilo bi lepo da to bude konjanička statua, koja može dostojno predstaviti viteza, odvažnog vojskovođu i oslobodioca.
Filip Pejković,
student Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu
