nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 16.12.2019. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Neispavana generacija

Manjak sna kod mladih dovodi, pored ostalog, do pada životne energije, mrzovolje, nezainteresovanosti, poremećaja pažnje i pamćenja, niže inteligencije, a samim tim i lošijih ocena u školi, ali i gojaznosti
(Срђан Печеничић)

Koliko sati spavate? Koliko sati spavaju vaša deca? Kako se osećate kada se probudite? Da li radni dan počinjete sa osećanjem svežine? Odgovori na ova pitanja ukazuju na jednu tihu i skrivenu epidemiju u savremenom društvu, a to je epidemija neispavanosti.

Ljudski organizam ima svoj bioritam na koji ne možemo uticati, a koji je usklađen sa dobom dana i noći. Dovoljna količina spavanja je biološka potreba, veoma važna za telesno i duševno zdravlje, kao i za dobro mentalno funkcionisanje. Ljudi koji su naspavani bude se puni energije i životnog elana, a njihove intelektualne funkcije su optimalne.

Zbog raznoraznih obaveza mi produžavamo budno stanje skraćujući vreme spavanja, verujući da se možemo dobro navići na „skraćeno” spavanje. Jedno istraživanje je pokazalo da postoji velika razlika između toga kako se osećaju ljudi koji su nedovoljno spavali i toga kakve su njihove objektivne sposobnosti. Nakon što su odrasli dobrovoljci dve nedelje spavali po šest sati, izjavili su da se dobro osećaju, ali su testovi njihovih mentalnih sposobnosti pokazali veliki pad koji odgovara rezultatima čoveka koji nije spavao 24 časa.

Dovoljno spavanja je od ključne važnosti za decu i mlade. Njihovi mozgovi su u procesu razvoja, a dovoljno spavanja je od izuzetne, ali često potcenjene važnosti za optimalan razvoj. Istraživanja u Americi su pokazala da se vreme spavanja mlade generacije u periodu 1980–2010. smanjilo za jedan sat. Možemo pretpostaviti da se u dodatnih desetak godina nastavio ovaj trend smanjivanja perioda spavanja.

Duži san – bolji rezultati

Šta su istraživanja pokazala kada je reč o ovom nedostajućem satu spavanja dece i mladih? Ukratko: pad životne energije, pospanost, mrzovolju i nezainteresovanost; poremećaje pažnje i hiperaktivnost; lošije pamćenje i učenje, nižu inteligenciju, a samim tim i lošije ocene u školi; gojaznost; sklonost mladih vozača ka izazivanju saobraćajnih nesreća. Drugim rečima, veoma visoka cena koja problem neispavanosti čini veoma važnim. U suprotnosti sa važnošću problema neispavanosti, roditelji često ne vide nikakav problem u tome što njihov srednjoškolac umesto očekivanih osam sati, spava samo šest i po.

Spavanje je veoma važno za učvršćivanje memorije. Tokom spavanja ono što je naučeno preko dana prelazi u trajno pamćenje uspostavljanjem novih veza između moždanih ćelija. Kod neispavanosti ovaj proces je ometen, a lošija memorija se odražava na lošije učenje novih stvari.

Pored toga, za razliku od negativnih sadržaja, pozitivni sadržaji se mnogo lošije pamte. U situaciji u kojoj je sve više gradiva i informacija koje mladi treba da nauče, a sve kraći period spavanja tokom kojeg naučeno treba da se „učvrsti” u pamćenju, rezultati učenja ne mogu biti dobri. Neka istraživanja su pokazala da je dodatni sat spavanja značajno poboljšao rezultate, na primer testa iz matematike, dok su rezultati iz jezika bili još bolji.

Kraći san – više saobraćajki

Novija istraživanja značajno povezuju neispavanost mladih sa prekomernom telesnom težinom. Ispostavilo se da deca koja spavaju manje, imaju, u proseku, veću telesnu težinu od dece koja spavaju više. Objašnjenje nalazimo u „neuro-endokrinoj kaskadi” u kojoj je poremećen rad hormona (grelin, leptin, kortizol, hormon rasta). Tome treba dodati da mrzovolja hronično neispavanih utiče na njihovu sklonost izbegavanju telesnih aktivnosti. Smatralo se da pasivna zabava mladih, kao što su gledanje televizije, igranje igrica, korišćenje „pametnih” telefona, itd. glavni uzročnik gojaznosti. Međutim, pokazalo se da smanjenje ovih pasivnih aktivnosti ne dovodi do gubitka težine jer ih mladi zamenjuju nekim drugim sličnim aktivnostima umesto da se aktiviraju u sportu.

Nenaspavanost je, pored ostalog, značajan uzrok saobraćajnih nesreća kako kod odraslih, tako i kod tinejdžera koji imaju vozačku dozvolu. Tako, na primer, kada su u školama jednog okruga pomerili početak časova za jedan sat kasnije, došlo je do smanjenja saobraćajnih nesreća mladih vozača za četvrtinu.

Roditelji ne smeju da zaboravljaju da je dovoljno spavanja biološka potreba i zato je potrebno da neguju „higijenu spavanja” od najranijeg uzrasta. Sa dodatnim satom spavanja mrzovoljni tinejdžer ponovo postaje vedra osoba.

Komentari4
72371
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Berislavci
Kako je moguce prevazici nocne more i postici mirno i okrepljujuce spavanje sa divnim snovima? Pozitivan odgovor je moguc samo za optimisticne osobe koje pozitivno misle i deluju. Ovo je lako reci, ali je prakticno tesko ostvariti. Potrebno je uporno i dugo vezbanje. Starije studije preporucuju kratko dnevno spavanje kao lek protiv stresa. Najnovije studije kontraverzno zakljucuju: mada je to na ustrb kontinualnog nocnog spavanja, zdraviji je sat spavanja "na stolici" nego vise sati u krevetu.
Филип
Савет гласи: лећи на спавање пре поноћи (најбоље у 22:30), а устати (не 'пробудити', јер одмах по буђењу треба устати из кревета) пре 6:00. Ово би био најбољи могући ритам. Али, може се узети и онај 'довољно добар': 23:30-06:00. Овај други важи само за одрасле, док школарци треба да спавају 8 сати, као и студенти. Такође, није важно само колико спавате, већ и кад спавате. Спавајте ноћу, а не дању. Спавање од 5 сати ноћу, је неупоредиво квалитетније од 9 сати сна преко дана.
Ненад
За ноћни сан сте сигурно у праву. Добро би било заспати у 22 па се до 6 наспавати (за одрасле, рецимо, за децу дуже спавање). Потребно трајање сна је индивидуално и зависи и од узраста и од физичке активности појединца, али и од грађе и биоритма организма, тако да је ту није могуће ваљано одредити неко опште правило. Буђење пре сванућа није физиолошки повољно за организам.
Danilo
Moramo voditi racuna da i deca i mi striji imamo zdrav san.Moja zena me je ubedila kako da popravimo zdravije spavanje.Bio sam skeptican,pa je ona uzela za decu i sebe anatomski jastuk sa magnetima.Ubrzo sam i ja poklekao,ali se nisam pokajao.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja