četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 22.12.2019. u 21:21 Milan Janković
PLANOVI ZA SREĐIVANjE ČUKARIČKOG RUKAVCA

Veštački brzaci usred Ade

Jedna od ideja je i izgradnja staze za veslanje na brzim vodama
Будући изглед рукавца

Neopravdano zaboravljen, ružno zapušten, prepušten dobronamernim pojedincima koji ga se povremeno sete – Čukarički rukavac bi uskoro mogao da postane svojevrstan sportski, rekreativni i turistički biser i novi zaštitni znak Beograda. Ako se sve kockice slože, a to pre svega znači da se sakupi dovoljno novca, ovaj, na izvestan način „pobratim” Savskog jezera, u skoroj budućnosti ne samo da će dobiti moderni izgled, već i jednu atrakciju kakve na ovim prostorima nema nigde – „Vajtvoter arenu”, veštačku stazu za veslanje na brzim vodama.

Višedecenijske želje zaljubljenika u ovaj deo grada počele su da poprimaju obrise realnosti kada je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada pre dve godine raspisala Urbanističko-arhitektonski konkurs za uređenje Čukaričkog rukavca. Posle mnogo nadmetanja, crtanja, istraživanja, prvo mesto na konkursu osvojila je beogradska firma „Novkol”.

Pobedom na konkursu počeli su da se ostvaruju snovi izvršnog direktora ove firme Miloša Hranisavljevića.

– Čukarički rukavac je svojevrsna ekološka bomba. U njega se i dalje direktno izlivaju dva kišna kolektora na koja je neregularno priključen i deo fekalne kanalizacije koja unosi veliko organsko zagađenje i značajno utiče na pogoršanje kvaliteta površinskih voda. Topčiderska reka i dalje unosi najviše zagađujućih materija u Čukarički rukavac. U njemu je nataloženo oko metar i po mulja. Postoji projekat da se Topčiderka zacevi i odvede direktno u Savu, ali to neće rešiti problem mulja – kaže Hranisavljević.

– Naš koncept je potpuno usklađen sa kompletnom postojećom planskom dokumentacijom. Koncept rešenja marine i staza za veslače zasniva se na težnji da se dizajnira najmodernija marina u okruženju, kategorije „Tri sidra”, da bude najopremljenija u regionu za prijem korisnika. Ona bi mogla da postane magnet za nautičare iz cele Evrope, a sasvim sigurno i novi zaštitni znak Beograda – kaže Hranisavljević i dodaje da je u Zavodu za intelektualnu svojinu zaštićeno urbanističko rešenje pod imenom „Let galeba – marina Ada Ciganlija”, autora Aleksandra Nedeljkovića iz „Art projekta”.

Ušće Topčiderske reke (Foto M. Veličković)

Prema novijim istraživanjima Građevinskog fakulteta i „Hidrozavoda DTD”, definisane su nove vrednosti kota obaloutvrda za potrebe zaštite od velikih voda. Na osnovu te dokumentacije potrebno je nadvisiti sve nasipe u zoni Čukaričkog rukavca, odnosno izvršiti rekonstrukciju. Tako je sada predviđena izgradnja potpuno nove, betonske obaloutvrde u zoni marine na desnoj obali rukavca. Praktično, predviđena je izgradnja vertikalnog potpornog zida.

– Savremeni koncept podrazumeva uklanjanje svih objekata koji nemaju namenu, uključujući i sadašnje splavove, a na njihovo mesto došli bi moderno dizajnirani objekti na vodi, namenjeni sportistima. U našem konkursnom rešenju na desnoj obali Čukaričkog rukavca objekti marine su postavljeni isključivo na pontonima – navodi Hranisavljević.

Utisak je da će problem nataloženog mulja u rukavcu i dalje zadavati muke jer je izgradnjom pregrada koje su Adu spojile s kopnom ponestalo dovoljno „žive” vode koja bi to blato gurala dalje u reku. Naš sagovornik uveren je da njegov tim zna izlaz iz ovoga, a to je izgradnja „Vajtvoter arene”, veštačke staze za veslanje na brzim vodama.

– Ovaj kompleks ujedno bi predstavljao sistem za prečišćavanje jer bi svu vodu koju preuzme iz Savskog jezera, maksimalno obogaćenu kiseonikom zbog rada pumpi koje proizvode veštačke brzake, noću vraćao u Čukarički rukavac i tako ga prečišćavao. Pošto konkurs nije predvideo idejno rešenje za vajtvoter park, ovu ideju sam na neki način zadržao za sebe i zaštitio pod imenom „Otvoreni sportski teren Whitewater arena – veštački brzotok”, autora inženjera Đurice Savičića „BG investa” – kaže Hranisavljević.

U svetu gotovo da nema velikog grada bez barem jedne staze sa veštačkim brzacima, a u pojedinim metropolama, poput Londona, postoji nekoliko.

– Problem je što je ova ideja, čak i kada bih je realizovao, za mene finansijski neodrživa. Mada smo je razradili još prošle godine, upravo zbog toga sve je nekako zastalo, ali uvek postoji nada da će se neko rešenje iznaći – kaže naš sagovornik.

Nema sumnje da bi i Kajakaški savez Srbije svakako pozdravio izgradnju ovakvog atraktivnog objekta. Na njihovom sajtu je postavljanje vajtvoter parka najavljeno još prošle godine uz nadu da bi prestonica Srbije mogla da postane novi regionalni centar za trke kajaka i kanua na divljim vodama, kao i za rafting.

Miloš Hranisavljević smatra da bi vrednost projekta – sređivanje Čukaričkog rukavca i izgradnja „Vajtvoter arene” – iznosila između 60 i 70 miliona evra, a investicija bi, po procenama njegovog tima, mogla da se isplati za 10 ili 11 godina. Jedno rešenje bilo bi da se u pomoć pozovu koncesionari, ali pretpostavka je da bi to bilo teško izvodljivo zbog mešanja nadležnosti grada i republike. Drugo, verovatnije, rešenje je da sve to finansira grad i da to ostane Beograđanima i njihovim gostima zauvek.

– Imam tri želje – da „Novkol” učestvuje u budućim radovima, da posle svega dobijem jedno mesto u marini i da ispred kompleksa bude tabla na kojoj će pisati: „Ovo je uradio jedan Beograđanin...” – kaže Hranisavljević.

Prvi urbanistički plan u vreme kneza Mihaila

Prvi urbanistički plan o uređenju Beograda, inače, urađen je još 1867. godine, za vreme vladavine kneza Mihaila Obrenovića. Po tom planu Beograd je trebalo opasati vencima parkova duž obala Save i Dunava, na površini od 50.000 kvadratnih metara. Arhitekti Emilijanu Josimoviću pala je na um izuzetno smela zamisao da se probije tunel ispod Kalemegdana i tako poveže Savski kej i Dunavsko pristanište. Ada je trebalo da postane glavni sportski centar Beograda, a prema njegovim zamislima, trebalo je da se pretvori u izvore čistog vazduha.

Novo uređenje Ade Ciganlije počelo je 1920. godine. Na međunarodni konkurs za uređenje i proširenje Beograda raspisan 1921. stigao je plan pod šifrom „Urbs magna” (veliki grad). Prema tom planu na Adi je trebalo da se izgradi veliki opštenamenski stadion, a cela površina predviđena je za park sporta. Tada su izgrađeni domovi plivačkih i veslačkih društava.

Današnji izgled ovo područje dobilo je 1967. godine izgradnjom dve pregrade čime je ostrvo spojeno s kopnom. Nastali su Savsko jezero i Čukarički rukavac koji je postao zaliv reke Save.

Odgovor Direkcije

Na nekoliko adresa – jer nam je tako savetovano – uputili smo pitanja u vezi sa obnovom Čukaričkog rukavca. Između ostalog, pitali smo nadležne kakav je stav grada o tome kada se može očekivati početak radova, koliko bi koštalo sređivanje, ko bi se dalje starao o novoizgrađenom kompleksu, kako bi se sve to uklopilo u Adu Ciganliju... Iz Direkcije za građevinsko zemljište upućen nam je odgovor sledeće sadržine: „Programom uređivanja i dodele građevinskog zemljišta planirana su sredstva za sprovođenje javnih nabavki za izradu idejnog rešenja Čukaričkog rukavca, kao i za njegovo čišćenje. Idejnim rešenjem će se dobiti i iznos potrebnih sredstava za uređenje ovog područja, a u okviru javne nabavke za čišćenje rukavca učesnici će dati svoje ponude koje će proći stručnu ocenu.”

Komentari5
1f5c6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragoljub Protić
Zašto jednostavno, kada može skupo. Ako bi se od nasipa ukoso prokopao poprečni kanal u pravcu Save i postavila cev odgovarajućeg prečnika (na bazi niskog vodostaja), onda bi voda iz Save prirodnim putem ispirala mulj iz rukavca. Za taj projekt je potrebno desetak radnika i jedan bager. Čini mi se da bi to rešenje koštalo malo manje nego rafting u rukavcu. Mada verujem da bar pola miliona Beograđana jedva čeka da skoči u talase rukavca.
Саша Микић
Не можемо ми без енглеског, па то ти је! Вајтвотер (Whitewater) је део реке који је пун брзака па се од пене чини да је вода бела. На српском се то лепо каже брзак, у множини брзаци, а спорт се назива веслање на дивљим водама.
Dejan K.
koliko god delovalo zanimljivo, meni to sve deluje kao zabava za ogranicen broj ljudi. Zamolio bih da se novac rasporedjuje po prioritetima od kojih veci broj gradjana moze da ima neku korist.
Dule Astro
Sa obzirom na problem mulja koji nikako ne može da otiče - ideja sa brzacima pored atraktivnosti ima i ogrmonu praktičnu primenu. Ali (uvek neko ali) i sam autor projekta kaže da nema para za tako nešto, pa ćemo imati novu marinu, ali zato prepunu mulja koji pored ometanja plovidbe i mnogo smrdi.
dipl. agronom
...Ovo je uradio jedan Beogradjanin,nakon ankete putem interneta...bio bi idealan natpis,nakon svih buducih projekata...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja