petak, 18.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 24.02.2020. u 15:00 Dejan Aleksić

Vraća se kruna na Igumanovljevu palatu

Vrh zdanja krasila je skulptura „Sima Igumanov sa siročićima” koju su 1950. skojevci razbili čekićima
Игумановљева палата и данас једно од најлепших здања (Фото Д. Алексић) – Овако је изгледала некад (Фотоархива Завода за заштиту спомења)

Dugo se među delom Beograđana, pogotovu onih koji neguju sećanje na nekadašnji izgled glavnog grada, zagovara rekonstrukcija Terazija kojima bi se vratila predratna obeležja. Pitanje je koliko je to realno jer bi zahtevalo ogromne promene, pre svega saobraćajne, ali to ne znači da deo detalja nekadašnjih Terazija neće ponovo ukrasiti ovu prostornu kulturno-istorijsku celinu. Jednom od najreprezentativnijih zdanja na Terazijama, Igumanovljevoj palati, 70 godina od uklanjanja konačno bi trebalo da se vrati „kruna” – skulpturalna kompozicija „Sima Igumanov sa siročićima” koju je izvorno uradio slovenački vajar Lojze Dolinar.

„Sima Igumanov sa siročićima” 
(Fotoarhiva Zavoda za zaštitu spomenja)

Naznake da će ova skulptura biti vraćena na palatu pojavile su se pre nekoliko godina, a konačna potvrda toga stigla je ovih dana kada je u našem listu to obznanio i zamenik gradonačelnika Goran Vesić. Kako saznaje „Politika”, nova skulptura, na osnovu sačuvane arhivske građe, izrađuje se u ateljeu vajara dr Zorana Kuzmanovića u Smederevu. Izrada nove skulpturalne kompozicije bila je neophodna jer kada je 1950. uklonjena prvobitna, ona nije samo skinuta, već su je tada skojevci razlupali čekićima.

Zamenik gradonačelnika je povratak skulpture na Igumanovljevu palatu najavio u priči o starom Beogradu, a potom i u najavi novog generalnog urbanističkog plana Beograda koji će stupiti na snagu 2021. Tada će, kako je dodao, biti uvedena nova pravila kada je reč o objektima koji su proglašeni spomenicima kulture, ali i kada se radi o kulturno-istorijskim celinama.
– Novim planom jasno će biti definisani objekti koji su spomenici kulture, a Zavod za zaštitu spomenika ubrzano će raditi na elaboratima za njihovo proglašenje spomenicima kulture – naveo je Vesić i dodao da će se ove i naredne godine spomenicima kulture proglasiti više objekata nego u prethodnih četvrt veka.

– Kada je reč o objektima koji nisu spomenici kulture, a nalaze se u kulturno-istorijskim celinama, biće uvedeno pravilo da na izgled fasade saglasnost daje Zavod za zaštitu spomenika kulture grada da bi se, iako su novi, uklopili u postojeću celinu. Neće više biti moguće da na Kosančićevom vencu ili u Krunskoj ulici nikne staklena fasada ili ona koja liči na lego kocke. Osim toga, postojaće obaveza da fasade u prostornim kulturno-istorijskim celinama imaju i skulpture ili reljefe ili neko drugo umetničko delo – najavio je Vesić.
Zamenik gradonačelnika dodao je da će se na narednoj sednici Skupštine grada početkom marta pred odbornicima naći odluka da svi investitori koji grade na skelama moraju da imaju zastore sa odštampanim umetničkim delima Narodnog muzeja.

Ukras Terazija od 1938.

Igumanovljeva palata podignuta je 1938. prema projektu Petra i Branka Krstića u stilu modernizma. Na pročelju fasade nalazi se natpis „Zadužbina Sime Andrejevića Igumanova Prizrenca”. Sima Igumanov, trgovac, otvorio je 1872. u Prizrenu Bogoslovsko-učiteljsku školu, čije je izdržavanje obezbedio time što je podigao palatu na Terazijama i stvorio zadužbinu koja je donosila redovne prihode. Zamišljena je u modernizovanoj verziji srpsko-vizantijskog stila. Ovaj objekat proglašen je za kulturno dobro.

Šta ljubitelji starog Beograda žele ponovo da vide

Već duže se na forumima, fejsbuk stranicama i drugim mrežama živo vodi rasprava o tome šta bi od starih reprezentativnih objekata trebalo da bude vraćeno glavnom gradu. Ako se može suditi po broju komentara i obrazloženjima u njima, ljubitelji starog Beograda voleli bi da prestonicu ponovo ukrase Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu, Most kralja Aleksandra, Maršalat i stare ograde dvorskog kompleksa, Viktorovićeva apoteka na Terazijama i naravno – Pošta u Savskoj. Jedna od želja je upravo bila i vraćanje skulpture na Igumanovljevu palatu.

Komentari13
0ee42
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miki
Definitivno zgrada Maršalata izmedju starog i novog dvora, ili je izgraditi na drugoj lokaciji onakvu istu. Pošta u Savskoj takodje, obavezno vratiti staru fasadu, i nove zgrade u starom jegru graditi u stilu i gabaritima sa postojećim, a ne da svaka druga zgrada bude viša 5 spratova od susedne.
Пантелија
Срам да буде оне који су уклонили скулптуру великог добротвора.
Marko
Zasto su SKOJ-evci razbili cekicima ovu skulpturu?
Vladimir
Kako to da svaku skulpturu radi isti covek? Jel ima tu neki konkurs?
Goran
Ovo je odlicna stvar, ali bi isto tako u svim nasim gradovima, a posebno po selima trebalo sacuvati autenticne kuce, fasade kao i fasadnu plastiku, kako bi smo, umesto zemlje nedovrsenih fasada postali lepa i privlacna zemlja. Nesto kao Francuska ili Italija, u malom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja