Pariske lepotice

„Žurimo ulicama naših gradova. Gde li to žurimo? I ne vidimo ono što se dešava na fasadama kuća. A i kad vidimo – potcenjujemo. „Fasadni ukrasi”, „štuko dekoracija”, pa čak i „primenjena” umetnost – sve to zvuči uvredljivo. I zato Goran Musić svoje „pariske lepotice” štampa na platnu”, kaže Radonja Leposavić, istoričar umetnosti, ocenjujući istoimenu izložbu Musićevih fotografija. Ova postavka priređena je u galeriji „Atrijum” Biblioteke grada.

Autor posetioce vodi na svojevrsnu šetnju „Gradom svetlosti”, a šetnja nije obična jer u njoj nema nikakvih slučajnih ili namernih portreta ljudi, prolaznika ili scena iz kafića. Umetnik svojim fotografijama, kako zapaža Leposavić, skreće pažnju na detalje koje smo skloni da ne vidimo. On nam usmerava pogled ka pariskom nebu, ali ga zaustavlja uzgred negde na fasadama kuća, tamo gde borave njegove „pariske lepotice”.

Goran Musić kaže da foto-aparat u rukama drži od kako zna za sebe.

– Novac za prvi foto-aparat našao sam na ulici kada sam bio dete. Otac me je pitao šta bih sa tim parama. Kazao sam – foto-aparat. Odgovor na pitanje „Zašto baš to?” nikada neću imati – otkrio je Musić.

On je završio filmsku i TV režiju na FDU-u kod profesora Branibora Debeljkovića (fotografija) i Vladete Lukića (kamera). Goran se seća i da se drži njihove glavne lekcije koja glasi „Ne slika aparat, već glava” i trudi se, kako kaže, da njegov objektiv vidi ono što drugi nisu uočili.

U Njujorku je Musić izučio zanat 2D i 3D kompjuterske grafike pa u svom radu koristi spoj fotografije i kompjuterske obrade.

Fotografije koje Musić predstavlja javnosti uvek su štampane samo u jednom primerku, a objavljivane su u brojnim knjigama i časopisima i nalaze se u kolekcijama širom sveta.

Postavka je otvorena do 17. marta.