petak, 05.06.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 06.04.2020. u 18:18 Rajna Dragićević

Rečnici na lomači

Usudili smo se da dva puta za dva veka dokažemo bezuslovnu privrženost važećoj ideologiji, nespornu naklonost trenutnim normama i dogmama, slepu vernost vlastodršcima tako što smo se nemilosrdno i temeljno obračunali sa nepoželjnim rečnicima, i to bez ostatka – spaljivanjem
Рајна Драгићевић на отварању изложбе „Српска лексикографија од Вука до данас” у Тршићу (Фото Образовно­културни центар „Вук Караџић” у Тршићу)

Svaka reč u rečničkim definicijama odmerava se pažljivo – ne sme biti suvišna, mora biti precizna, treba da je opštepoznata, što svrsishodnija i što neutralnija, brižljivo usklađena sa namenom rečnika. Zato ova dela nastaju dugo, pišu se sporo, definicije se stalno premeravaju i prekrajaju, a njihova izrada predstavlja intelektualni izazov prvoga reda. Ovo se naročito odnosi na pisanje jednojezičkih rečnika, u kojima se značenja reči nekog jezika opisuju rečima tog istog jezika.

Zbog toga, valjda, u srpskoj leksikografiji nema mnogo rečnika srpskog jezika i zato njihovo objavljivanje treba da predstavlja prvorazredni kulturni događaj, povod za radost i ponos, jer se među koricama tih knjiga, kroz obrađene reči, za sva vremena, za sadašnje i buduće čitaoce, opisuje manji ili veći deo naše jezičke i kulturne stvarnosti u prošlosti ili danas.

Usudili smo se, međutim, da dva puta za dva veka dokažemo bezuslovnu privrženost važećoj ideologiji, nespornu naklonost trenutnim normama i dogmama, slepu vernost vlastodršcima tako što smo se nemilosrdno i temeljno obračunali sa nepoželjnim rečnicima, i to bez ostatka – spaljivanjem. Takvu sudbinu doživeo je Vukov „Srpski rječnik” (1818) i „Rečnik savremenog srpskohrvatskog književnog jezika” Miloša Moskovljevića (1966).

„Već ima blizu iljada godina kako Srblji imaju svoja slova i pismo, a do danas još ni u kakvoj knjizi nemaju pravoga svog jezika!”, ponosito i s puno iskrene vere u vrednost svog životnog dela kliče Vuk u prvoj rečenici knjige. Rečnik je, međutim, naišao na skoro jednodušnu osudu, pre svega, zbog novog pravopisa i, naročito, zbog vulgarnih reči. Mitropolit Stratimirović spalio je „Rječnik” godinu dana nakon objavljivanja i tužio Vuka bečkoj policiji zbog nepristojnih reči u tom delu. Lukijan Mušicki uznemireno piše Vuku o prijemu „Rječnika” u Karlovcima: „Publična i javna hula, gnušenije, prezrjenije i omerzjenije – njegovi su pratioci.” Pavle Ivić primećuje: „Tu uglavnom i nije bilo pravog ocenjivanja, već samo iživljavanja.”

Skoro vek i po kasnije, kao da ista priča dobija svoj drugi deo. U Predgovoru svog „Rečnika savremenog srpskohrvatskog književnog jezika”, Miloš Moskovljević objašnjava kako se nužda za rečnikom poput njegovog već dugo oseća, jer Vukov „Rječnik” nije mogao zadovoljiti nove kulturne potrebe Srba i Hrvata. Pristupajući izradi ovog rečnika kao svom zadatku, koji je počeo da ostvaruje u 79. godini života, odlučan i odgovoran prema ideji o prekoj potrebi za rečnikom, ali svestan da mu životne snage ponestaje, autor se skromno izvinjava: „Uzevši u obzir da sam vrlo težak posao pod stare dane morao raditi sam i na brzinu, sasvim je prirodno ako se u ovoj knjizi bude našlo propusta, omaški, pa i netačnosti, koje će se ispraviti u drugom izdanju, ako ga bude bilo.” U svom dnevniku, ovaj rečnik ocenio je kao „glavni smisao života”.

U devetoj deceniji života, radeći neumorno i uporno, završio je rečnik u kojem je obradio čak 50.000 reči. Značenjske crte koje je predstavio u definicijama nekih leksema mogle bi poslužiti kao uzor današnjim leksikografima. Ipak, zbog nekoliko odrednica, Moskovljevićevi stavovi izneseni u rečniku ocenjeni su kao „protivni duhu Ustava SFRJ, našoj revoluciji, federativnom uređenju i narodnoj ravnopravnosti”, a on je proglašen za „velikog reakcionara, hrvatoždera i protivnika ravnopravnosti i tekovina revolucije i socijalizma”. Zamereno mu je što u obradi reči „Ilindan” nije spomenuo Ilindanski ustanak, a u rečnički članak imenice „obznana” nije uneo Obznanu Kraljevine SHS iz 1920, kojom se zabranjuje rad KPJ. Uzalud je Moskovljević objašnjavao razlike između rečnika i enciklopedije – njegova obrazloženja niko nije hteo da objavi. Kritikovan je i zato što nije obradio reč „Hrvat”, kao i zbog načina na koji je definisao reči „četnik” i „srbovati”. Istaknuto je da je kroatizme „glasovir” i „glazba” potcenjivački proglasio dijalektizmima, a zanemareno je da je većina kroatizama ipak pronašla svoje mesto na stranicama rečnika. Moskovljević, naime, u jezičkom savetniku eksplicitno ističe da mu u književnom jeziku smetaju kajkavske i čakavske reči, kao i neki loši kalkovi (glasovir je „rđavo pohrvaćena nemačka reč”). Nije primećeno da je s istim obrazloženjem (katkad opravdano, a ponekad previše isključivo) kritikovao i reči „obris”, „ogavan”, „odumreti” i mnoge druge koje su koristili i Srbi i Hrvati.

Utehu pruža istina da, uprkos svemu, veliki kulturni poduhvati ne mogu ostati zauvek zaboravljeni i najčešće pronađu put da ispune svoju misiju. Danas se Vukov „Rječnik” iz 1818. smatra kamenom temeljcem savremenog srpskog književnog jezika, a Moskovljevićev rečnik, koji je sačuvan u tridesetak primeraka, od kojih je jedan godinama brižljivo čuvala i krila kćerka Olga, ponovo živi zahvaljujući izdanjima iz 1990. (Apolon) i 2000. godine (Gutenbergova galaksija). Neki navodi o prijemu Moskovljevićevog rečnika preuzeti su iz monografije Momčila Isića „Miloš Moskovljević 1884–1968, život i delo”.

Redovni profesor na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima Filološkog fakulteta u Beogradu

Komentari5
90c8a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бранко Ср'б Козаковић
Али није могло проћи без пословичне, хистеричне, отровне и комплексашке *мизобеоградије у коментарима.
D. Stepanovic
Kada neko izgovori "svasta nesto" zavrti mi se u glavi. A vama?
Зоран Маторац
Поштована професорка, постоји ли нека статистика о броју речи које просечан Србин има у свом вокабулару? О проценту оних који пишу ћирилицом нема смисла ни говорити. Поражавајуће је мали.
Bogdan
Pozdrav autorki koja nas podseca na nase padove. Vuk nas je oslobodio crkveno-staroslovenskog nerazumljivog jezika i podario nam jedan jednostavan pravopis i recnik kojim su govorili Karadjordje i Milos, a pisali Njegos i prota Meteja. Nepisimeni knez Milos nije mogao razumeti Vukov posao ali je savrseno vodio svoj : pregovore s Portom, cupajuci zemlju iz njenih kandzi. Dok je jedan stvarao nas identitet, drugi je stvarao nasu drzavu. Svako od njih je u svome domenu bio gorostas.
pjer
Relaksirajući i lekovit tekst u ovom ludilo od " korone". Hvala

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja