nedelja, 11.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 30.09.2008. u 22:00 Milenko Pešić

Naš kompozitor papi poklonio misu

Александар Симић и папа Бенедикт XVI (Фото Осерваторе Романо)

Na Kolarcu će sutra premijerno biti izvedena Missa Solemnior našeg kompozitora Aleksandra Simića. Ovo delo nastalo je 2004. godine kao narudžbina Vatikana povodom 950 godina raskola istočne i zapadne crkve i 40 godina kako su papa Pavle VI i carigradski patrijarh Atenagora I ukinuli međusobnu ekskomunikaciju dve crkve. Kao misu toliko potrebnog jedinstva judeo-hrišćanske civilizacije u novom koncertnom ruhu izvešće hor, solisti i Simfonijski orkestar RTS-a. Ovaj tridesetpetogodišnji Beograđanin, koji je zbog svoje duhovne muzike već stekao svetsku reputaciju, upravo se vratio iz posete Vatikanu. Simić se u letnjoj rezidenciji susreo i sa papom Benediktom XVI i tom prilikom uručio mu novu verziju mise koju će imati prilike da čuje beogradska publika.

Da li je papa već imao prilike da čuje vaše delo i o čemu ste razgovarali, budući da poglavar Rimokatoličke crkve ne prima baš svakog u audijenciju?

Papa Benedikt je i sam talentovani muzičar. Misu je čuo, ali smo više razgovarali o drugim pitanjima, budući da sam u Kastel Gandolfu bio u funkciji člana tima za medijaciju između Izraela i Vatikana.

Da li je papa tokom razgovora možda izrazio želju da poseti Beograd?

Pre više godina pokušao sam da iskoristim svoju bliskost sa različitim predstavnicima SPC i naše države kako bih izrazio svoje mišljenje da bi poseta pape Beogradu bila pozitivan gest, i da bi u krajnjoj instanci bila korisna za Srbiju. Papi Jovanu Pavlu II je to bila velika želja, koja se nije ostvarila. Siguran sam da će doći trenutak kada će Srbija, zajedno sa svojom Crkvom biti sjajan domaćin svakom dobronamernom gostu, uključujući i rimskog papu. Iskreno se radujem tom danu.

Kako je došlo do toga da komponujete delo Missa Solemnior?

Inicijalni poziv stigao je preko beogradskog nadbiskupa mons. Stanislava Hočevara, a podrška nekolicine najvažnijih kardinala Rimske crkve pokazala se instrumentalnom za put koji je ovo delo prešlo u svom nastajanju. U pitanju su predsednici papskih veća za jedinstvo, kulturu, zatim međureligijski dijalog i konačno pravednost i mir. Njihove eminencije, kardinali Kasper, Pupard i Martino su, osim svoje i podrške papskih veća koja predstavljaju, dali teološku težinu ovoj pontifikalnoj misi i omogućili da sve novine koje je ona unela u zapadnu liturgiju budu prihvaćene od strane Vatikana. Zahvaljujući njihovoj podršci ali i mnogih drugih ljudi, od portparola Vatikana, pater Federika Lombardija, preko mons. Vincenca Palje, predsednika zajednice Sv. Eđidio, pa sve do mojih starijih kolega, kao što su mons. Liberto, dirigent hora Sikstinske kapele, ova misa nosi jednu snažnu teološku poruku koja, verujem, ima implikacije i na globalnom sekularnom nivou. Dokaz toga jeste i činjenica da se u njoj prvi put pojavljuje Kadiš za Isusa, jevrejska molitva za mrtve, čime se negira ideja da su „Jevreji razapeli našeg Gospoda” i potvrđuje činjenica da se Isus rodio, živeo i da je umro kao Jevrejin. Na taj način se osuđuje i antisemitizam. A opet, to je samo deo velike reforme koju su započeli ljudi poput pape Jovana XXIII ili Jovana Pavla II.

Ovo nije vaše jedino sakralno muzičko delo, ali šta je za vas bio najveći izazov u komponovanju mise, budući da niste katolik?

Naravno da nije. Moja „Kratima – Uspavanka za malog Isusa”, obeležila je 2000 godina hrišćanstva u mnogo zemalja u toku proslavljanja jubileja, i to od Isakijevskog sabora, preko Kanterberijske katedrale, pa do Vatikana. A u pitanju je jedna od kompozicija iz mog „Vizantijskog opusa”. Pisao sam i misu za 25-godišnjicu pontifikata pape Jovana Pavla II, kao i muziku na njegove stihove na poljskom. Najveći izazov u komponovanju ove mise, koju će čuti beogradska publika, bila je činjenica da mi je dozvoljeno da kroz jedan od najstarijih kanonskih spisa izrazim svoje mišljenje o nekim ne samo teološkim, već i suštinski civilizacijskim pitanjima, a da za to imam podršku i blagoslov najstarije države i verske institucije na svetu.

Kakva je sudbina ovakvih sakralnih dela, da li ona zažive među vernicima ili se samo sporadično izvode u specijalnim prilikama?

Vodio sam računa o tome da muzika bude maksimalno u funkciji teksta. Zato sam izbegavao preteranu polifoniju i najviše pažnje poklonio horu, kao svojevrsnom „muzičkom naratoru”. Mislim da svojom izrazitom melodičnošću muzika ispunjava sve uslove da, kako bi se reklo, uđe u narod.

Osim komponovanja angažovani ste i u međuverskom dijalogu kao savetnik fondacije „Pave the Way” (Popločajmo put)?

Fondacija je dostigla takvu kritičnu masu iskustva, znanja, kontakata i političkog uticaja da može zaista da čini velike stvari. Podsetiću Vas da smo mi obezbedili čuveni Bodmerov papirus, koji predstavlja najstarije primerke Jevanđelja po Luki i Jovanu i poklonili ih papi prošle godine, kao znak dobre volje američkih Jevreja. Pre toga smo obezbedili povratak Majmonidesovih rukopisa, koji su posle 350 godina iz Vatikanske biblioteke predati Izraelu. Izlobirali smo kod izraelskih vlasti priznanje jerusalimskog patrijarha Njegove svetosti Teofila III. Upravo pregovaramo i o tome da Izrael dozvoli bogosluženja u hramu u kome se dogodila poslednja večera Hrista i njegovih učenika. To su samo neki od velikih gestova koji pomažu zajedničku platformu judeo-hrišćanske civilizacije, koju vidimo kao osnovni prerogativ za budući celishodni mirovni dijalog sa našom islamskom braćom.

Komеntari11
1bb87
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja