Норвешка, сигурна кућа за новинаре

Од нашег специјалног извештача
Осло – Стална радна група за безбедност новинара током тродневне посете Норвешкој састала се и са представницима професионалних организација. У тој земљи, за разлику од српских прилика, постоје само три: Синдикат новинара Норвешке, у којем је већина њихових новинара, Норвешко удружење уредника и Удружење власника медија.

Од 300 медија у Норвешкој, око 220 су локални и њихов опстанак је веома важан за норвешко друштво. Имају два јавна сервиса од којих је један државни и финансира се искључиво из буџета, чак немају ни рекламе, док је други комерцијални канал.

Синдикат новинара Норвешке има 8.700 чланова од којих је 90 одсто запослених у медијима и 10 одсто слободних новинара, а да би био део ове организације новинар мора поштовати професионалне стандарде.

Представници синдиката истакли су да су норвешки новинари који извештавају из кризних подручја ван земље највише изложени насиљу, те да је Врховни суд Норвешке заузео став да насиље над новинарима мора бити строже кажњавано. У овој земљи нису забележени напади на новинаре, али постоје претње и узнемиравање и највише их добијају они који извештавају о криминалу. Седам од десет пријављених случајева не буде процесуирано, али је занимљиво образложење – новинари имају велики утицај и моћ у норвешком друштву па се од њих очекује да истрпе одређене критике на свој рад.

За разлику од Србије, ниједно њихово удружење нема систем за праћење случајева претњи и насиља над медијским радницима, а као озбиљније наводе претње које долазе углавном из криминалног миљеа или екстремистичких група, на демонстрацијама или на интернету.

„Састанци са највишим државним органима, медијским удружењима и регулаторним механизмима у Норвешкој показали су нам чему треба да стремимо као друштво. Импресивна је висока свест државних органа о значају новинарства као једном од стубова демократије. У стабилним системима где је новинарска професија поштована од стране свих учесника у јавном дијалогу, не морају да постоје посебне законске норме да би новинари били заштићени од претњи и притисака”, утисци су Наташе Јовановић, чланице СРГ из редова Асоцијације онлајн медија.

И јавност је наклоњена медијима – више од 60 одсто Норвежана им верује, а политички утицај је практично непознаница за њихову медијску заједницу, објаснили су представници Удружења уредника које има 800 чланова. Уређивачке политике су независне и растерећене. Норвешки уредници су потенцирали значај споразума са Удружењем власника медија по коме ниједан орган власти, медијски власник, комерцијални актер, као ни било која друга интересна група не сме да се меша у уређивачку политику медија. Представници СРГ сагласни су да размотре могућност за једну овакву иницијативу којом би се у Србији начинио значајан корак у медијским слободама.

„Новинари љубоморно чувају своју професију, поштују стандарде, имају велику моћ у друштву. Имају једно удружење уредника и новинара. Саморегулаторно тело Савет за штампу постоји близу сто година. Колико год провејавало да је држава племенита, чувају се од уплива власти у механизме које су новинари установили. Нама у Србији треба то норвешко уједињење, па да имамо једно сложно новинарско удружење, поштовање институције Савета за штампу. Ето нам пута за враћање угледа новинара и поверења у медије у Србији”, утисци су новинарке Драгане Бјелице, представнице УНС-а у СРГ.

Са овим је сагласан и Веран Матић, члан СРГ и председник Комисије за истраживање убистава новинара, који потенцира да у пуно земаља у којима су забележени успеси у сарадњи институција и медија, постоји јединство новинарских удружења и асоцијација, који нису расплинути и уситњени.

– Јединствене организације имају јединствен утицај, што је веома важно за остваривање позиције партнера и праве „седме силе” – каже Матић за „Политику”.

Норвешки Савет за штампу постоји од 1929. године и управо по угледу на њега и уз помоћ њихове амбасаде, настало је и српско саморегулаторно тело. Ипак постоје и суштинске разлике – они су надлежни за све медије док је наш савет задужен само за рад штампаних и онлајн медија. На састанку са СРГ говорили су о Етичком кодексу који је, како с поносом истичу, строжи од закона. Ни овде се не може правити реална паралела са нашом праксом, пре свега зато што у Норвешкој сви медији, осим два изузетка, прихватају надлежност Савета за штампу и уредно објављују одлуке Комисије за жалбе. И не само то.

Наша и њихова таблоидна стварност потпуно су супротне. Два једина велика норвешка таблоида, не само да прихватају надлежност овог тела већ етику доживљавају врло озбиљно и у свом извештавању посебно раде на томе да поштују кодекс. То опет не значи да тамо медији не крше професионалне стандарде јер Савету за штампу годишње стигне више од 700 жалби. Међутим, то се може повезати и са препознатљивошћу саморегулаторног тела у јавности, на чему се у Србији мора радити, а такође и са свешћу о етици у медијском простору. Норвешки Савет за штампу у сваком смислу је независан од државе с којом, како тврде, ни немају комуникацију, осим када им државне институције попут локалних самоуправа, организација која се баве децом, подносе жалбе на рад медија.

Норвешко регулаторно тело, пандан српском РЕМ-у, углавном се бави контролом трошења новца који медији добијају од државе за програме од јавног интереса и немају посебне казнене механизме за кршење других професионалних норми. Чланове СРГ интересовало је како у Норвешкој функционишу ријалити програми с аспекта контроле емитовања. Представник регулаторног тела Аудун Агре објаснио је да и њихове телевизије имају систем означавања програма зарад заштите деце и омладине, али не ограничавају термине у којима се ријалити емитују. И овде се норвешко друштво ослања на свест, пре свега родитеља. Делегација СРГ упозната је и са структуром, организацијом и овлашћењима овог тела које је у надлежности Министарства културе.

Норвешка пракса и сва искуства њихових надлежних институција за заштиту новинара, пре свега у области превенције кривичних дела и веће безбедности новинара у дигиталном окружењу, за Сталну радну групу ће бити идеје којим ће се водити у неким будућим иницијативама, сагласни су њени чланови.

Сталну радну групу за безбедност новинара чине представници Врховног јавног тужилаштва, МУП-а, Удружења новинара Србије, Независног удружења новинара Србије, Независног удружења новинара Војводине, Асоцијације медија, Асоцијације независних електронских медија и Асоцијације онлајн медија, као и Мисије ОЕБС-а у Србији у статусу посматрача.