U medijima se vodi bitka za nauku

Ako nekome prilikom upoznavanja kažete da ste po zanimanju sportski novinar, neće biti potpitanja, eventualno – „košarka ili fudbal”. Ali ukoliko kažete da ste naučni novinar – osim potpitanja i neverice, sigurno će se razbuktati i rasprava.

Naučni novinari postoje u svetu, imaju i svoja udruženja, a u Srbiji nisu prepoznati čak ni u registru zanimanja. To je samo jedan od izazova sa kojima se suočavaju zaposleni u medijima koji prate sektor nauke, a tu su još i nerazumevanje urednika za teme koje nisu „žute”, nepostojanje akademskog kursa iz ove oblasti na univerzitetima pa i nemogućnost da neko doktorira (što je odavno prepoznato na svetskim univerzitetima), a posebna priča je bitka koju nauka, posebno od pojave kovida, gubi od pseudonauke.

Ovo su samo neki od izazova sa kojima se suočavaju medijski radnici kojima je sektor „nauka”, a o čemu se nedavno otvoreno razgovaralo u novom prostoru pod nazivom Tavan, u Institutu za fiziku u Beogradu. Ovim skupom naučnih novinara pokrenut je ovogodišnji program Medijske laboratorije (Medijalab), koju već godinama organizuje odeljenje komunikacija Instituta za fiziku, u saradnji sa portalom „Nauka kroz priče”. Pored njih, u program su se uključili i partneri iz Centra za promociju nauke i Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Kako su rekli Slobodan Bubnjević i Marija Đurić, tema ovogodišnje škole biće upravo izazovi naučnog novinarstva, a neke od njih smo pobrojali na početku teksta.

– Prema jedinom istraživanju koje je ikada rađeno u Srbiji na ovu temu, publika koja prati nauku broji oko 200.000 ljudi. U vreme kovida pojačalo se interesovanje i građana i medija, što je bilo dobro, ali je ubrzo pobedu odnela pseudonauka, jer se pojavila ogromna grupa ljudi koji su radije verovali u teorije zavere nego u argumente i dokaze – podsetio je Bubnjević i dodao da se sve ovo najbolje vidi na primeru vakcinacije i rasprava koje ni danas nisu utihnule.

Teme kojima će se mladi novinari baviti, a to su i teme koje su od velikog interesovanja i za širu publiku, osim vakcina, jesu i klimatske promene, etika i veštačka inteligencija.

Direktor Instituta za fiziku prof. dr Aleksandar Bogojević je novinarima savetovao da koriste naučnike kao izvore, da izbegavaju senzacionalizam, ali da budu interesantni u odabiru tema i sagovornika, jer smo, kako je rekao na kraju – svi na istom zadatku.