Лажно пиће у оригиналнoj амбалажи

Откако је почела криза и продаја алкохолних пића је опала. То не значи да се смањила и учесталост фалсификата жестине. Лажни „Рубинов” вињак је само један од брзо откривених на тржишту, а нико нема тачне податке колико се таквих врста пића нађе у продавницама. Још 1998. године је злогласна „зозовача” потровала четрдесетак људи, али држава и даље не успева да обузда нелегалну производњу. Ни званични произвођачи нису системом контроле квалитета приморани да нуде искључиво висококвалитетну робу, сумњају у организацијама за заштиту потрошача.

– За сада лажни вињак прави неко ко се игром случаја разуме у процес, јер користи рафинисани етанол пољопривредног порекла у који додаје боје. Проблем ће настати када производњом фалсификата почну да се баве они којима су метил-алкохол и етил-алкохол исто. Онда ћемо поново добити „зозовачу”– каже Мирослав Јовановић, саветник генералног директора крушевачке фабрике „Рубин”.

Само у протеклом месецу „Рубинове” патроле су лажни вињак нашле у околини Београда, у Степојевцу, Барајеву и Врчину, затим у Лозници, Петроварадину и Стајићеву. Фалсификате су откривали не само на пијацама и бувљацима, већ и у приватним продавницама. У радње најчешће стижу преко  добављача који испоручују лажне флаше заједно са оригиналним „Рубиновим” пићем, па ни трговац, ни потрошач не могу да оцене који је од њих прави, објашњава Јовановић. Препознавање на први поглед је онемогућено и тиме што су се преваранти досетили да искористе празне, већ употребљене боце „вињака”, у које точе лажни производ.

– Да су посреди фалсификати, наши људи су лако утврдили на основу ознака на етикетама, као и по акцизној маркици које не припадају серији оних што их користимо. Свако ко проба ово пиће јасно може да осети разлику, али треба напоменути да се лажни прави од етил-алкохола, што значи да није отрован. Једини савет потрошачима јесте да се снабдевају у провереним продавницама – поручује Јовановић.

Резултати испитивања случајних узорака са рафова у малопродаји су поражавајући, потврђује и Бранко Нешић, представник Удружења произвођача природних воћних ракија „Најјачи укуси Србије”.

– Испоставља се да многа пића која се нуде под именом ракија уопште то нису. Актуелни Закон о ракији је на снази већ две године, али се не примењује. По њему, ракијом се могу називати само пића у којима је алкохол воћног порекла, а велики део производа на тржишту тако нешто уопште не садржи, већ је реч о индустријском етанолу – наглашава Нешић.

Казне за дивље произвођаче су толико мале да им се исплати да раде на „црно”, јер им је мањи трошак да плате казну за кршење закона, него да се региструју – наводи Нешић.

Због фалсификовања производа, напомиње он, најчешће страдају они чији је бренд злоупотребљен, а не фалсификатори.

– Несхватљиво је да се прво контролише онај који је оштећен и да се захтева доказ да лажна роба која се налази у амбалажи под знаком његове фирме уопште није његова – каже Нешић.

„Рубин” је, тако, по налогу инспекције морао да доказује да фалсификовани „вињак” није изашао из њихових погона, а за то време радње у којима је нађен лажни неометано су радиле.

На неодговорност државе жале се и у Националној организацији за заштиту потрошача (НОПС). Њима је инспекција, каже Горан Паповић, представник те организације, обећавала да ће им помоћи у „чешљању” и малих продавница и подрума пића, али никада то нису учинили.

– Упозоравали смо инспекцију на лажне ракије, које су се таквим показале у испитивањима у акредитованој лабораторији, али оне никада нису повучене са тржишта. Уместо од воћа, многи праве ракију од меласе кукуруза. Алкохол разблаже дестилованом водом и додају увозну арому, док домаћу шљиву, дуњу и остале воћке нема ко да откупи – каже Паповић.

Фалсификати су проблем за познате брендове, али би грађане више требало да брине што је сумњив и квалитет пића које на тржиште избацују легални произвођачи – сматра Паповић.

– Веће су шансе да налетите на обичан шпиритус него на праву воћну ракију. НОПС је наручивао истраживања узорака пића већих компанија и резултати су често били катастрофални. Тражили смо од њих да нам доставе састав пића како бисмо могли да га објавимо на нашем сајту и тако помогнемо потрошачима да разлуче оно што би требало да је истински квалитетна роба од фалсификата, али нису прихватили. Зашто, закључите сами – каже Паповић.

Пре него што пусте неко пиће у промет, произвођачи морају да пошаљу узорке на испитивање у акредитовану лабораторију, где се роби која прође тестове издаје уверење о исправности. Тај сертификат, међутим, не говори много о квалитету пића.

– По прописима, воћна ракија мора да садржи одређен проценат метанола. Али, он се може сипати у обичну рафинаду и онда такав бућкуриш опет прође испитивање. И метанол се може фингирати тако што се у eтанол сипају разни додаци. Лабораторија, такође, не може ни да провери да ли је пиће које је произвођач декларисао као старо седам, десет или дванаест година заиста толико дуго одлежало – упозорава Бранко Нешић.

-----------------------------------------------------

Ракија од грожђа и вина

Прави „Рубинов” вињак добија се дестилацијом вина, са садржајем алкохола између 67 и 70 одсто. Одлежава неколико месеци до неколико година (зависи од квалитета дестилата) у 11.750 храстових буради, чија је запремина по 500 литара. Потом се меша са посебном водом, пакује и продаје. Вињак из крушевачке фабрике је ракија од грожђа и вина. Производи се од 1957. године. На тржиште се годишње пласира између 4,8 и 5,5 милиона литара.

------------------------------------------------------------ 

Инспекцијска контрола у 2011. години

* 1.600 код произвођача

* 4.457 у промету

* 403 у велетрговинама

* 1.463 у малопродаји

* 1.881 у угоститељским објектима

* 710 на зеленим пијацама

Ван промета стављено је 242.396 литара  вредности 44.273.000 динара, aoдузето је и уништено 2.356 литара у вредности 1.074.000 динара. Поднето је233 прекршајне пријаве, 49 привредних преступаи шест кривичних пријава.

---------------------------------------------------------------------- 

Контрола у првом полугодишту ове године

* 506 у производњи

* 2.119 у промету: 

* 65 у велетрговинама,

* 614 у малопродаји,

* 1.074 у угоститељским објектима,

* 366 на пијацама.

Ван промета стављено је 1.918 литара алкохола и алкохолних пића у вредности од 3.142.000 динара, а одузето и уништено 533 литра алкохолног пића у вредности 518.000 динара.

-------------------------------------------------------------------- 

Утврђивање географског порекла

У случају жестоких алкохолних пића од помоћи би било утврђивање географског порекла, као што је то учињено са вином, где је ситуација, тврди Бранко Нешић, далеко уређенија. Квалитет жестоких пића може да се препозна и по цени. Литар праве воћне шљивовице у малопродаји није  јефтинији од хиљаду динара.

– Све зависи од тога какав је род али, ако се израчуна просек, производна цена ове ракије, која је најчешћа код нас, износи око три евра. Томе се додају амбалажа и етикета које коштају око 500 динара. Са свим порезима, рекламирањем и другим трошковима та сума достиже око десет евра. Код кајсијеваче, виљамовке, а нарочито дуњеваче, ове суме су још веће – напомиње Нешић.