Више од четвртине грађана прошле године дало мито

У 2014. године 27,4 одсто грађана дало је мито (у виду новца, услуге, поклона), што је знатно мање него 2001(46 одсто), показало је истраживање о корупцији у Србијикоје је урадио Центар за либерално-демократске студије. Извештај је рађен у склопу Лидерствајугоисточне Европе за развој и интегритет (СЕЛДИ), који даје компаративни преглед за девет земаља (рачунајући и Косово). Према овом истраживању, 29,9 одсто испитаника у Србији рекло је да им је тражено дадају мито, док се 2001. године са таквим искуством суочило 50,6 одстоанкетираних.

На јучерашњем представљању овог истраживања, председник ЦЛДС Бошко Мијатовић оценио је да Србију и даље карактерише висока толеранција на корупцију и антикорупцијски замор. Како је навео, у 2014. коруптивни притисак је мањи, а то је првенствено зато што појединци имају знатно мање контаката са државном администрацијом, па је и мање прилике да се затражи и да новац. То се може протумачити и, додао је, смањењем бирократизације у земљи – мање је потребно сагласности, дозвола.

Али дошло је до знатног погоршања у перцепцији о успешности одговора политике на корупцију. Да се корупција може знатно смањити или искоренити 2001. године мислило је 58 одсто испитаника, а данас толико њих оцењује да се ова појава не може знатно смањити.

Члан ЦЛДС и професор Правног факултетаУниверзитета у Београду Борис Беговић оценио је да је свим обухваћеним државама заједничко –корупција у администрацији. А чињеница да су политичари укључени у корупцију говори о разгранатости државнеинтервенције у региону. Он је навео и да је Бугарскапример да чланство у Европској унији само по себи не доноси обарање нивоа корупције. Бугарска чак и назадује, јер Европска комисија више нема механизама условљавања као онда док је та земља била тек кандидат за чланство.

Беговић је истакао да је истраживање показало да је Албанија са највишим нивоом корупције, а Турска са најнижим. У Турској је 13,3 одсто грађана рекло да имје тражено мито, а њих 8,8 одсто је дало, а у Хрватској је 9,8 било под притиском корупције, а платило је 9,2 одсто. У Албанији је од 45,3 одсто тражено мито, аплатило га је 38,9 одсто, а у Црној Гори је од 34,3 одсто тражено мито, а платило га је 31,6 одсто.

„Србија је увек негде у средини, али да ли се може рећида је то златна средина? Можда да смо између Данске и Шведске, а не између Турске и Албаније”, прокоментарисао је Беговић, који је указао и да је, као и код многих других ствари, позитиван процес променавише последица страних притисака, него наших домаћих залагања и свести да је потребно нешто учинити, тако да невољно идемо у позитивном правцу.

----------------------------------

Како је ЕУ делила новац за антикорупцијску борбу

Истраживање у оквиру мреже СЕЛДИ показало је да је међу посматраним земљама највише новца из фондова ЕУ за борбу против корупције по глави становника добила Црна Гора. У периоду од 2007. до 2012. године та земља је добила 10,3 евра по глави становника, Македонија – 6,4, Косово – 3,6, Хрватска – 2,2, Албанија – 1,2, БиХ – 1,1, Србија – 0,5 и Турска – 0,1 евро по глави становника.