Гени, пасуљ и шеф полиције

И да наведем још два примера одузимања за нас неке неповољне генетске функције у неком храниву. То је парадајз тзв. Flavr Savr.Сви знамо да парадајз при сазревању постаје све мекши (климактерична биљка као многе друге, воће на пример) због протеина који приликом сазревања разара ћелијске мембране, а то отежава превоз квалитетног парадајза с једног места на друго.

Код парадајза Flavr Savrу геном је уметнут један фрагмент тзв. антисенс ДНК који инактивира ген одговоран за протеин разлагања ћелијских зидова. Резултат тога је да приликом сазревања плод не омекша брзо, зато му је време трајања на полици знатно дуже.

Други пример је тзв. тихи или пасуљ без гасова. Е, сад више нисам сигуран да ли би такав прошао на нашем тржишту. Наиме, пасуљ ствара гасове (ветрове), зато што садржи одређене шећере, тзв. олигосахариде, које човек не може да вари. Олигосхариди су велики молекули који се не апсорбују пролазећи кроз гастроинтестинални тракт као што је случај са другим шећерима. Човеку недостаје ензим (ген) који разлаже олигосахариде. Олигосахариди зато прођу кроз цео гастроинтестинални тракт и стижу непромењени до танког црева. Ту их сачекају настањене бактерије, разлажу их стварајући при томе гасове који на крају морају да се избаце кроз ректум. Какав је био задатак?

У самом пасуљу треба инактивирати ген(е) одговорне за синтезу олигосахарида и добићете безгасни пасуљ. Тако је учињено. С обзиром на то да је пасуљ веома хранљив и јефтин за узгајање, често се користи за масовну исхрану војске, у сиротињским болницама и народним кухињама, на камповању и слично.

Смртоносна кафа

Као што је познато, и у овом случају свако добро има своје недостатке. Безгасни пасуљ, наиме, не ствара тако потребну интимну атмосферу у првој брачној ноћи, код куће, у јавном превозу, на послу. Зар не? Упркос томе, зато што хоћемо у Европу у којој се на јавним местима одржава некакав ред, наше власти су ублажиле рестриктивност према ГМ храни. Како недавно рече потпредседник Привредне коморе Србије Стојан Јевтић, за разлику од шефа Криминалистичке полиције Београда, само је „забрањено гајити, али истовремено се не забрањују увоз и потрошња ГМО хране само за људску исхрану и тиме се не крше правила и одреднице Светске трговинске организације (СТО) у погледу промета производа”. Мож` да бидне, ал` не мора да значи. Свака част!

Имајући у виду набројане предности, до сада је, на овај или онај начин, генетски модификован велики број пољопривредно важних усева. Навешћу најглавније: памук, кукуруз, кромпир, сунцокрет, диња, соја, кафа, алфалфа, дуван, краставац, лубеница, шећерна трска и репа, јагоде, парадајз, пшеница, бабура, брасика, купус, пиринач, канола, еукалиптус, папаја, грашак. Ако томе додамо да месо и млечни производи које једемо потичу од животиња храњених генетски модификованим хранивима, безмало све што представља нашу храну данас је директно или индиректно генетски модификовано.

И најзад, највећа контроверза јесте: да ли је генетски модификована уједно довољно здрава храна? Нема код нас пијаце на којој су радњице с натписом: „здрава храна”. Питам супругу да ли то значи да тамо где не пише, да то није здрава храна Или можда постоје здрава и здравија храна! А све то у Србији где још није заживела генетски модификована. Богами ми и без уплитања генетике производимо нездраву храну, а спасава нас, дабоме, мало скупља здрава храна у малим дућанима!

Шалу на страну. Контроверзи у вези с храном било је безмало од памтивека. Последње промене путем генетичког инжењерства окарактерисане су као недозвољено мешање у „природни ред – изигравање Бога”, а шеф Криминалистичке полиције Београда да је генетичко инжењерство, посебно ГМ биљака, криминал по тежини сличан педофилији, наркоманији.

Као што рекох, ништа ново. Чак су неки, данас свуда присутни производи, претрпели вековна прогањања. Кафа је неколико векова била ван закона у Меки, Каиру, Енглеској, Немачкој и Шведској! А један француски доктор 1674. написао је да после пијења кафе „тело постаје сенка самог себе, тело пропада и најзад ишчезава. Срце и стомак толико ослабе да конзумент почиње да пати од опсена”.

Смртоносан кромпир

Век раније католички свештеници су покушали да забране кафу називајући је „ђавољим напитком”. Тврдили су да кафу пију само муслимани и да не пристаје хришћанима. Како се, међутим, испоставило и у Меки, најсветијем муслиманском граду, вицекраљ и главни инспектор пијаце ставили су ван закона кафу у кафанама. Мада су наведени, такође, здравствени разлози, прави су лежали у чињеници да је у кафанама долазило до ерозије њихових ауторитета и ширења алтернативних информација о друштвеним догађањима од оних које су наметале власти!

Добар пример је парадајз у Америци. Све до 1820. сматран је нездравим, чак и отровним. И за кромпир је до те мере говорено да погубан да је, рецимо, у граду Безансону у Француској донета следећа забрана: „Због чињенице да је кромпир смртоносна супстанца која може да изазове лепрозу, овим декретом се забрањује његово култивисање под претњом казне.”

Дакле, ништановоподкапомнебеском! АлиштајесГМхраном? Очигледноједапролазикрозистиритуалиистасхватањакаодругахранапреоноликовекова.

Два основна аргумента против ГМ организама који се данас наводе јесу: утицај на животну средину и на здравље човека. Тврди се да су ГМ биљке одговорне за рак мозга, импотенцију и промене у понашању. Мада инсистирају на научној истинитости, као и ја, критичари ГМ биљки реторичким методама индукују страх у јавности и бацају сумњу на добронамерност целокупне нове биотехнологије. А страх је, оправдан или не, тешко превазићи без обзира на то да ли су аргументи засновани на стварним чињеницама или то нису. Хранива базирана на генетски модификованим организмима биће широко прихваћена, а несумњиво хоће, тек када се јавност сама увери у њихову вредност, као што се то десило с кафом, парадајзом и кромпиром.

Жучна расправа се усковитлала око нас, зато је важно подсетити да је обичај да једемо храну генетски модификовану стар хиљадама година! И домаће животиње које, као извор меса једемо, и жетвене биљке које нам обезбеђују житарице, и воће и поврће, све је то миленијумима далеко од онога што су биле њихове дивље претходнице. Модификујемо их генетски још од давнина, не схватајући да је и онда и данас то било само генетичко инжењерство.

Владимир Глишин

Универзитетски професор молекуларне биологије