Само 21 одсто грађана зна за кога ће гласати

Пре тачно годину дана, за наш лист, директор агенције Фактор плус Владимир Пејић скренуо је пажњу странкама да би требало да се забрину због слабе политичке опредељености грађана, а ове године је због тог питања остао „без текста”. Остало је највише четири месеца до избора, а само 21 одсто испитаника се изјаснило да ће на њих изаћи и да већ зна за кога ће гласати (прошле године их је било 37 одсто).

„Овде је сваки коментар сувишан”, каже Пејић, чија је агенција и ове године урадила за „Политику” истраживање о томе како су грађани доживели прошлу и шта очекују од управо започете 2012. године. Испитивање је обављено од 19. до 27. децембра, на узорку од 1.200 пунолетних грађана.

Основна нит која повезује све резултате у овој анкети, чини се, јесте песимизам. Суморан поглед на 2011. и невесела очекивања од 2012. године. Очигледно је и да су испитаници своје незадовољство пројектовали на власт и политичаре уопште, односно изгледа да у њима виде кривце за лош живот у Србији на почетку друге деценије 21. века.

Лидери две најјаче странке, СНС-а и ДС-а, Томислав Николић и Борис Тадић имају највише позитивних оцена грађана Србије (16, односно 17 одсто), али и негативних (19, односно 21 одсто). Они су и у прошлогодишњем истраживању водили на обе листе, али тада су имали више позитивних „поена” (Тадић 25,8, а Николић 20 одсто).

„То је тренд који показује један општи пад поверења у политичаре и политичке странке. Николић и Вучић, на пример, имају заједно мање позитивних поена него њихова странка, што значи да и они који гласају за СНС не гласају само због њих као некада, него гласају против, рецимо, ДС-а”, каже Владимир Пејић.

Истраживање је показало да је за годину дана градоначелник Београда Драган Ђилас „скочио” са три на 15 одсто позитивних оцена, а Пејић објашњава да је на добар резултат Ђиласа пресудно утицао главни град. „Кад би имао такву популарност у Србији као у Београду мислим да би имао више позитивних поена него чак и Борис Тадић”, истиче Пејић напомињући да треба имати у виду да су се испитаници на питања о позитивном и негативном утиску опредељивали само за једног политичара.

Грађани прилично лоше мисле о раду премијера и министара у Влади Србије („они са средњом оценом 2,7 могу да буду задовољни, што је поприлично поражавајуће”, каже Пејић), али и владе у целини и других институција и јавних служби. Најбоље оцењени су председник Србије и полиција са средњом оценом 2,8, што је, опет, како каже Пејић „трагично”.

Још су ниже оцене за независна регулаторна тела, али то је отуда што људи мало знају о њима (много испитаника се није изјаснило о овој теми), мешају њихове надлежности, а и не виде ефекте њиховог рада.

Када је реч о рејтинзима странака, он примећује да у односу на „скор” с скраја 2010. нема великих промена, али да их је било током 2011. На почетку je постојала велика предност СНС-а, која се после штрајка Николића и још неких ствари „истопила”, па се крајем године опет вратила.

„Ипак, треба имати у виду да је изузетно мало опредељених, тако да су рејтинзи више индикација него што је реално стање ствари”, напомиње Пејић.

Али у кампањи ће заинтересованост сигурно порасти, чак и излазност може бити велика, истиче он, наводећи да то само значи да ће кампања можда сада више одлучивати него икад раније. И да ће међу странкама доћи до велике „туче” око неопредељених, тако да ту и неке нове или мање странке имају шансу.

То што је највећу пажњу међу догађајима у 2011. добио успех тенисера Новака Ђоковића треба разумети и као чежњу грађана за лепим вестима. Недобијање кандидатуре за чланство у ЕУ није нас, чини се, превише дирнуло, али је хапшење последњих хашких оптуженика, иако је изгледало да је пало у заборав, оставило јачи (позитиван или негативан) утисак.   

Процена грађана како ће живети у 2012. у односу на претходну годину је закључак целог истраживања.

„Само ово питање одражава расположење грађана према свим осталим питањима. Не виде светлост на крају тунела, ни у институцијама, ни у власти, ни у опозицији, ни у неком страном фактору (да ће нас „извући” САД, или Русија, Немачка, ЕУ...). То је оно што је можда и најтрагичније – што људи губе наду. А то се види свакодневно, не само у истраживањима”, оцењује директор агенције Фактор плус.