Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Зоран Миливојевић

Магазин

30.10.2017 у 08:00

Љубав и мржња

Људи веома често повезују љубав и мржњу, говоре како су то два лица истог осећања и како се љубав веома лако претвара у мржњу. Како је реч о два потпуно супротна, међусобно искључујућа осећања, вреди осветлити њихову природу и међусобни однос. Љубав је осећање које неко осећа према особи која му је емоционално важна на веома позитиван начин. Љубав је однос према другој особи као целовитом људском бићу које је процењено као веома позитивно и вредно. Због тога се онај који воли емоционално везује за вољену особу, желећи да буде са њом у трајном односу. Љубав је пример најпријатељскијег могућег односа. Промена позитивне представе Мржњу људи осећају према некоме ко им је емоционално важан на веома негативан начин. Тачније, мрзи се онај који је процењен као зао човек. Зато мржња

Магазин

23.10.2017 у 08:00

Волети нарциса

Он није заљубљен у самог себе, како се погрешно мисли, већ има смањену способност да воли друге и са њима саосећа, па је задовољан докле год му се угађа, али када угађање престане, постаје хладан и незаинтересован Живимо у време у коме је све више људи са нарцисоидним цртама личности. Многи погрешно разумеју нарцисоидност као нечију заљубљеност у самог себе. Главна особина нарцисоидне личности је њена смањена способност да воли друге, са са њима саосећа и да има емпатију за друге. У античкој легенди о Нарцису или Наркису, његово име можемо превести као „онај који је неосетљив на патњу других”. Име има исти корен као реч наркоза. Управо због своје несаосећајности са патњом оних који су се у њега заљубљивали, Нарцис је био осуђен од стране богова да се и сам несрећно заљуби у онога са

Магазин

16.10.2017 у 08:00

Поводљивост

Детету су родитељи и други чланови породице ауторитети све док не уђе у пубертет. Адолесценту је група вршњака најважнија, што значи му је много важније шта о њему мисле вршњаци, него шта мисле родитељи. Како у том развојном периоду млада особа изграђује свој идентитет и формира своју личност унутар групе вршњака, најважније јој је да је вршњаци прихватају. Утицај вршњачке групе на изградњу личности појединца је веома снажан. Важно је у каквој групи одраста млада особа: какви су чланови групе, какви су односи између њих и каква уверења и вредности заступају. Ако је та група оно што се назива „добро друштво”, тада је њен утицај на младу особу позитиван јер подстиче њене потенцијале и омогућује добру социјализацију. Ако групу чини „лоше друштво” у коме се заступају уверења и вредности

Магазин

09.10.2017 у 08:00

Неодлучност

Шта ћете радити вечерас? Шта ћете вечерати? Ова питања су примери неких од бројних одлука које доносимо током дана, често да тога нисмо ни свесни. Многе од њих нису нарочито важне, али повремено се суочавамо са животним ситуацијама у којима треба да донесемо неку важну одлуку. Што је важнија одлука коју треба донети, то се више људи суочава са проблемом одлучивања – неодлучношћу. Оно што људе спречава да донесу одлуку јесте то што нису сигурни која је од могућности које су им на располагању боља, тако да се плаше да ће погрешити, да ће погрешно изабрати. Проблем неодлучности се не појављује када људи бирају између очигледно добре и очигледно лоше могућности, већ онда када им се обе могућности чине добрим или им се обе чине лошим.

Магазин

02.10.2017 у 08:00

Рањивост

Пустити некога близу себе и емоционално се везати за ту особу подразумева улажење у позицију емоционалне „рањивости”. Блиски односи, било да су партнерски или пријатељски, увек садрже могућност да нас блиска особа „рани”: да нас увреди, остави, изда или искористи. Управо због позиције рањивости многи беже од блискости. Када смо са неким блиски и емоционално повезани, та особа нам је веома важна. Важно нам је шта она мисли о нама, шта осећа према нама и како се понаша према нама. Када нам нека непозната особа упути ружну реч, то не боли толико снажно и на исти начин као када нам ту исту реч упути блиска особа. Зато што нам је најважнија, важне су нам поруке које нам упућује. Зато у блиским односима могу настати нека од најснажнијих непријатнијих осећања.

Колумнисти

23.09.2017 у 09:00

Полтронство

У свакој великој групи постоји хијерархија унутар које се успоставља динамика између различитих друштвених улога. Улога полтрона је да се представља као „шефов човек” намећући се као посредник између надређеног и подређених. Према шефу се полтрон поставља тако што му увек повлађује, показује да је импресиониран његовим ликом и делом, док избегава и најмањи наговештај да се не слаже са шефовим идејама и проценама. Док такво понашање прија шефу или вођи, оно иритира друге чланове групе. Полтронов однос према другим члановима групе који су на истом нивоу као и он или су му подређени је такав да им стално шаље поруку да им не припада, да он има специјални неформални статус који га у хијерархији издиже у односу на њих. Не само да други чланови групе не очекују од полтрона солидарност са

Колумнисти

16.09.2017 у 09:00

Нервоза

Шта значи када је неко нервозан? Шта нам тај податак говори о емоционалном стању особе и колико она сама разуме своје стање? Када смо нервозни тада у телу осећамо непријатну енергију која буди жељу да се покрећемо. Зато нервозна особа тешко мирује, седи или стоји на једном месту. Нервоза је покреће да устане, да се врти, да шета у круг. Уколико нервозна особа седи, тада је немирна, лупка прстима, љуља ногу и чини разне друге, наизглед, несврсисходне радње. Шта је у ствари та непријатна енергија која нас покреће, а коју зовемо нервозом? То је увек нека непријатна емоција коју осећамо због неке ситуације у којој се налазимо или коју ишчекујемо. Реч емоција долази од лат. е-, и мовере, покренути. У нервозу може бити маскирано осећање досаде, усамљености, треме, страха, осујећености,

Колумнисти

09.09.2017 у 09:00

Синдром отуђеног детета

Живимо у времену када се сваки трећи брак распадне. Многи од ових развода су „компликовани разводи”, у којима је присутан „конфликт високог интензитета” између бивших супружника. То често значи да се између бивших супружника појављује обострана мржња – омраза. У оваквом типу развода нема победника, а највише су оштећена заједничка деца. Разведени родитељ који себе доживљава и представља као жртву другог родитеља, за кога верује да га је животно искористио и преварио, има мотив да га казни, због чега вуче потезе који често покрећу спиралу обостране мржње. У оваквом „родитељском рату” заједничка деца постају најмоћније оружје и средство за освету. Изјаве: „Узећу

Колумнисти

02.09.2017 у 09:00

Колективна мрзовоља

Да ли и ви примећујете да је свакодневном животу све више мрзовољних људи? Тој епидемији мрзовоље успешно одолевају само деца и млади. Какво је то унутрашње стање које називамо мрзовољом, а за које постоји толико израза у нашем језику као што су зловоља, смркнутост, мргудност, намргођеност, натмуреност ...? Мрзовоља је дуготрајније емоционално стање – расположење или, тачније, лоше расположење или нерасположење. Супротности мрзовољи су доживљај животне енергије, елан, полет, надахнутост, добро расположење. Постоје два главна разлога за мрзовољу. Први је када се људи не осећају добро у својој кожи. На пример, када покушавају да функционишу упркос главобољи. Слично је и када су веома уморни, исцрпљени, ненаспавани, и када постоји неки органски разлог за то што се осећају

Колумнисти

26.08.2017 у 09:00

Криза суперега

Људи се не рађају као морална бића већ током детињства усвајају вредности и ставове својих родитеља и осталих „значајних других” о томе шта јесте, а шта није у реду. У том процесу се унутар личности ствара психичка структура коју је Фројд назвао суперего или над-Ја. Главна функција суперега је да ограничава и усмерава функционисање особе у складу с моралним ставовима које је усвојила. Он делује као нечија савест. Оптимални суперего омогућује особи да своје пориве и жеље усклади с моралним стандардима како би функционисала на социјално прихватљив начин. Када је суперего хипертрофиран, особа је претерано савесна, неспонтана, пуна страхова да не погреши и често се осећа одговорном и кривом. Када је суперего недовољно развијен, атрофиран, особа је импулсивна и неконтролисана,

Претходна Следећа

Почетна / Зоран Миливојевић

11.06.2026 у 17:11

Блокадери: Вучић је ово одавно говорио

11.06.2026 у 17:11

Лавров: Африка више не жели да буде извор сировина за Запад

11.06.2026 у 17:06

Холандија: више особа повређено када је ауто ударио у бициклисте

11.06.2026 у 16:57

Фолксваген смањује број радника у Немачкој

11.06.2026 у 16:56

Селаковић потписао уговор о обнови Дома културе у Сивцу

11.06.2026 у 16:55

Додик: Српски народ се мора ослањати на православне и традиционалне вредности