Четвртак, 04.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.79	101.39	101.09
	127.45	128.21	127.83

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирослав Лазански

Колумнисти

25.11.2018 у 09:28

Ко је прешао Рубикон

Ово је тренутак „бити или не бити”, јер делови јединице „Росу” очито су прешли Рубикон. Ушли су на простор севера Косова и у северној Митровици хапсе Србе. Односно, после разрешења ове најновије кризе, какво год било то разрешење, ситуација на Косову неће више бити иста. Приштина је активирала „тешку артиљерију”, заправо, претпоследње оружје из свог арсенала, забрану уласка српске робе на Косово. Преостао јој је још само улазак њених безбедносних снага, или војске на север Косова, као последње оружје у комплетном дефинисању њене државности. Сада се и то догодило. Србија, за сада, није на „линију фронта” извукла ни „лаку” ни „тешку артиљерију”. Београд рачуна да још постоје шансе за, колико-толико, часну излазну стратегију и Приштине и ЕУ. Но, која је то излазна стратегија за Приштину,

Колумнисти

18.11.2018 у 09:05

Меланија против Мире

Неки би рекли да је Словенка отерала Хрватицу са места заменице саветника за националну безбедност америчког председника Доналда Трампа. Теоретски гледано из балканског угла то је истина, али у пракси обе даме су, пре свега, Американке. Истина, сада већ бивша заменица саветника за националну безбедност, Мира Рикардел, била је више Хрватица него што се могло очекивати од личности на тако високој позицији у Вашингтону, у свакој прилици испољавала је јасну и снажну србофобију, но с обзиром на породичну, усташку, прошлост то и није било изненађујуће. Оно што је изненађујуће јесте да је степен залагања за „српску ствар” код Американаца, пореклом Срба, када

Политика

11.11.2018 у 23:59

Коме звона звоне

Париз, 11. новембар 2018. Једанаест је сати. Пре тачно 100 година огласила су се звона са цркве Нотр Дам, означивши примирје којим је завршен Први светски рат. У њему је Србија изгубила око 30 одсто предратног становништва. Материјална штета износила је око шест милијарди златних франака, што је тада била половина националног богатства Србије. Српски народ био је прва жртва Првог светског рата, он је у новембру 1918. године први и ослободио све своје територије. А крај рата дошао је неочекивано и за снаге Антанте и за централне силе. И једни и други предвиђали су у јесен 1918. још најмање годину дана ратовања. Пишући о крају рата, немачки генерал Лудендорф је нагласио како „није могао да преживи страшније часове од догађаја који су се одиграли на бугарском фронту, почев од 15.

Магазин

11.11.2018 у 20:49

Жупан Голобич и „Политика”

Словенска Вас је мало село у Словенији, тик уз границу са Хрватском. После распада Краљевине Југославије у априлу 1941. године, село је припало НДХ, јер су Немци поставили границу Рајха на брду изнад села, директно укључили тај део Словеније у Рајх и прогнали свe становништво из тог дела Словеније на присилни рад у Немачку. Словенци из Словенске Васи, која се све до 1991. године, заправо, звала Бреганско Село, а који су се тако изненада нашли под власти НДХ нису клонули духом, већ су од првих дана устанка у Словенији помагали партизански покрет на Жумберку. Неки су одмах и отишли у партизане, а неке су усташе одвеле у Јасеновац и тамо убиле. Традиција антифашизма После Другог светског рата мештани Словенске Васи направили су добровољним прилозима Дом бораца НОБ-а и то је данас

Колумнисти

11.11.2018 у 08:24

Србија на маневру

Сто година од велике победе у Првом светском рату Србија је поприште највећих интервидовских војних вежби од када постоји наша нова војска. Око 8000 припадника, 645 борбених система, од чега 100 тенкова, 100 борбених возила пешадије, 100 артиљеријских и ракетних система, како земаљских, тако и ПВО, учествује у маневрима на десет локација широм земље, од севера до југа. Генералштаб се изместио на ратну локацију, на генералној проби се марширало и пуцало на више војних полигона, летели су јуришници „орао” и Г-4, у ваздушном простору дежурали су мигови-29, шест мигова-29, зујали су хеликоптери Ми-8 и Ми-17 као и „газеле” наоружане противоклопним ракетама „маљутка”. На Тиси су пловили и гађали миноловци класе „нештин” наоружани новим двоцевним топовима од 30 мм на прамцу, десантни и

Колумнисти

04.11.2018 у 09:00

Бећковић против НАТО-а

Фетва је написана. Из Црне Горе. Важи за писца и академика Матију Бећковића, за историчаре Чедомира Антића и Александра Раковића, те за професора Дејана Мировића. Који су помислили, или мисле, да је Црна Гора, заправо, Србија. Или још боље да је Црна Гора Иран. И да су неки политичари у братској нам Црној Гори хистерични антисрпски фанатици, заправо, верски острашћени као неки у Ирану. Пошто нам је Техеран пре десетак дана опет увео визе. Које смо ми, јелте, по наређењу Брисела, претходно увели Ирану. И који је на наш потез само реципрочно одговорио. Што је свето правило дипломатије. А што ми, судећи по неким изјавама из МИП-а, нећемо урадити нашем „другом оку у глави”. Што се може, не дај боже, тумачити и да Црну Гору и не сматрамо државом чим се не придржавамо принципа реципроцитета у

Тема недеље

30.10.2018 у 15:17

Маршал Куликов и потпуковник Дарлинг

Не верујем да су амерички и руски председник икада чули за потпуковника америчке војске Дина Дарлинга. Он је службовао у време када су њих двојица били младићи и из тог времена потиче једна загонетка, у америчким војним круговима знана и као „Дарлигова дилема”. Можда је сада, у очекивању сусрета америчког и руског председника, прво у Паризу, а после можда и у Вашингтону, дакле можда је тренутак да се присетимо „Дарлингове дилеме”. Јер она најбоље објашњава досадашњу америчку нуклеарну стратегију у Европи, време када је нуклеарно оружје било синоним за саму стратегију. Наиме, потпуковник Дин Дарлинг био је официр у Управи за ратне планове Пентагона, па је у оквиру једне штабне вежбе позвао остале официре да симулирају Здружени генералштаб оружаних снага САД. Он, потпуковник Дарлинг,

Тема недеље

29.10.2018 у 16:17

Путин и ракете у Немачкој

Колико Немци познају Владимира Путина и Русију? Може ли Берлин добро да процени све последице евентуалног распоређивања нових америчких ракета средњег домета на простору ЕУ и следеће потезе руског председника по том питању? Посебно у контексту санкција, односно економског рата између Запада и Русије? Професор Фред Олденбург, из Савезног института за проучавање економије и политике источних земаља у Келну, изјавио је у фебруару 1989. „да Берлински зид остаје на свом месту и у наредних пет година”. За тај институт у Келну кажу да је најбоље обавештен о томе шта се догађа у Русији?

Тема недеље

29.10.2018 у 08:00

Хоће ли Трамп поделити Запад

Какве су последице за Европу после најаве Вашингтона да ће САД изаћи из споразума о елиминацији ракета средњег и кратког домета из Европе? Ако је председник Русије Владимир Путин већ најавио да ће после ове америчке одлуке, у случају сукоба, прва настрадати Европа, могу ли Брисел, Берлин, Париз и Варшава себи да дозволе луксуз америчких унилатералних потеза који Европу директно стављају под удар руских ракета? Јер, пођимо редом. Ако су Американци одлучили, а по свему судећи већ јесу, да изађу из тог споразума и да крену у производњу нових пројектила средњег и кратког домета, следећи је корак и њихово распоређивање. С обзиром на домет и евентуалне циљеве тих нових америчких ракета, а циљеви су у Русији, најбоље место распоређивања јесте Европа. Истина, у Румунији и у Пољској већ су

Колумнисти

28.10.2018 у 09:00

До одлуке после осам година

Преговори су трајали осам година и 8. децембра 1987. Роналд Реган и Михаил Горбачов су у Вашингтону потписали споразум о уклањању ракета средњег и кратког домета из Европе. После осам година надмудривања усвојена је првобитна понуда НАТО-а, односно „нулта опција”. Она је проширена и повлачењем, односно уништењем и пројектила кратког домета, што су накнадно затражили западни савезници, а Михаил Горбачов прихватио. Због тога се тај споразум зове и „двострука нулта опција”. Из Европе су повучене 553 совјетске и 406 америчких ракета средњег домета, плус 800 совјетских и 180 америчких пројектила кратког домета. И сада, када Американци унилатерално излазе из тог споразума, јавио се Михаил Горбачов да протестује и тумачи како је то „опасно за светски мир” и како „Вашингтон руши оно што је он

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Мирослав Лазански

04.06.2026 у 09:25

Израел наставља војне операције на југу Либана упркос примирју

04.06.2026 у 09:19

Немачка први пут остала без избора у Савет безбедности УН

04.06.2026 у 09:17

Ђедовић Хандановић: Грађани нису осетили блокаду нафте од 100 дана

04.06.2026 у 09:14

Њујорк повеo против Сан Антонија у НБА финалу

04.06.2026 у 09:11

Летонија прогласила супериорност Русије над земљама НАТО-а

04.06.2026 у 09:07

Једна особа погинула у нападу на Крим, руска ПВО ноћас уништила 272 украјинска дрона