Жупан Голобич и „Политика”

Словенска Вас је мало село у Словенији, тик уз границу са Хрватском. После распада Краљевине Југославије у априлу 1941. године, село је припало НДХ, јер су Немци поставили границу Рајха на брду изнад села, директно укључили тај део Словеније у Рајх и прогнали свe становништво из тог дела Словеније на присилни рад у Немачку.

Словенци из Словенске Васи, која се све до 1991. године, заправо, звала Бреганско Село, а који су се тако изненада нашли под власти НДХ нису клонули духом, већ су од првих дана устанка у Словенији помагали партизански покрет на Жумберку. Неки су одмах и отишли у партизане, а неке су усташе одвеле у Јасеновац и тамо убиле.

Традиција антифашизма

После Другог светског рата мештани Словенске Васи направили су добровољним прилозима Дом бораца НОБ-а и то је данас једино место у Словенији, а вероватно и на подручју целе бивше Југославије где још постоји Дом бораца НОБ-а. Јер, традиције НОБ-а и антифашизма Словенија од свих бивших југорепублика најбоље чува и негује. У Словенији се сви датуми НОБ-а масовно прослављају, вијоре се заставе са петокраком, и словеначке и југословенске, у прославама учествују и ветерани и млади. У секцијама партизанских бригада из НОБ-а данас у Словенији на очувању сећања и традиције вредно раде и млади. И то није ништа необично.

У Словенској Васи на томе највише ради градоначелник, месни жупан Франц Голобич. Сваке године на дан Ослободилне фронте и на Први мај, он на јарбол усред села диже словеначку, југословенску и заставу Ослободилне фронте. Чак је и сто испред своје куће украсио каменим мозаиком са југословенском заставом са петокраком. Недавно је завршавајући своју нову гаражу довео трубаче из Гуче и на гаражу извесио словеначку и југословенску заставу.

Жупан Франц Голобич, који је војни рок служио у ЈНА, у Србији, као артиљерац на хаубици од 155 мм, годинама је превозио новински папир из фабрике у Кршком до Београда за „Политику”. Заправо, себе на неки начин сматра чланом породице „Политике” и то са поносом истиче. Сваки дан купује „Политику” у 12 километара удаљеним Брежицама, или у шест километара удаљеним Чатешким топлицама.

Ипак, месец мај је време највеће активности жупана Франца Голобича из Словенске Васи. Тада теку ужурбане припреме за одлазак у Кумровец и за локалну штафету у Словенској Васи. Закупи се аутобус и екипа ветерана и младих, са два испечена прасета и са најмање 100 литара вина цвичека креће за Кумровец.

Дан пре одласка у Кумровец трчи се локална штафета у Словенској Васи. Додуше, више се хода него трчи, јер ветерани су у озбиљним годинама и млађи који трче морају о томе да воде рачуна. Но, сви имају капе титовке са петокракама, па чак и пионирске мараме.

Госпођа Анкица, супруга жупана Голобича, која му у свему највише помаже и саветује, направи сјајну котловину и војнички пасуљ. И сви су позвани, чак и случајни пролазници. Екипа је сутра ујутру толико пијана да једва погоде врата од аутобуса на путу за Кумровец где се прослава наставља...

Нема више ремонтног завода „Брегана”

Словенска Вас, или некада Бреганско Село било је место где је у време СФРЈ постојао и радио велики војни техничко-ремонтни завод ЈНА „Брегана”. СФРЈ је имала три таква завода: у Чачку, у Хаџићима и у Бреганском Селу, то јест Словенској Васи. Ту је у заводу некада радило око 1.800 висококвалификованих радника, инжињера, магистара техничких наука... Цео крај је живео од техничко-ремонтног завода, данас живе од „Хофера”, „Шпара”, „Туша” и „Лидла” у оближњим Брежицама...

А онда је 1991. године дошао распад Југославије, од завода су остале само пусте и запуштене хале. Део радника је отишао у пензију, део у Србију, а део на биро. Ипак, у селу је остао Дом бораца, ту је жупан Франц Голобич који не дозвољава да се угаси партизански жар отпора овог краја. На споменику палим борцима испред дома увек је свеже цвеће и упаљени су лампиони.