Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.45	102.06	101.75
127.32	128.08	127.7

Kolumnisti

25.11.2018 u 09:28

Ko je prešao Rubikon

Ovo je trenutak „biti ili ne biti”, jer delovi jedinice „Rosu” očito su prešli Rubikon. Ušli su na prostor severa Kosova i u severnoj Mitrovici hapse Srbe. Odnosno, posle razrešenja ove najnovije krize, kakvo god bilo to razrešenje, situacija na Kosovu neće više biti ista. Priština je aktivirala „tešku artiljeriju”, zapravo, pretposlednje oružje iz svog arsenala, zabranu ulaska srpske robe na Kosovo. Preostao joj je još samo ulazak njenih bezbednosnih snaga, ili vojske na sever Kosova, kao poslednje oružje u kompletnom definisanju njene državnosti. Sada se i to dogodilo. Srbija, za sada, nije na „liniju fronta” izvukla ni „laku” ni „tešku artiljeriju”. Beograd računa da još postoje šanse za, koliko-toliko, časnu izlaznu strategiju i Prištine i EU. No, koja je to izlazna strategija za

Kolumnisti

18.11.2018 u 09:05

Melanija protiv Mire

Neki bi rekli da je Slovenka oterala Hrvaticu sa mesta zamenice savetnika za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa. Teoretski gledano iz balkanskog ugla to je istina, ali u praksi obe dame su, pre svega, Amerikanke. Istina, sada već bivša zamenica savetnika za nacionalnu bezbednost, Mira Rikardel, bila je više Hrvatica nego što se moglo očekivati od ličnosti na tako visokoj poziciji u Vašingtonu, u svakoj prilici ispoljavala je jasnu i snažnu srbofobiju, no s obzirom na porodičnu, ustašku, prošlost to i nije bilo iznenađujuće. Ono što je iznenađujuće jeste da je stepen zalaganja za „srpsku stvar” kod Amerikanaca, poreklom Srba, kada

Politika

11.11.2018 u 23:59

Kome zvona zvone

Pariz, 11. novembar 2018. Jedanaest je sati. Pre tačno 100 godina oglasila su se zvona sa crkve Notr Dam, označivši primirje kojim je završen Prvi svetski rat. U njemu je Srbija izgubila oko 30 odsto predratnog stanovništva. Materijalna šteta iznosila je oko šest milijardi zlatnih franaka, što je tada bila polovina nacionalnog bogatstva Srbije. Srpski narod bio je prva žrtva Prvog svetskog rata, on je u novembru 1918. godine prvi i oslobodio sve svoje teritorije. A kraj rata došao je neočekivano i za snage Antante i za centralne sile. I jedni i drugi predviđali su u jesen 1918. još najmanje godinu dana ratovanja. Pišući o kraju rata, nemački general Ludendorf je naglasio kako „nije mogao da preživi strašnije časove od događaja koji su se odigrali na bugarskom frontu, počev od 15.

Magazin

11.11.2018 u 20:49

Župan Golobič i „Politika”

Slovenska Vas je malo selo u Sloveniji, tik uz granicu sa Hrvatskom. Posle raspada Kraljevine Jugoslavije u aprilu 1941. godine, selo je pripalo NDH, jer su Nemci postavili granicu Rajha na brdu iznad sela, direktno uključili taj deo Slovenije u Rajh i prognali sve stanovništvo iz tog dela Slovenije na prisilni rad u Nemačku. Slovenci iz Slovenske Vasi, koja se sve do 1991. godine, zapravo, zvala Bregansko Selo, a koji su se tako iznenada našli pod vlasti NDH nisu klonuli duhom, već su od prvih dana ustanka u Sloveniji pomagali partizanski pokret na Žumberku. Neki su odmah i otišli u partizane, a neke su ustaše odvele u Jasenovac i tamo ubile. Tradicija antifašizma Posle Drugog svetskog rata meštani Slovenske Vasi napravili su dobrovoljnim prilozima Dom boraca NOB-a i to je danas

Kolumnisti

11.11.2018 u 08:24

Srbija na manevru

Sto godina od velike pobede u Prvom svetskom ratu Srbija je poprište najvećih intervidovskih vojnih vežbi od kada postoji naša nova vojska. Oko 8000 pripadnika, 645 borbenih sistema, od čega 100 tenkova, 100 borbenih vozila pešadije, 100 artiljerijskih i raketnih sistema, kako zemaljskih, tako i PVO, učestvuje u manevrima na deset lokacija širom zemlje, od severa do juga. Generalštab se izmestio na ratnu lokaciju, na generalnoj probi se marširalo i pucalo na više vojnih poligona, leteli su jurišnici „orao” i G-4, u vazdušnom prostoru dežurali su migovi-29, šest migova-29, zujali su helikopteri Mi-8 i Mi-17 kao i „gazele” naoružane protivoklopnim raketama „maljutka”. Na Tisi su plovili i gađali minolovci klase „neštin” naoružani novim dvocevnim topovima od 30 mm na pramcu, desantni i

Kolumnisti

04.11.2018 u 09:00

Bećković protiv NATO-a

Fetva je napisana. Iz Crne Gore. Važi za pisca i akademika Matiju Bećkovića, za istoričare Čedomira Antića i Aleksandra Rakovića, te za profesora Dejana Mirovića. Koji su pomislili, ili misle, da je Crna Gora, zapravo, Srbija. Ili još bolje da je Crna Gora Iran. I da su neki političari u bratskoj nam Crnoj Gori histerični antisrpski fanatici, zapravo, verski ostrašćeni kao neki u Iranu. Pošto nam je Teheran pre desetak dana opet uveo vize. Koje smo mi, jelte, po naređenju Brisela, prethodno uveli Iranu. I koji je na naš potez samo recipročno odgovorio. Što je sveto pravilo diplomatije. A što mi, sudeći po nekim izjavama iz MIP-a, nećemo uraditi našem „drugom oku u glavi”. Što se može, ne daj bože, tumačiti i da Crnu Goru i ne smatramo državom čim se ne pridržavamo principa reciprociteta u

Tema nedelje

30.10.2018 u 15:17

Maršal Kulikov i potpukovnik Darling

Ne verujem da su američki i ruski predsednik ikada čuli za potpukovnika američke vojske Dina Darlinga. On je službovao u vreme kada su njih dvojica bili mladići i iz tog vremena potiče jedna zagonetka, u američkim vojnim krugovima znana i kao „Darligova dilema”. Možda je sada, u očekivanju susreta američkog i ruskog predsednika, prvo u Parizu, a posle možda i u Vašingtonu, dakle možda je trenutak da se prisetimo „Darlingove dileme”. Jer ona najbolje objašnjava dosadašnju američku nuklearnu strategiju u Evropi, vreme kada je nuklearno oružje bilo sinonim za samu strategiju. Naime, potpukovnik Din Darling bio je oficir u Upravi za ratne planove Pentagona, pa je u okviru jedne štabne vežbe pozvao ostale oficire da simuliraju Združeni generalštab oružanih snaga SAD. On, potpukovnik Darling,

Tema nedelje

29.10.2018 u 16:17

Putin i rakete u Nemačkoj

Koliko Nemci poznaju Vladimira Putina i Rusiju? Može li Berlin dobro da proceni sve posledice eventualnog raspoređivanja novih američkih raketa srednjeg dometa na prostoru EU i sledeće poteze ruskog predsednika po tom pitanju? Posebno u kontekstu sankcija, odnosno ekonomskog rata između Zapada i Rusije? Profesor Fred Oldenburg, iz Saveznog instituta za proučavanje ekonomije i politike istočnih zemalja u Kelnu, izjavio je u februaru 1989. „da Berlinski zid ostaje na svom mestu i u narednih pet godina”. Za taj institut u Kelnu kažu da je najbolje obavešten o tome šta se događa u Rusiji?

Tema nedelje

29.10.2018 u 08:00

Hoće li Tramp podeliti Zapad

Kakve su posledice za Evropu posle najave Vašingtona da će SAD izaći iz sporazuma o eliminaciji raketa srednjeg i kratkog dometa iz Evrope? Ako je predsednik Rusije Vladimir Putin već najavio da će posle ove američke odluke, u slučaju sukoba, prva nastradati Evropa, mogu li Brisel, Berlin, Pariz i Varšava sebi da dozvole luksuz američkih unilateralnih poteza koji Evropu direktno stavljaju pod udar ruskih raketa? Jer, pođimo redom. Ako su Amerikanci odlučili, a po svemu sudeći već jesu, da izađu iz tog sporazuma i da krenu u proizvodnju novih projektila srednjeg i kratkog dometa, sledeći je korak i njihovo raspoređivanje. S obzirom na domet i eventualne ciljeve tih novih američkih raketa, a ciljevi su u Rusiji, najbolje mesto raspoređivanja jeste Evropa. Istina, u Rumuniji i u Poljskoj već su

Kolumnisti

28.10.2018 u 09:00

Do odluke posle osam godina

Pregovori su trajali osam godina i 8. decembra 1987. Ronald Regan i Mihail Gorbačov su u Vašingtonu potpisali sporazum o uklanjanju raketa srednjeg i kratkog dometa iz Evrope. Posle osam godina nadmudrivanja usvojena je prvobitna ponuda NATO-a, odnosno „nulta opcija”. Ona je proširena i povlačenjem, odnosno uništenjem i projektila kratkog dometa, što su naknadno zatražili zapadni saveznici, a Mihail Gorbačov prihvatio. Zbog toga se taj sporazum zove i „dvostruka nulta opcija”. Iz Evrope su povučene 553 sovjetske i 406 američkih raketa srednjeg dometa, plus 800 sovjetskih i 180 američkih projektila kratkog dometa. I sada, kada Amerikanci unilateralno izlaze iz tog sporazuma, javio se Mihail Gorbačov da protestuje i tumači kako je to „opasno za svetski mir” i kako „Vašington ruši ono što

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Miroslav Lazanski