Уторак, 21.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	102.49	103.1	102.8
	126.48	127.24	126.86

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Љубодраг Стојадиновић

Колумнисти

04.10.2016 у 08:17

Политичке и ратне трубе

Може ли Ивица Дачић да постане нови чинилац мира на Балкану? Човек познат по оригиналном поимању дипломатског такта, склон да не прећути чак ни оно што се у његовом послу мора, предложио је да се седне за сто и разговара. Да то буде дијалог у троуглу Србија – Хрватска – Босна и Херцеговина. Иначе је таквих и сличних покушаја и разговoра било више, чак и неких самита на врху, али напетости нису спласнуле. Дачић је имао у виду нове узроке међуетничких балканских тензија, пре свега референдум у Републици Српској. А тај догађај је са свих страна и свих позиција под противречним вредносним тумачењима. Зашто се толико инсистирало на њему и због чега је бошњачка страна тако резолутно против њега? У суштини, изјашњавање је, пре свега за власт у Српској, опит о популистичкој моћи, и

Колумнисти

20.09.2016 у 08:25

Иде Миле

Додик одлази код Владимира Путина три дана пре заказаног референдума. Сасвим је могуће да се ради о пукој случајности, иако се чини да српске власти нису одушевљене оваквим поклоњењем. Функционер СНС-а Милован Дрецун сматра да би Миле морао да послуша Београд, који се противи јавном плебисциту, а не Москву која га одобрава, а можда и подстиче. Такав однос отпора и подршке могао би да буде значајан сигнал у односима званичне Србије и Русије, можда чак и индикатор захлађења привидно срдачних односа. Ионако се сматра да наглашено русофилство у врху репрезентативне власти има само емотивни и фолклорни, а сасвим миноран политички значај. Претпоставка да је значајан део гласачког тела СНС-а склон да подржи путинизацију Србије, нема валидну истраживачку потврду. Иначе се референдум

Колумнисти

06.09.2016 у 08:20

Балкански рулет

Премијер је донео добру одлуку: има да се ћути пред зађевицама и пакосним добацивањима из комшилука, да ови наши мајстори за погане свађе не одговарају истом мером и не запапрују. Али, стрепња остаје неумањена, без обзира на то што је оно чувено балканско буре већ више пута експлодирало. Нема спокоја ако већ знамо који то људи с обе стране плота одлучују о нашим судбинама. Читава та галерија личности, инвентар авантуриста оптерећених тегобним биографијама, улаже неубедљиве напоре не би ли нас избавила од нових несрећа. Многи од њих били су и у старим невољама и добро познају моћ застрашивања и технику лебдења изнад пакла. Не спорим, наравно, властима на свим странама да реагују ако су интереси државе угрожени и ако је доведена у питање безбедност људи. Па ни да се дају колико-толико

Колумнисти

22.08.2016 у 22:00

Споменици и наследници

Вратио се Слоба у наше животе, као трагични епски мит, пројектовани споменик антијунака, in memoriam на смртоносни део српске историје. У ствари, Милошевић више никоме не служи, нити може да се користи као оправдање за све што не ваља данас. Било је довољно времена да се ствари поправе, осим онога што се поправити не да: десетине хиљада жртава најгорих времена чији је он био симбол. Толико малих споменика за један велики. Ма колико вредновали учинке Милошевићевог доба, њега не оцењује историја, јер као таква још увек траје, него његова одрасла политичка деца, којој бронзане бисте могу да буду и постамент за сопствене одливке. Или бар за сан о њима. Шта год мислили о времену које брише све и лечи сваку рану, и данас Србијом владају ембриони из његовог шињела. Рекао бих да је бура

Колумнисти

09.08.2016 у 08:15

Ледени свет

Била је то маргинална вест, углавном прећутана. Тамо где је објављена, могла се наћи на самом дну стране. Удружење синдиката пензионера изражава протест због потенцираних изјава неких чланова Фискалног савета „о замрзавању пензија” најмање до краја 2018. године. Протест је много драматичнији него што је то уобичајено у анестезираном друштву јер су у оптицају биле формулације о „узнемиравању и застрашивању” пензионера у Србији. Као и о „насиљу и злостављању” осетљиве и рањиве пензионерске популације. Нема се шта додати овом протесту, пензионерски синдикалци су рекли оно што мисле и осећају пензионери. Добро, не баш сви. Неки на издашним синекурама својевремено су подржали сечу и отимање дела пензија, објашњавајући тај потез заумном политикантском алхемијом: ради се, у ствари, о бризи за

Колумнисти

26.07.2016 у 08:15

Заводљивост једне изложбе

Владајућа странка располаже особито ажурном информативном службом. Разумљиво је да такви бирои често посегну за ревношћу која је претерана: да би показали своју неопходност, оданост, добар одбрамбени рефлекс, и наравно будност. Већ смо запазили како та служба муњевито и нервозно реагује на сваку јавну критику, пре свега на рачун премијера. Оглашава се брзим, уз то и брзоплетим саопштењима, која су, поштено говорећи, потпуно лишена доброг језика. Писци тих утука муку муче са речима и ваљаним формулацијама, а о духовитости, луцидности или убедљивости, не може бити речи. У модерном комуницирању саопштења се користе кад ништа друго није под руком, та је форма прилично давно отишла у историју истрошених модела. Но, ипак опстаје, али само код оних који имају сигуран пут за објављивање.

Колумнисти

12.07.2016 у 08:15

Слобода говора

У природи је сваке власти да воли лепе речи о себи. Многа су епска, прозна и поетска дела написана вођама у част, култ било какве личности не би постојао без постамента сачињеног од усхићеног обожавања. Исто тако, носилац моћи чини све да се нежељени шумови простиру што краће и на малом простору, и не ометају опијеност која настаје из уверења да смо управо овог часа сведоци стварања велике историје. Ипак је Србија некако превладала амбијент у којем је могуће уздизање до обожавања (култ у истинском смислу речи), те је свако настојање да се политичка групација која влада прогласи ненадмашним креатором историје углавном подложно пажњи креативне критичке јавности, уз прилично озбиљну негацију таквих заблуда власти. Рекао бих да је слобода јавног говора у Србији у рангу осталих

Колумнисти

28.06.2016 у 08:10

Људи и поданици

Грађани Србије су највише угрожени! То је оцена, или можда дијагноза заштитника грађана Саше Јанковића, који свакако зна о чему говори. Дакле, у оквиру паралеле са свим другим „субјектима“ друштва, људи који овде живе имају и те како разлога за неспокој и стрепњу. И не само да се они осећају угроженима, чини се да то заиста и јесу. Сигуран сам да омбудсман има поуздану методологију из које су произашли песимистични закључци и тмурна оцена. Уосталом, све је мање оних којима грађани могу да се изјадају или верују, па је Јанковић, као човек-институција, бар нека врста утехе пред силама које немају много разумевања за обичан живот. Он улива иницијалну дозу поуздања: добро је, као људи нисмо потпуно сами пред државом и њеним неосетљивим апаратом. Чиме се иначе може објаснити угроженост

Колумнисти

13.06.2016 у 22:05

Људи добрих намера

Лице српске политике постаје све непривлачније. Сцене из парламента већ су много година примери лоше јавне продукције, погрешно поистовећене са „ријалити” програмима. Рекао бих да су те две неугодне појаве неупоредиве, јер за разлику од Шешеља, Мартиновића, Пајтића и Ристичевића, на пример, Змај од Шипова и Мики из Купинова немају претеране амбиције да се баве државним стварима. Нова слика са старим лицима напросто не улива наду да ће Народна скупштина бити пристојнија и ефикаснија од старе, с озбиљним изасланицима и слугама народа у себи. И овај сазив показао је хроничну болест лоше културе говора, одбојне логореје, страначке искључивости и бахатог ниподаштавања свега што је другачије. Међу напредњацима више нема Бабића, ревносног чувара напредњачке верзије парламентарне истине,

Колумнисти

30.05.2016 у 22:05

Државни посао

Србија је опчињена насиљем и скоро ништа не чини да га сузбије. Могуће је да као друштво признајемо немоћ пред виталним моделима бахатости, при чему је чежња за грађанским спокојем само још један вид социјалне утопије. Тешко је из прве набројати сва попришта насиља, али ево овлашног покушаја: саобраћај, породица, школа, спорт, политика, тајна полиција и тајна политика. И још многи опасни хибриди настали укрштањем неких од наведених врста. Не знамо, наравно, шта све из чега произлази, али опште место о „дуготрајној вредносној кризи” само је производ истинске кризе друштва. Поједини теоретичари друштвеног пропадања склони су да темељно објашњење траже у ратовима деведесетих. Наводно је скоро све балканке државе захватио колективни посттрауматски ратни синдром, па је у ситуацијама

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Љубодраг Стојадиновић

21.07.2026 у 21:51

Америка послала хуманитарну помоћ Куби

21.07.2026 у 21:43

Бакарец: Бугарин Александар Васов, кандидат Студентске листе, подржава великобугарске претензије против Србије

21.07.2026 у 21:42

Град оштетио усеве и воћњаке у Даниловграду

21.07.2026 у 21:35

Званичници послали саучешћа породици легендарне Оливере Катарине

21.07.2026 у 21:26

Број жртава превртања трајекта порастао на 41, потрага за несталима се наставља

21.07.2026 у 21:23

Израел верује да је Иран преместио уранијум у објекат испод планине Пијук