Аутор: Ђорђе Вукадиновић

Чак и најдужа ТВ сапуница пре или касније мора да се заврши. Па се тако, ето, веровали или не, примакао и крај овог вишемесечног српског реконструкционог циркуса, за који се у један мах већ могло помислити да се никада неће завршити. Иако се готово више нико не може поуздано сетити како је и зашто све почело, може се рећи да је испуњена основна анестетичка сврха коју је лансирање теме...

Колико год се трудили да то забашуре, колико год се власт бавила собом, аферама, датумима, реконструкцијама, изборима и лицитацијом одлазећих или долазећих министара, ово су ипак дани, месеци и године који ће остати забележени као време када су се српска влада и српско друштво полако али сигурно мирили с отцепљењем и независношћу своје јужне покрајине. Ових дана прави хит преставља фраза о...

„Ко се мача лати, од мача и страда.“ Иако, разуме се, далеко од тога да је неко драматично „пострадао“, остаје утисак да је Александар Вучић, који је тему реконструкције владе отворио и форсирао је готово пет месеци, и њоме витлао као неком врстом мача над главама коалиционих партнера и својих страначких сабораца, на крају из ње изашао нешто слабији него што је био пре него што је у ту причу...

Нико коме је стало до како духовне тако и световне и националне мисије СПЦ не може остати равнодушан према актуелном урушавању њеног угледа и ауторитета. Тим пре када, нажалост, том урушавању, поред свих професионалних мрзитеља и злонамерника, обилно доприносе и сами црквени великодостојници. Мислим наравно на овај последњи скандал са (само)демантијем изјаве патријарха Иринеја приликом сусрета...

Готово три месеца је српска јавност држана у атмосфери ванредног стања и медијско-политичке хистерије у очекивању „дана Д“, то јест ишчекивању коначног добијања „датума за почетак преговора о прикључењу ЕУ“. У међувремену је тај дуго очекивани („победнички“) Видовдан дошао и прошао, а да се не зна ни да ли је фамозни датум за који су се месецима везивале наде и страховања актуелне власти уопште...

Без обзира на то да ли ће Србија за Видовдан добити условни или безусловни датум, или тек („трепћуће“) зелено светло за почетак преговора о приступању ЕУ, више је него јасно да ће се притисци наставити и да ће буквално на свакој станици тог неизвесног путовања у нову „Јевропу“ Србију извесно чекати нове препреке, политичке уцене и захтеви. Чини ми се да у непоколебљивом, готово мазохистичком...

Вероватно знате онај виц када времешна сексуална радница излази из банке у којој су утврдили да је новчаница од сто евра добијена од последње муштерије фалсификована и обраћа се колегиници речима – „Драга, па ми смо силоване?!” Не знам зашто, али управо тај виц ми је био прва асоцијација на љутиту изјаву премијера Дачића да ће „Србија бити преварена” ако, након свега што је урадила, 28. јуна не...

Било је потребно да прође више од три недеље, неколико десетина интервјуа и емисија у којима су се, као на траци, наизменично смењивали челници и адвокати актуелне власти док српска јавност није како-тако разазнала о чему се у такозваном Бриселском споразуму ради. Током свих ових година нагледали смо се бројних манипулација разних владајућих гарнитура, али чини се да је у тој више него оштрој...

„Ако нешто изгледа као патка, хода као патка, лети као патка, кваче као патка и плива као патка – вероватно је у питању патка”, гласи једна поучна (наводно, англосаксонска) пословица. Елем, ако нешто изгледа као де факто признање независности Косова, ако већина објективних посматрача са истока и запада мисли да је то де факто признање независности Косова – а, заправо, већ и „де јуре” – онда је...