Аутор: Ђорђе Вукадиновић

Пре нешто више од два месеца на овим страницама написао сам да у Србији у том тренутку постоје само два озбиљна политичка питања: да ли ће бити срушен гасни споразум са Русијом – и да ли ће бити усвојен антиуставни и антидржавни Предлог статута Војводине. А да је све остало, мање-више само „маркетинг, магла, пепео и дим у функцијипуњења новинских страница и прикривања суштине...

Крај године је увек прилика за подвлачење црте и свођење рачуна на личном и колективном плану – што је увек више или мање трауматичан посао. Узгред речено, то је вероватно и разлог због чега већина људи које познајем (заправо, мало ко након пубертета) не воли баш много Нову годину. Остали разлози су ненормална гужва на улицама, општа манија да се у последњи час обави све што се није...

Kонстатовано је да је економска криза постала својeврсни ,,бренд” и, такорећи, савршен алиби за неспособне владе и неодговорне послодавце широм света. Зашто се не поштују потписани договори са синдикатима? Зашто се крше предизборна обећања? Зашто расте незапосленост? Зашто пада динар? На сва ова и слична и питања одговор је увек исти – није сада тренутак за таква питања, сада је...

Претпостављам да је тако и у животу – али у политици свакако. Нико вас неће поштовати, ако ви сами себе не поштујете. Српска историја и политика пре и после 2000. обилују потврдама оба смисла ове тезе. Е, сад, проблем је „само” у томе – и читава уметност политике као „вештине могућег” састоји се управо у налажењу одговора на то питање – где повући...

Колико пута смо за протеклих десетак година могли чути да је идеја националног суверенитета превазиђен „деветнаестовековни концепт”, да процеси глобализације руше све баријере и да „капитал нема домовину”?! А свако ко би стидљиво покушао да укаже на погубне последице дивље либерализације или скрене пажњу на очигледан несклад између више него мајчинског третмана страних...

Изјава председнице српске скупштине да ће Предлог статута АП Војводине са законом о његовом спровођењу ући у скупштинску процедуру почетком следеће године на тренутак је нарушила својеврсну заверу ћутања која некако од почетка прати ову тему. Заправо, не рачунајући пар дана у октобру када га је покрајинска скупштина усвајала, фасцинантна је и помало језовита „заглушујућа тишина”...

Никада нисам веровао у (нео)либерални мит о саморегулишућем тржишту. Још мање у бајку о крају историје и бесконфликтном свету од Ванкувера до Владивостока који се рађа на развалинама совјетске империје и рушевинама берлинског зида. Али свако носи свој крст. У једном тренутку си јуродиви ексцентрик који јуриша на ветрењаче, а већ у следећем твоја јеретичка прича постаје опште место које...

Одавно се спремам да напишем неку економску колумну, али ми, из различитих разлога, то никако не полази за руком. Први, али не и најважнији разлог тог оклевања јесте чињеница да ми то није струка и да се у економију слабо разумем. Но, као што рекох, то нипошто не може бити главна препрека. Напротив. Што се људи овде мање разумеју у неку ствар – то имају чвршће мишљење, сигурнији су у...

Претпостављам да је мало ко у Подгорици очекивао да ће „једногласна одлука Владе Црне Горе”, односно Мила Ђукановића лично, да призна независност Косова наићи на овако жестоку реакцију у Србији. Заправо, тешко је уопште замислити да више било шта, а поготово било шта у вези са Косовом, може озбиљно усталасати српско јавно мњење, увелико огуглало и анестезирано што вазда новим...

Када сам пре пар месеци, непосредно након мајских избора, изјавио како су „они” заслужили да изгубе, али „ови” нису заслужили да победе, онда то уопште није била пука колумнистичка досетка, већ аналитички резиме једне до апсурда первертоване политичке сцене. Замислите шта би се, на пример, догодило да су тзв. националне снаге успеле да саставе владу са таквим међуљудским...