Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Ђорђе Вукадиновић

Колумнисти

04.06.2021 у 18:00

„Паралелни” дијалог глувих

Наслов, заправо, није сасвим прецизан – нити се, наравно, од наслова и очекује да такав буде. Наиме, глуви и те како могу да комуницирају и да, уз нешто већи труд, воде међусобни дијалог. Док се за српску „политичку елиту” то може рећи с много мањом сигурношћу. Ове колумне су релативно ретке, а последњих месеци бавио сам се – верујем, оправдано – сложеном политичком ситуацијом у Црног Гори, тако да је било мање речи о српској политичкој сцени. А, искрено говорећи, скоро да и нема богзна шта да се каже. Власт је, чини се, ушла у своју декадентну фазу, коју карактерише узнапредовали култ личности, успеси који једни друге престижу и лов на вештице унутар сопствених редова. С друге стране, опозиција делује прилично руинирано, делом захваљујући политичком инжењерингу и мешетарењу власти,

Колумнисти

05.03.2021 у 18:00

У Никшићу ће осв(ј)ежити, али нема Стаљинграда

Сви се слажу да ће резултати избора у Никшићу бити „лакмус” за процену односа снага у Црној Гори, пола године након августовског политичког земљотреса. Но, треба рећи да је политичка ситуација у Никшићу ипак мало другачија и не може се механички пресликати на државни ниво. Пре свега, проценат мањинских гласача у Никшићу је практично занемарљив, док на нивоу Црне Горе управо они најчешће представљају „тас на ваги”. Уосталом, тако је било и на референдуму о независности, као и на већини парламентарних избора досад. Друго, и ДПС и Фронт, као две традиционално супротстављене снаге, за предстојеће никшићке локалне изборе су концентрисали буквално све своје ресурсе, јер је – из различитих разлога – и једнима и другима Никшић постао нека врста „Стаљинграда”. За ДПС да покаже да је летошњи

Колумнисти

05.02.2021 у 18:00

Избор патријарха

У животу писца ових редова било је седам или осам председника (не рачунајући оне једногодишње „председнике председништва”), туце „демократских избора” двадесетак влада – и само три патријарха. Можда већ и тај податак довољно говори о значају избора пред којим ће се за десетак дана наћи чланови Светог aрхијерејског сабора. И баш зато је важно да им, ако већ не можемо много помоћи, оно барем не отежавамо пред тај, не само за СПЦ, него и за српски народ и државу изузетно важан избор. Замислите на тренутак Чикаго булсе без Џордана и Пипена. КК Партизан без Киће и Праје. Звезду из Барија без Савићевића и Панчева. Шампионе из Индијанополиса без Бодироге и Дивца. Замислите СНС без браће Вучић. Или СПС без Дачића и Бранка Ружића. Е, па – игноришемо ли за трен неупоредивост набројаних ствари

Колумнисти

15.01.2021 у 18:00

Време смрти и преиспитивања

Није да нисам знао – и да о томе у разним контекстима није било говора на овим страницама. Али ова (коначно!) одлазећа 2020. година само је потврдила древну истину, познату старим Грцима, и мудрацима свих времена. Умереност и одмереност, такт, осећај за тренутак и праву меру најважнија су ствар у животу појединаца, држава и народа. Епидемија још не сасвим познатог порекла и свакако не до краја познатих последица изменила је и оголила много тога како на глобалном, тако и локалном плану. И неке од тих промена трајаће по свој прилици дуже од саме епидемије, која ће, за надати се, било захваљујући вакцини, или можда пре захваљујући природном „колективном прокужавању” полако постајати прошлост. Здравствени системи су крхки, чак и у развијеним западним земљама. Ко нема или не контролише

Колумнисти

06.11.2020 у 18:00

Одлазак мргуда великог срца

Изузмемо ли групице квази „грађанских” екстремиста, с једне, и „зилота”, с друге стране – који су га, и једни и други, непрекидно нападали – митрополит Амфилохије је био општеомиљена фигура у Црној Гори и Србији, па и много шире, у православном и хришћанском свету. Заправо, можда чак и више од набрајања заслуга и бројних похвала о Амфилохију најбоље говоре они који су га за живота (па чак и ових дана) брутално и ружно нападали. При чему је тешко рећи да ли су тужније њихове биографије, или су јаднији њихови „аргументи”. Говорили су да ће „човек мржње”, а треба само погледати речи београдског муфтије који подсећа како је 2008. управо Амфилохије лично стао испред хулигана који су кренули да пале џамију у Београду. Пребацивали су му због говора Зорану Ђинђићу, а он му је, заправо, тим

Колумнисти

29.09.2020 у 18:00

Хвала Ђеди на победи

После битке су сви генерали, било да је реч о рату, политици или спорту. Сви су све знали, све предвидели и сви би то урадили „боље”. Пре тачно месец дана на овим страницама објавио сам текст „Последњи круг у Подгорици”, у којем се калкулисало с реалном могућношћу да „први пут у историји” актуелна црногорска власт (читај Мило Ђукановић) изгуби парламентарне изборе. А тај текст се ослањао на истраживање јавног мњења „Нове српске политичке мисли”, спроведено крајем јула и почетком августа и публиковано интегрално на НСПМ („Шансе за промену дефинитивно има”), а у изводима у више медија и портала у Србији и Црној Гори (поред осталог, на Н1, као и у подгоричким „Вијестима”). А само дан пре гласања, 29. августа, на порталу Нова С изашао је интервју са мојом маленкошћу, под насловом „Последње

Колумнисти

23.08.2020 у 18:00

Последњи круг у Подгорици?

Лето које је при крају доноси велика искушења за два најдуговечнија европска ауторитарна режима, између којих, сем дуговечности и ауторитарности, односно особеног система личне власти, и нема много сличности. Између осталог, разлика је и то што је Лукашенко све ове деценије – с извесним изузетком последњих неколико година, кад је почео мало да лавира – био најчвршћи савезник Москве, док је владавина Мила Ђукановића била обележена безбојним политичким лупинзима, у којима је једини континуитет и чврста тачка било непогрешиво слеђење сопственог властодржачког интереса. Ђукановић је увек знао коме треба да се приклони – и кад да га напусти. При чему је и једно и друго чинио радикално и без освртања. Није од њега било већег „Србо-Црногорца” и послушнијег Милошевићевог следбеника. А кад

Колумнисти

20.07.2020 у 18:00

Ход по клизавом крову

Нико не може бити увек у праву. (Чувене Питије из делфијског пророчишта „погађале” су углавном зато што су им пророчанства била двосмислена и неодређена, а наши Тарабићи зато што је у њихова наводна „пророчанства” уписивао и дописивао ко је шта хтео.) Али ако има довољно разума и искуства, неке ствари се ипак могу предвидети. Чак и у Србији. Ако ходам по влажном крову, велика је вероватноћа да ћу се оклизнути и пасти. Ако с овејаним шибицарима кренем да се играм тражења куглице, вероватно ћу завршити преварен и опљачкан. Опозиционим учесницима у јунској изборној трци преостаје само да изаберу да ли им се више свиђа метафора с ходањем по крову или коцкање са шибицарима – али поента је да баш и не могу много да се жале на злехуду судбину. Наиме, није да нису знали и није да нису били

Колумнисти

16.06.2020 у 18:00

Оно што срећу квари

Наши апели и добронамерна упозорења су, наравно, остали без одговора. Сем уколико вирус корона у последњи час баш драматично не помрси рачуне, избора ће – или макар „гласања” – у Србији 21. јуна дефинитивно бити. А последње сумње и дилеме у том погледу развејао је амерички амбасадор у Београду, када је у једном интервјуу чак три пута поменуо 21. јун, што је била не само јасна подршка Александру Вучићу на тему избора, него и посредна порука својим амбасадорским колегама. (Чини се да су, с тим у вези, Европљани били нешто флексибилнији и нису сасвим искључивали могућност померања избора за јесен.) Након оглашавања амбасадора Годфрија та тема је адактирана, термин „закован” тако да га чак ни очигледно погоршање епидемиолошке ситуације које бележимо последњих дана и знатан пораст броја

Колумнисти

17.05.2020 у 18:00

Да ли је могућ политички ресет

Поштено говорећи, мало ко је збиља прочитао, а још мање озбиљно схватио оно што сам на овом месту написао на самом почетку ове ’корона-кризе’. Сем у први мах, а и то више реторички, ни власт ни опозиција се нису нарочито потрудиле да зарад ефикасније борбе против вируса корона савладају онај ’вирус неповерења’ који се већ дуго попут епидемије шири, трује и разара српско друштвено ткиво. Штавише, јављају се обриси још жешће и још екстремније поларизације него што је то било пре епидемије и ванредног стања.” Далеко од тога да мислим како ме то чини „Нострадамусом” или „баба Вангом”, али не може се порећи да ове реченице с почетка моје прошломесечне колумне звуче прилично „пророчански”. Односно, да су се – нажалост – у великој мери, тачније, готово дословно обистиниле. Нарочито у оном

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Ђорђе Вукадиновић

10.06.2026 у 02:05

Медведев: Русија може да се носи са највећим изазовима показали смо целом свету

10.06.2026 у 01:51

Претежно сунчано, од средине дана развој облачности

10.06.2026 у 01:37

Фински политичар објаснио зашто Зеленски и Европа не желе мир с Русијом

10.06.2026 у 01:20

Американци се плаше дронова – могу да ометају Светско првенство

10.06.2026 у 00:54

Тужилаштво објавило анализу доказа о одбацивању дела кривичне пријаве против Милића

10.06.2026 у 00:39

Мароко: Ухапшено 11 осумњичених за међународну трговину дрогом