Уторак, 09.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.37	101.98	101.67
	127.16	127.93	127.54

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Небојша Катић

Колумнисти

19.07.2017 у 08:00

О планирању и меритократији

Ако вам је стало да брзо упропастите репутацију, најбоље је да прозборите по коју лепу реч о економском планирању или да, недајбоже, предложите да држава уведе петогодишње планове развоја. Неолиберални економисти и политичари које подучава ММФ, са неколико ефектних реченица ће изврћи руглу сваки позив да држава планира. Дубоко аналитична, и дакако научна аргументација, могла би гласити овако: Да ли то Катић предлаже да држава одређује шта треба да се производи и по којој цени или колико ципела браон боје треба произвести у Србији? Да ли је он преспавао 20. век па није видео како су прошле социјалистичке државе које су планирале? Да ли је он уопште читао Хајека који нам је лепо објаснио како је планирање најкраћи пут у тоталитаризам? Коначно, Србија баш ништа не планира, а из дана у дан

Колумнисти

21.06.2017 у 08:00

„Енергопројект“ и национални интерес

„Велика мачку говеђа глава“ – ово би могао бити наслов нове хит представе која се игра у српском транзиционом театру. У овој представи патуљасти „Напред“ и његов амбициозни власник, удружени са две пријатељске им компаније о којима се ништа не зна, планирају да преузму „Енергопројект“. Ова фарса прети да помути славу чувеног водвиља у коме се радња вртела око покушаја једног таблоида да преузме „Политику“. Овакве монтипајтоновске фарсе нису само манифестација беспућа транзиције – оне показују и колико је у Србији изгубљен сваки осећај мере, реда, па и елементарне пристојности. „Енергопројект“ (ЕП) није само „једна од најбољих грађевинских фирми“, како се често помиње у медијима, он је више од тога – ЕП је бренд, можда последњи српски бренд. ЕП је грађевински и пројектантски систем

Колумнисти

24.05.2017 у 08:09

О девизној штедњи и (не)великим девизним резервама

Иако девизна штедња стално расте, девизне резерве годинама стагнирају или опадају. У периоду највеће финансијске кризе и панике, 2008. и 2009, девизне резерве су биле два пута веће од девизне штедње. Данас су девизне резерве веће од девизне штедње само за око 25 процената. Ово је лош тренд и континуирано се погоршава. Замислимо начас да грађани Србије штеде искључиво у динарима. Ако би у тренуцима финансијске панике грађани почели да повлаче динаре из банака, НБС би могла да сузбије такву панику брзо и ефикасно. НБС би обезбедила банкама довољно готовог новца и грађани би видели да свој новац могу да подижу без сметњи и ограничења. Поверење у систем би се поново успоставило и новац би се вратио у банке. Централна банка има јединствену привилегију да готово без трошкова и без ограничења

Колумнисти

26.04.2017 у 08:00

О ћутању или – не дирам те, не дирај ме

Иако се друштво у великој мери распада и дегенерише, иако патолошке појаве бујају и добијају на снази и учесталости, иако се морални и културни распад друштва подстиче са разних страна, у Србији као да постоји завера ћутања. Годинама већ ћуте и они који то никако не би смели. Тешко је поверовати да Српска православна црква не види страшне друштвене аномалије, али се чини и да јој не сметају превише. Тако бар проистиче из (не)иступања највиших црквених великодостојника, као и из рутинираних посланица које се шаљу у етар поводом највећих хришћанских празника. СПЦ је одвојена од државе, али није одвојена од друштва. Царство Христово није од овога света, али Црква живи у овом свету и брине о душама овде, а не тамо. Црква се не може и не сме бавити политиком, али би се морала гласно и

Колумнисти

29.03.2017 у 08:00

На путу за срећну (колонијалну) будућност

Да ли је Србија тек на путу да постане колонија, или је на том путу тако далеко одмакла да повратак више није могућ? Да ли је Србија вољна жртва транзиционог колонијализма, или јој је он наметнут? Да ли су ово разумна питања, или је реч о антиглобалистичкој кукњави паметњаковића који не разумеју ни модерно време ни логику економских процеса? Класични колонијализам је подразумевао запоседање и потпуну политичку и економску контролу туђих територија. Транзициони колонијализам је мање амбициозан. Сведен је на то да слабе државе користи као извор јефтине радне снаге и сировина, да контролише њихова тржишта и да онемогући њихов самостални развој. За разлику од колонијализма који је наметан силом, уз отпоре и побуне, нови колонијализам се радосно призива. Државе моле, или чак клече и

Колумнисти

02.03.2017 у 08:00

Концесије су компликоване и немају нужно срећан крај

Као што је и обећала ММФ-у, влада Србије је одлучила да, први пут у историји, Аеродром „Никола Тесла“ понуди страним концесионарима на 25 година. Ова концесија би требало да буде реализована баш за мандата владе која ће својим успесима, поготово оним будућим, оборити све историјске рекорде. Када је о развијеним европским државама реч, ретко се догађа да главни аеродром и/или контрола над њим пређе у приватне руке. (Ту и тамо се појави по неки изузетак, попут Лондона или Рима, на пример.) Када и отворе врата приватном капиталу, државе најчешће задржавају део власништва и контроле у компанијама које су власници или оператери аеродрома. Ако концесија буде реализована, Србија ће се наћи у друштву Португала, Кипра, Мађарске, Хрватске, Словеније, Македоније, Албаније, Косова и

Колумнисти

02.02.2017 у 08:15

Комплекс „светских” Срба

У транзиционој Србији успостављено је правило по коме је све што долази из иностранства увек боље од домаћег. То није перцепција која се односи само на инвеститоре и капитал, већ је у вези и са самим Србима. Тако су Срби који живе и раде у иностранству по дефиницији и аутоматизму паметнији и способнији од „домаћих“ Срба. Срби који су студирали било где у иностранству увек су бољи од домаћих дипломаца. Ако при томе имају и диплому каквог репутабилног универзитета, могу лако бити проглашени и за генија, првог до Тесле. И међу Србима из Србије има разлике. Најбољи, најпаметнији и некако „најсветскији“ су они који своје приходе, или бар део прихода зарађују код иностраних спонзора и који су део какве међународне економске, интересне или лобистичке асоцијације. Тај инострани печат је

Колумнисти

05.01.2017 у 08:15

Србија на акцији

Економска политика и резултати српске владе наилазе на једнодушну и снажну похвалу међународних финансијских институција и званичника Европске уније – с добрим разлогом. Србија спроводи све оно што се од ње тражи и то ради са ентузијазмом и чврстином какве се ретко срећу у државама које су такође у тешкој ситуацији. Политика буџетске штедње, смањивање и замрзавање пензија и плата у јавном сектору, лоше финансирање јавних служби, све то има само један циљ – штедети буџетски новац како би се уредно отплаћивали инострани дугови. У овом тренутку Србија то обавља добро и отуда бодрење и похвале кредитора. Други, подједнако важан циљ међународних контролора јесте да Србија своје кључне компаније и ресурсе прода странцима. Продаје се морају реализовати постепено и фазно, на начин који неће

Колумнисти

08.12.2016 у 08:30

Новоговор у времену постистине

Сваки покушај критике наметнутих политичких, економских или вредносних клишеа моћни глобални медији амортизују одвраћањем пажње, прећуткивањем, релативизацијом и вештим, систематским политичким етикетирањем. Такво етикетирање, тај помало орвеловски „новоговор“, донедавно је одлично служио сврси. Свако ко на јавној сцени критикује економско и политичко стање и сулуде глобалне процесе, рутински се проглашава за популисту. Уместо ризичног отварања дебате и полемике аргументима, политички или идејни противници се трајно дисквалификују једноставним атрибутима. Наравно, политичка арена обилује јефтиним популизмом, али смисао новоговора није да идентификује и раскринка популисте, већ да онемогући или бар да маргинализује сваку озбиљнију друштвену критику. Слична технологија

Колумнисти

10.11.2016 у 08:15

Српска лекција Немачкој, а и шире

Србија је, као и већина транзиционих држава, с великим ентузијазмом и безрезервно пригрлила глобализацију. Своје економске ресурсе и простор Србија нуди свакоме ко жели да их купи или користи, и на томе гради своју развојну стратегију. У таквом привредном моделу нема простора за ускогрудо инсистирање на националним или безбедносним интересима, на прехрамбеној или енергетској сигурности, на стратешким привредним гранама и сличним суверенистичким фразама. Србија данас држи велику економску лекцију Западним земљама, па чак и свом великом узору – Немачкој. Откуд Немачка у овој причи? Крајем 2016, Немачка је наједном открила да глобализација и није тако сјајан процес како је до јуче изгледало. Уместо да наставе да се радују том глобализационом ватромету – промету роба и капитала без

Претходна Следећа

4
5
6
7
8
9
10
11
12

Почетна / Небојша Катић

09.06.2026 у 22:00

Трамп: Иран оборио амерички војни хеликоптер

09.06.2026 у 21:55

Израел: Претње министра одбране Каца су неформалне

09.06.2026 у 21:54

Велики интерес за „Спејсекс”, а потражња за акцијама и до вредности око 250 милијарди евра

09.06.2026 у 21:49

Израелци негирали претње министра одбране Каца

09.06.2026 у 21:48

Нинић поручио Рихи: Мржња ће вас дословце убити

09.06.2026 у 21:41

Гашић се састао са командантом Савезничких снага у Европи