Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.08	117.78	117.43
102.85	103.47	103.16
125.85	126.61	126.23

Коментари

11.10.2025 у 20:00

Србин у дубинама америчке спољне политике

Свака држава је или дубока или – није држава. Што је дубља, то је више држава, а што је плића, бива више налик приватним компанијама или простим политичким партијама

Коментари

23.10.2016 у 08:20

Повратак суверенитета

Свет се пред нашим очима, у протеклих неколико година, мења као никада у претходних пола века. Процес (нео)либералне глобализације је очигледно дошао до свога краја, што кореспондира с крајем периода глобалног економског раста који је овај економско-геостратешки пројекат иницирао. Следствено томе, у својеврсном преиспитивању су сви пројекти који су пратили процес економске глобализације, попут Европске уније, и траже начине да одговоре на захтеве новог времена, чији је ,,брегзит” тек један од индикатора, док ће остали вероватно бити реформа институција Уније предвођене својим традиционалним тврдим француско-немачким језгром. Стојимо на почетку процеса у коме ће државе које то могу себи да приуште покушати да врате онолико суверенитета колико им околности дозвољавају. Велика

Коментари

31.07.2016 у 08:15

Повратак у дуги 20. век

У претходних месец дана на глобалној политичкој сцени било је неколико догађаја који се нису десили у претходних четврт века. Први од њих је референдум на којем је већина британских грађана одлучила да њихова земља напусти ЕУ. Овај догађај је, без сумње, најважнија геополитичка промена још од времена пада Берлинског зида, поновног уједињења Немачке и распада СССР-а.

Колумнисти

22.05.2016 у 08:30

Ријалити парламент

Пре неколико месеци, док се предизборна кампања још захуктавала, написао сам на овим страницама да ће следећи парламент бити вулкански. Резултати избора испали су онакви како сам „типовао”, омер гласова је отприлике онакав какав сам се усудио да „пророкујем”, и сада, сасвим извесно, може се рећи да ће парламентарни сазив пред нама бити вулкански. Да не кажемо паклен. Чим су резултати „двокружних” избора постали познати и чим је било јасно ко ће све ући у парламент, почела су вајкања да ће личити на „Фарму” или „Парове”, те да ће ријалити програмима опасти гледаност кад крене парламентарни серијал. Као прво, парламент, чак и у својим најурнебеснијим варијантама којих смо се нагледали током деведесетих година, не може се упоређивати с „Фармом”, „Паровима” и осталим ријалити

Коментари

13.04.2016 у 08:15

Шешељ и дугорочне политичке последице

Ослобађање Војислава Шешеља било какве одговорности пред трибуналом у Хагу и, следствено томе, омогућавање да политички делује као слободан грађанин у Србији, без сумње ће имати вишеструке и дугорочне политичке последице. Прва од њих ће бити готово сигуран улазак његове СРС у парламент након текућих избора. То ће бити значајно не само стога што ће се СРС вратити у скупштину, већ много више због тога што ће тиме скупштина променити своју структуру и улогу. У дужем периоду од нешто више од пола деценије, у неколико последњих сазива, парламент је био претежно „проточни бојлер“ и „гласачка машина“ која је служила за „верификовање“ закона које су тамо слале разне владе – што му и јесте једна од улога – али што није било праћено жестоким посланичким дуелима на које смо били навикли у првој

Коментари

15.03.2016 у 08:15

Да ли ће избори било шта одлучити?

Постоје „избори одлуке” и „избори пролонгирања”. У новијој историји Србије „избори одлуке” су били 1990, 2000. и 2012. године, јер се на тим изборима конфигурација власти обликовала и, потом, цементирала – у некој од својих заокружених структура, које отуда можемо звати „режимима“. Избори 2012. су у том смислу били специфични, јер су у исти мах представљали и почетак новог политичког времена и задржавање ранијих структура у власти (Уједињени региони Србије и СПС). Избори 2014. су, међутим, малчице прочистили ствар (УРС испао и из парламента и из власти, а странке које су симболично везиване за „петооктобарски“ период, попут ДСС и ЛДП, „само“ из парламента), још увек доносећи у власт спој оних који су у њој били пре 2012. године (СПС), и оних који су у њу стигли након ове године (СНС). При

Остали коментари

04.07.2015 у 09:15

Неподношљива лакоћа наивности

У својој реплици „Није све за исти кош” (27. 6) докторанд социологије Ивица Младеновић признаје да је „Невен Цветићанин у праву када каже да последњих деценија ’моћни центар’, који чине либерализована социјалдемократија и либерално-конзервативна десница, апсолутно доминира политичким спектром, те да је за разумевање и објашњење конкретне праксе он битнији од концепата левице, односно деснице”....

Погледи

16.04.2015 у 08:00

Ћутање елите

У српском друштву, социолошки речено, постоје многи друштвени расцепи. Одвајкада, Срби се деле на прозападне и происточне, немачкаре и русофиле, републиканце и монархисте, Пречане и Србијанце, модернисте и конзервативце, грађане и сељане. Скрпити све те друштвене расцепе је већ посао за мађионичара, а не за обичног смртника, те отуда код нас све кратко траје – устави, политичари,...

Шта да се ради

03.01.2014 у 15:00

Пречицом до доктора?

Некада се знало ко може бити доктор наука. Данас доктори наука ничу на сваком ћошку. Подаци Републичког завода за статистику, с почетка прошле академске године, показују да се број одбрањених доктората у Србији повећао, на годишњем нивоу, у последњих пет година (2007–2012),са 206 на 561, што значи да смо у нашем просветном систему почели да делимо докторате шаком и капом. Такође, број...

Погледи

13.12.2013 у 15:00

Исушивање мочваре

У претходних четврт века, са кризама, ратовима, распарчавањемтериторије и акумулацијом свих облика друштвених девијација, политика се у Србији претворила у мочвару. Није ни да је у комунизму све било идеално, али је тек са пропашћу комунистичког поретка и уласком у период турбулентне транзиције политичка мочвара почела да напредује, а здрави сегменти друштва да одлазе – ко у емиграцију, ко у...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Невен Цветићанин