Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Полемика

20.07.2016 у 08:15

Дупло дно

Одговор професора Беговића „Ковачи лажног (поимања) новца” („Политика”, 11. јул) и начин на који је био структуиран био је, нажалост, више него предвидив. Уобичајена матрица којом се неолиберално-банкарска догма представља као једина постојећа и апсолутна истина ослања се на неколико стубова. Први је сакривање простих чињеница у што компликованију терминологију и релативне конструкције да би се што већи број људи одвратио или онемогућио у суштинском разумевању дебате о природи економског система у којем живимо. Све се може објаснити једноставним и јасним речником, али се то просто не жели. Даље, класична фридмановска „чикашка” либерална школа економије, чији је циљ пасивизирање државе и њених закона у односу на тржиште и приватизацију свега могућег, камуфлира се у експертизу тј. „науку”.

Коментари

08.07.2016 у 08:15

Машина за прављење пара

Често чујемо од људи задужених за јавне финансије да „новца нема” за поједине издатке, било да су то пензије, плате, противградне ракете, нове школе и вртићи итд. Да ли је новац нека природна сировина које има у ограниченом обиму у природи, попут племенитих метала или драгог камења, па је онда оправдано рећи да га „нема” или га је „нестало” или да ће га „све мање бити” за одређене потребе? Можда би се некад и могло рећи да је новац еквивалент злату али то одавно више не важи; новац је данас само обична признаница о дугу, тј. хартија од вредности с неким пригодним сличицама и можда успутним холограмом. Како то да новца нема и како га онда може бити, тј. како се он уопште „прави”? Ово питање пало ми је на памет кад сам у „Политици” (15. јуна) прочитао текст „Банкарска трилогија: о кликтању

Остали спортови

14.05.2016 у 23:00

Стјепановић брани трон на 200 и 400 слободно

Био је апсолутни хит на Европском првенству у Берлину. Два злата на два различита начина. Убедљив тријумф на 400 слободно, победа у фото финишу на упола краћој деоници. Пливачка Европа упознала је у пуном сјају Велимира Стјепановића. Тада 21-годишњи пливач ставио је Србију међу десет најуспешнијих учесника континенталног шампионата. Две године касније у Лондону Стјепановић жели да потврди статус једног од најбољих. Трећи пут учествује на Европском шампионату у сениорској конкуренцији. – Свако такмичење доноси посебна сећања и успомена. Дебрецин памтим јер ми је било прво и стигао сам до финала на 200 делфин. Берлин је наравно за сада најлепша прича у мојој каријери. Ово – за сада – кажем јер имам велике амбиције већ у овој олимпијској години – каже Партизанов ас. Почетак 2016. је

Коментари

20.04.2016 у 08:15

Тужиоци морају имати сталан мандат

Критиковање правосуђа код нас је постало опште место политике, како власти, тако и опозиције. Сви говоре о томе да случајеви предуго трају, да се доносе скандалозне пресуде, да се моћницима не суди, да вештаци и сведоци дају нетачне исказе... Кривце за то дневна штампа, али и онај каријеристички настројен део „стручне јавности”, радо проналазе у „претходним владама”. Углавном ће бити у праву. Наравно, када се и овде буде променила садашња власт, опет ће наши правни стручњаци радо окривити тада „претходну власт” за различите ствари, почев од критеријума за избор тужилаца, за нови кривични поступак, за стање у адвокатури, рад апелационих судова... Тачне су и све критике у вези с реформом судства у тзв. реизбору судија и тужилаца пре 2012. То је био флагрантни пример кршења независности

Коментари

25.03.2016 у 08:15

Генерал је био у праву

Генерал Шарл де Гол је, поред тога што је био страствени заговорник европских интеграција, био и заклети непријатељ уласка Велике Британије у ЕУ. Француска је два пута уложила вето на захтев Велике Британије да постане чланица тадашње ЕЕЗ – 1963. и 1967. године. Чланство Велике Британије у ЕУ је видео као опасност назвавши Гордог Албиона „тројанским коњем“ САД, али је такође навео јаке политичке и економске разлоге за своје противљење. Тврдио је још тада да је природа британске економије некомпатибилна са идејом јединственог европског тржишта. Де Гол је био свестан убеђености британског јавног мњења у сопствену супериорност која ће заувек представљати препреку да британска влада (била она лабуристичка, била торијевска) пренесе сувереност на наднационалну европску владу. Та

Остали коментари

07.08.2015 у 08:15

Рат д. о. о.

Рат у бившој Југославији је био бизнис. Крвави уносан бизнис. Сиротиња је веровала слепо својим лидерима, убијала једна другу у заносу националне мржње док су лидери Срба, Хрвата и Бошњака гомилали своје лично богатство. Карикатурално једноставна истина. Национализам није био узрок рата и непрегледних спискова страдалих. Национализам је био најлакше средство доласка на власт оних елита које су...

Остали коментари

30.07.2015 у 08:15

Одговорност Европе за грчку трагедију

Пажљиво пратећи расправе у медијима и на друштвеним мрежама, схватио сам да већина људи, иако је много читала о грчкој кризи, не зна чињенице о њеној генези и да због тога може бити лак плен манипулације. Не треба превише објашњавати зашто је та манипулација циљ овдашње, али и било које друге власти која спроводи мере самокажњавања, попут оних које се спроводе у Грчкој. Кренимо од неспорних...

Погледи са стране

13.05.2014 у 15:00

Шта је труло у држави Данској?

Мало ко се још сећа 2000. године када је ЕУ увела санкције Аустрији због уласка у власт десничарске Партије слободе Јерга Хајдера. Санкције су имале за циљ да покажу спремност Европе да не дозволи повратак екстремизма и популизма на политичку сцену. Санкције су биле неуспешне и укинуте су годину дана касније, а Партија слободе је остала на власти. Данас би ретко ко и предложио сличне мере за...

Погледи

01.03.2012 у 22:00

Идемо даље

Данашњи дан јесте битан без обзира на то што је код нас постало непристојно бити оптимистичан по било ком питању. Пружен је одговор на једно велико питање – где припадамо и где желимо да будемо. Србији је место у Европи и ту се налазе вредности којима треба да тежимо. Да, тачно је да се унија налази у великој кризи за коју још нико не зна како ће се завршити и да се можда укрцавамо на воз коме...

Погледи

02.02.2012 у 22:00

Зар је то све што је остало

Било је занимљиво гледати нову министарку спољних послова Хрватске Весну Пусић како је ноћ уочи референдума образлагала грађанима Хрватске због чега је неопходно да потврде улазак Хрватске у Европску унију. Наиме, била је свесна да било какви позиви на „велики европски пројекат” и идеје о солидарности међу народима на континенту, не би наишли на прихватање не само у Хрватској или било где...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Владимир Тодорић