Недеља, 07.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мишa Ђурковић

Колумнисти

21.10.2016 у 08:15

Шта то беше владавина права

После политичких промена 2000. године Зоран Ђинђић и Војислав Коштуница сукобили су се око разних питања, укључујући и расподелу моћи, али и око правца и брзине промена у држави. Ђинђић је захтевао брзе, како је он говорио – суштинске реформе, пре свега у областима економије и администрације. Коштуница је, међутим, бар у прво време, инсистирао на сигурности и стабилности као основи за било какав солидан и утемељен развој. Покушавајући да објасни своју позицију, најчешће је помињао идиом који заиста лежи у темељу савремене либералне демократије и стабилних западних друштава: владавину права. Суштина владавине права јесте постављање оквира у коме су правила иста за све учеснике у економској, политичкој и било којој другој утакмици. У коме се закони доносе да би предвидљиво и неарбитрарно

Колумнисти

23.09.2016 у 08:12

Глобално тумбање

Пре месец дана на овим страницама покушао сам да укажем на веома опасну и турбулентну глобалну и регионалну ситуацију, из чега се логички намеће да питање одбране, обнове наоружања и обуке грађанства мора у предстојећем периоду да заузме место суштинског приоритета. Задатак домаће науке о међународним односима и европским студијама данас је пре свега да прецизно и детаљно ухвати ове међународне трендове и покаже простор за усмеравање политике. Код нас се, нажалост, формирало мишљење да европске студије треба да служе искључиво промовисању „европске идеје” и стварању лажне слике о привлачности ЕУ. Ситуација је, међутим, потпуно другачија и реалне европске студије данас пре свега треба да покажу дубину кризе европског пројекта, ширину проблема с којима се ЕУ суочава и могуће правце

Колумнисти

25.08.2016 у 08:14

Да ли је време за враћање војног рока

Од када је пре тачно шест година укинуто редовно служење војног рока, у неколико наврата у јавности се отварала расправа о томе да ли се ради о исправној одлуци. Укидање редовног војног рока није решење које смо сами смислили, већ је део пакета реформе безбедносног сектора, који се од 2000. године води под инструкцијама и плановима западних великих сила. Истих оних које су годину дана раније водиле рат против ове земље и по сопственом признању управо због снаге, припремљености и оспособљености тадашње војске СРЈ, упркос огромној техничкој премоћи, нису адекватно реализовале зацртане циљеве. Након свих реформи, данашња војска Србије броји свега једанаест-дванаест хиљада људи, при чему је већ шест генерација првопозиваца, највиталнијих и најспособнијих потенцијалних војника, необучено.

Колумнисти

29.07.2016 у 08:15

Контроверзе глобалног имама

Захваљујући недавном неуспелом покушају пуча у Турској, наша јавност је коначно чула за Фетулаха Гулена. Овај пензионисани турски имам, који од 1999. живи у Америци, и који се често наводи као један од најутицајнијих светских интелектуалаца, вишеструко је занимљива личност. Он се налази на челу џемата Хизмет, верско-друштвене организације која у Турској окупља око осам милиона чланова или симпатизера, а у свету их има више од десет милиона. Суфистичка верзија ислама, коју он проповеда, врло је специфична јер се залаже за технолошку модернизацију, предузетништво и тржишну привреду, а у религијском смислу тежи некој врсти екуменизма, блиској сарадњи с другим великим верама. Након 11. септембра закупио је читаву страницу у „Њујорка тајмсу” да би осудио нападе, џихад и насилне верзије

Свет

19.07.2016 у 12:00

Пуч и последице

Пре четири године на институту смо организовали велику конференцију о Турској покушавајући да анализирамо у којој су мери засноване претензије Турске да постане најпре велика регионална, а затим и глобална сила. Турска је тада била на врхунцу економске моћи и вишегодишњег успона који је код њених лидера изазвао потребу за пројекцијом економске у политичку и геополитичку моћ. Слика коју смо добили показивала је међутим већ тада потенцијалне пукотине у нечему што је личило на успешну причу. Прегрејана економија у којој је раст великим делом почивао на уласку страног капитала, подстицала је да се доведе у сумњу планирани успон у топ 10 економија света, што је прокламовано као циљ за 2021. Но још више пажње привлачили су тада већ започети унутрашњи сукоби у земљи и авантуристичка спољна

Полемика

16.07.2016 у 09:00

Хвала, не учествујем(о)

Реагујући на мој текст („Наши ангажовани аналитичари”, 30. јун), јавила су се двојица – један бивши уредник три пропала магазина и једних пропалих дневних новина, и један Радун. На њихове „аргументе”, за које траже да их неко узме озбиљно, не бих реаговао да текстови не укључују неколико веома опасних претњи упућених и мом научном сталежу и кући у којој радим двадесет година. Кренимо редом. Цвијановић спинује и кад тумачи мој текст („Хвала, учествујем”, 7. јул), oн добро зна да не мислим да сам „једини”. Слободан Јанковић, Јован Чавошки, Стеван Гајић, Александар Раковић, Милан Игрутиновић, Александар Гајић, Душан Достанић, да поменем само неке од млађих, вредни су, квалитетни, морални, образовани коментатори који веома доприносе квалитету јавне расправе и разумевању глобалних и

Колумнисти

01.07.2016 у 08:15

Наши ангажовани аналитичари

Док се Европа тресе после енглеског неочекиваног изјашњавања, наше врело и немирно лето обележавају локалне теме. Већ трећи пут заредом нема нас на европском првенству у фудбалу, па не можемо кô људи да се нервирамо због лоших игара наших фудбалера тамо. Пошто, дакле, нисмо у Француској, а Британци су нам бар у географском смислу далеко, ми се бавимо малим темама: владом која треба да се формира, протестима којима пре свега Англоамери почињу да подижу своју НВО екипу, креирајући полако атмосферу за председничке изборе следеће године и, коначно, политичким аналитичарима. Онај ко тврди да су све три теме у међусобној вези, потпуно је у праву, али овде бих се мало осврнуо на ову последњу и на сам феномен политичког аналитичарења. Повод је, наиме, нова полемика др Слободана Антонића,

Колумнисти

03.06.2016 у 08:15

Успон деснице, бабе и жабе

Доминантна победа Норберта Хофера, кандидата Штрахеовог ФПО-а у првом кругу председничких избора у Аустрији, као и радикалне мере које предузима нова пољска влада Беате Шилдо, покренули су нови талас приче о успону „деснице” и „десничара” у Европи. Медији су увек гладни сензација и великих прича, па се ова тема развлачи управо на такав начин: мешају се бабе и жабе, у исти кош се трпају и фашисти и антиимигранти, и проруски и пронато покрети, и прогеј и антигеј организације. Покушаћемо овде да у постојећи хаос унесемо макар мало реда. Најбоље је пратити самоизабрано позиционирање ових политичких субјеката у идеолошке, политичке и све више геополитичке фракције унутар Европског парламента. Тако уочавате да је Орбанов Фидес регуларни члан Европске народне партије, дакле десног центра,

Колумнисти

06.05.2016 у 08:00

’Ладно, ал’ стандард

Једна од првих асоцијација које се код нас јављају кад је у питању север Европе јесте чувени „дијалог“ који у филму „Лепа села лепо горе” Лаза води са турским возачем камиона: „А како је код вас у Шведској? ’ладно? Ал’ стандард ј... га.“ Претходних десетак дана имао сам прилику да посетим Скандинавију и да се заиста уверим у тачност ове кратке мудрости: стварно је хладно и стварно је за нас невероватан стандард живота. Но током ове мале турнеје (Хелсинки, Порво, Стокхолм) имао сам прилике да искусим и упознам и много других ствари, и неке утиске поделићу са вама. Финска је једна лепа земља у којој живи око пет милиона становника. Пејзаж и вегетација подсећају на наше планине, па све време имате осећај да сте на Тари, на пример. Финци су релативно млада нација која је државу добила

Колумнисти

08.04.2016 у 08:15

Избори без политике

Уважени читаоци су могли да примете да већ дуже време не пишем о проблемима унутрашње партијске политике. Разлог је врло једноставан: она фактички не постоји у било ком смислу који је за нас релевантан. На овим страницама сам пре неколико година детаљно објашњавао разлоге због којих је Александар Вучић 2012. добио подршку западних земаља да преузме власт у земљи и начин на који је он то искористио да преузме пуну контролу над свим изворима моћи у држави. Подсетићемо се, он је, на пример, и даље координатор свих обавештајних система у држави. Вучић је човек који је више од двадесет година детаљно учио механизме освајања и контроле власти. Дуго, тешко и систематски се припремао да освоји власт и кад се тога докопао уложиће апсолутно сву енергију и сва средства да на том месту остане.

Претходна Следећа

Почетна / Мишa Ђурковић

07.06.2026 у 21:21

Председник Вучић честитао баскеташима Србије освајање бронзе на СП у Варшави

07.06.2026 у 21:09

Дански фудбалер Ериксен изгубио свест на терену

07.06.2026 у 20:57

Прогласов линч: Марш напоље из сале, сметаш нам

07.06.2026 у 20:53

Напад код нуклеарке у Чернобиљу изазвао штету

07.06.2026 у 20:52

Баскеташи Србије освојили бронзану медаљу на СП у Варшави

07.06.2026 у 20:33

Почиње берба малина