Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.79	101.39	101.09
127.45	128.21	127.83

Kolumnisti

21.10.2016 u 08:15

Šta to beše vladavina prava

Posle političkih promena 2000. godine Zoran Đinđić i Vojislav Koštunica sukobili su se oko raznih pitanja, uključujući i raspodelu moći, ali i oko pravca i brzine promena u državi. Đinđić je zahtevao brze, kako je on govorio – suštinske reforme, pre svega u oblastima ekonomije i administracije. Koštunica je, međutim, bar u prvo vreme, insistirao na sigurnosti i stabilnosti kao osnovi za bilo kakav solidan i utemeljen razvoj. Pokušavajući da objasni svoju poziciju, najčešće je pominjao idiom koji zaista leži u temelju savremene liberalne demokratije i stabilnih zapadnih društava: vladavinu prava. Suština vladavine prava jeste postavljanje okvira u kome su pravila ista za sve učesnike u ekonomskoj, političkoj i bilo kojoj drugoj utakmici. U kome se zakoni donose da bi predvidljivo i nearbitrarno

Kolumnisti

23.09.2016 u 08:12

Globalno tumbanje

Pre mesec dana na ovim stranicama pokušao sam da ukažem na veoma opasnu i turbulentnu globalnu i regionalnu situaciju, iz čega se logički nameće da pitanje odbrane, obnove naoružanja i obuke građanstva mora u predstojećem periodu da zauzme mesto suštinskog prioriteta. Zadatak domaće nauke o međunarodnim odnosima i evropskim studijama danas je pre svega da precizno i detaljno uhvati ove međunarodne trendove i pokaže prostor za usmeravanje politike. Kod nas se, nažalost, formiralo mišljenje da evropske studije treba da služe isključivo promovisanju „evropske ideje” i stvaranju lažne slike o privlačnosti EU. Situacija je, međutim, potpuno drugačija i realne evropske studije danas pre svega treba da pokažu dubinu krize evropskog projekta, širinu problema s kojima se EU suočava i moguće

Kolumnisti

25.08.2016 u 08:14

Da li je vreme za vraćanje vojnog roka

Od kada je pre tačno šest godina ukinuto redovno služenje vojnog roka, u nekoliko navrata u javnosti se otvarala rasprava o tome da li se radi o ispravnoj odluci. Ukidanje redovnog vojnog roka nije rešenje koje smo sami smislili, već je deo paketa reforme bezbednosnog sektora, koji se od 2000. godine vodi pod instrukcijama i planovima zapadnih velikih sila. Istih onih koje su godinu dana ranije vodile rat protiv ove zemlje i po sopstvenom priznanju upravo zbog snage, pripremljenosti i osposobljenosti tadašnje vojske SRJ, uprkos ogromnoj tehničkoj premoći, nisu adekvatno realizovale zacrtane ciljeve. Nakon svih reformi, današnja vojska Srbije broji svega jedanaest-dvanaest hiljada ljudi, pri čemu je već šest generacija prvopozivaca, najvitalnijih i najsposobnijih potencijalnih vojnika,

Kolumnisti

29.07.2016 u 08:15

Kontroverze globalnog imama

Zahvaljujući nedavnom neuspelom pokušaju puča u Turskoj, naša javnost je konačno čula za Fetulaha Gulena. Ovaj penzionisani turski imam, koji od 1999. živi u Americi, i koji se često navodi kao jedan od najuticajnijih svetskih intelektualaca, višestruko je zanimljiva ličnost. On se nalazi na čelu džemata Hizmet, versko-društvene organizacije koja u Turskoj okuplja oko osam miliona članova ili simpatizera, a u svetu ih ima više od deset miliona. Sufistička verzija islama, koju on propoveda, vrlo je specifična jer se zalaže za tehnološku modernizaciju, preduzetništvo i tržišnu privredu, a u religijskom smislu teži nekoj vrsti ekumenizma, bliskoj saradnji s drugim velikim verama. Nakon 11. septembra zakupio je čitavu stranicu u „Njujorka tajmsu” da bi osudio napade, džihad i nasilne verzije

Svet

19.07.2016 u 12:00

Puč i posledice

Pre četiri godine na institutu smo organizovali veliku konferenciju o Turskoj pokušavajući da analiziramo u kojoj su meri zasnovane pretenzije Turske da postane najpre velika regionalna, a zatim i globalna sila. Turska je tada bila na vrhuncu ekonomske moći i višegodišnjeg uspona koji je kod njenih lidera izazvao potrebu za projekcijom ekonomske u političku i geopolitičku moć. Slika koju smo dobili pokazivala je međutim već tada potencijalne pukotine u nečemu što je ličilo na uspešnu priču. Pregrejana ekonomija u kojoj je rast velikim delom počivao na ulasku stranog kapitala, podsticala je da se dovede u sumnju planirani uspon u top 10 ekonomija sveta, što je proklamovano kao cilj za 2021. No još više pažnje privlačili su tada već započeti unutrašnji sukobi u zemlji i avanturistička

Polemika

16.07.2016 u 09:00

Hvala, ne učestvujem(o)

Reagujući na moj tekst („Naši angažovani analitičari”, 30. jun), javila su se dvojica – jedan bivši urednik tri propala magazina i jednih propalih dnevnih novina, i jedan Radun. Na njihove „argumente”, za koje traže da ih neko uzme ozbiljno, ne bih reagovao da tekstovi ne uključuju nekoliko veoma opasnih pretnji upućenih i mom naučnom staležu i kući u kojoj radim dvadeset godina. Krenimo redom. Cvijanović spinuje i kad tumači moj tekst („Hvala, učestvujem”, 7. jul), on dobro zna da ne mislim da sam „jedini”. Slobodan Janković, Jovan Čavoški, Stevan Gajić, Aleksandar Raković, Milan Igrutinović, Aleksandar Gajić, Dušan Dostanić, da pomenem samo neke od mlađih, vredni su, kvalitetni, moralni, obrazovani komentatori koji veoma doprinose kvalitetu javne rasprave i razumevanju globalnih i

Kolumnisti

01.07.2016 u 08:15

Naši angažovani analitičari

Dok se Evropa trese posle engleskog neočekivanog izjašnjavanja, naše vrelo i nemirno leto obeležavaju lokalne teme. Već treći put zaredom nema nas na evropskom prvenstvu u fudbalu, pa ne možemo kô ljudi da se nerviramo zbog loših igara naših fudbalera tamo. Pošto, dakle, nismo u Francuskoj, a Britanci su nam bar u geografskom smislu daleko, mi se bavimo malim temama: vladom koja treba da se formira, protestima kojima pre svega Angloameri počinju da podižu svoju NVO ekipu, kreirajući polako atmosferu za predsedničke izbore sledeće godine i, konačno, političkim analitičarima. Onaj ko tvrdi da su sve tri teme u međusobnoj vezi, potpuno je u pravu, ali ovde bih se malo osvrnuo na ovu poslednju i na sam fenomen političkog analitičarenja. Povod je, naime, nova polemika dr Slobodana Antonića,

Kolumnisti

03.06.2016 u 08:15

Uspon desnice, babe i žabe

Dominantna pobeda Norberta Hofera, kandidata Štraheovog FPO-a u prvom krugu predsedničkih izbora u Austriji, kao i radikalne mere koje preduzima nova poljska vlada Beate Šildo, pokrenuli su novi talas priče o usponu „desnice” i „desničara” u Evropi. Mediji su uvek gladni senzacija i velikih priča, pa se ova tema razvlači upravo na takav način: mešaju se babe i žabe, u isti koš se trpaju i fašisti i antiimigranti, i proruski i pronato pokreti, i progej i antigej organizacije. Pokušaćemo ovde da u postojeći haos unesemo makar malo reda. Najbolje je pratiti samoizabrano pozicioniranje ovih političkih subjekata u ideološke, političke i sve više geopolitičke frakcije unutar Evropskog parlamenta. Tako uočavate da je Orbanov Fides regularni član Evropske narodne partije, dakle desnog centra,

Kolumnisti

06.05.2016 u 08:00

’Ladno, al’ standard

Jedna od prvih asocijacija koje se kod nas javljaju kad je u pitanju sever Evrope jeste čuveni „dijalog“ koji u filmu „Lepa sela lepo gore” Laza vodi sa turskim vozačem kamiona: „A kako je kod vas u Švedskoj? ’ladno? Al’ standard j... ga.“ Prethodnih desetak dana imao sam priliku da posetim Skandinaviju i da se zaista uverim u tačnost ove kratke mudrosti: stvarno je hladno i stvarno je za nas neverovatan standard života. No tokom ove male turneje (Helsinki, Porvo, Stokholm) imao sam prilike da iskusim i upoznam i mnogo drugih stvari, i neke utiske podeliću sa vama. Finska je jedna lepa zemlja u kojoj živi oko pet miliona stanovnika. Pejzaž i vegetacija podsećaju na naše planine, pa sve vreme imate osećaj da ste na Tari, na primer. Finci su relativno mlada nacija koja je državu dobila

Kolumnisti

08.04.2016 u 08:15

Izbori bez politike

Uvaženi čitaoci su mogli da primete da već duže vreme ne pišem o problemima unutrašnje partijske politike. Razlog je vrlo jednostavan: ona faktički ne postoji u bilo kom smislu koji je za nas relevantan. Na ovim stranicama sam pre nekoliko godina detaljno objašnjavao razloge zbog kojih je Aleksandar Vučić 2012. dobio podršku zapadnih zemalja da preuzme vlast u zemlji i način na koji je on to iskoristio da preuzme punu kontrolu nad svim izvorima moći u državi. Podsetićemo se, on je, na primer, i dalje koordinator svih obaveštajnih sistema u državi. Vučić je čovek koji je više od dvadeset godina detaljno učio mehanizme osvajanja i kontrole vlasti. Dugo, teško i sistematski se pripremao da osvoji vlast i kad se toga dokopao uložiće apsolutno svu energiju i sva sredstva da na tom mestu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Miša Đurković