’Ladno, al’ standard

Jedna od prvih asocijacija koje se kod nas javljaju kad je u pitanju sever Evrope jeste čuveni „dijalog“ koji u filmu „Lepa sela lepo gore” Laza vodi sa turskim vozačem kamiona: „A kako je kod vas u Švedskoj? ’ladno? Al’ standard j... ga.“ Prethodnih desetak dana imao sam priliku da posetim Skandinaviju i da se zaista uverim u tačnost ove kratke mudrosti: stvarno je hladno i stvarno je za nas neverovatan standard života. No tokom ove male turneje (Helsinki, Porvo, Stokholm) imao sam prilike da iskusim i upoznam i mnogo drugih stvari, i neke utiske podeliću sa vama.

Finska je jedna lepa zemlja u kojoj živi oko pet miliona stanovnika. Pejzaž i vegetacija podsećaju na naše planine, pa sve vreme imate osećaj da ste na Tari, na primer. Finci su relativno mlada nacija koja je državu dobila posle boljševičke revolucije. Veoma su ponosni na svoju zemlju i slobodu za koju su se odlučno borili, kako oružjem tako i mudrom diplomatijom. Tragovi Rusije, pravoslavlja i ruskih vladara prisutni su na svakom koraku i to je nasleđe koje Finci pažljivo čuvaju. Između ostalog i zbog velikog ekonomskog značaja Rusije za njih. S druge strane, vrlo pažljivo i oprezno prate razvoj Rusije pa tako imaju čitav institut od više od pedeset ljudi koji se bavi različitim vidovima ruskih studija.

Veoma su okrenuti prirodi i uprkos teškim uslovima gledaju da što više vremena provode oko jezera ili u malim jednostavnim drvenim kućama koje grade po mnogobrojnim ostrvima oko Helsinkija. I da, zaista kombinuju saunu i kupanje u ledenim jezerima, a to je stvarno fantastično iskustvo.

Iako se stalno bune zbog visokih poreza, svesni su da zbog njih imaju izvanrednu saobraćajnu i obrazovnu infrastrukturu. Članstvo u bibliotekama je potpuno besplatno, a one su izvanredno organizovane. Kao i na benzinskim pumpama, tako je u njima vidljiva tendencija što veće automatizacije i de fakto eliminisanja osoblja.

Finci se stalno i mnogo žale. Trenutno su dve takve teme u fokusu. Prvo, vidljiva su budžetska rezanja na raznim stranama, jer nivo zaduženosti BDP jako brzo napreduje. Dok je 1980. bio ispod 10, danas je na za Fince zapanjujućih 63,5 odsto. Druga velika tema je imigracija. Veliki priliv bliskoistočnih imigranata ozbiljno je podelio finsko društvo. Posebno oko grada Oulua, dešavali su se mnogi incidenti, a desni ekstremizam je u strahovitom porastu. Tako je Finska postala jedna od prvih EU zemalja u kojoj je radikalna desnica (Partija pravih Finaca) sa 20 odsto na izborima postala deo vladajuće većine.

Stokholm sebe i dalje reklamira kao prestonicu Skandinavije. Ovo nije samo ostatak imperijalne kulture sećanja, već odraz realnosti u kojoj su Švedska i „severna Venecija“ zaista politički, ekonomski i kulturni centar čitave regije. Kao što je recimo Beograd i dalje stvarni i prirodni centar čitavog južnoslovenskog prostora. Stokholm je u vreme mog boravka bio u vidno svečarskoj atmosferi: ne samo zbog priprema za pesmu Evrovizije, već zbog grandiozne proslave kraljevog sedamdesetog rođendana, obeležene vojnim egzercirom, posetom drugih kraljevskih kuća i naravno muzikom grupe ABBA. Istaknuto mesto na proslavi (ali ne i u medijima) dobio je Aleksandar Karađorđević koji je sledećeg dana prisustvovao uskršnjoj liturgiji u našoj novoj i veoma lepoj Crkvi Svetog Save na Enhede gordu. Srpska zajednica je veoma brojna, dobro raspoređena, i ovu crkvu je sama podigla. No njen veliki potencijal mogao bi se, čini se, i bolje organizovati i usmeriti. Tamo inače i dalje nemamo ambasadora. Šveđani mnogo drže do svoje monarhije, isto kao i do novčane jedinice krune koju nisu žrtvovali evru.

Stokholm je zaista prelep i prebogat grad. Šokira saznanje da su ovde pre samo sto dvadeset godina ljudi masovno umirali od gladi i da se krajem devetnaestog veka čak trećina populacije zbog toga iselila u Ameriku. Danas je to jedna od najuređenijih i ekonomski najmoćnijih država Evrope. Glavni grad je prepun turista iz celog sveta koji uživaju u arhitekturi, istorijskom nasleđu, ali i brojnim savremenim sadržajima kao što su izvanredni muzej moderne umetnosti ili „Fotografiska”, muzej fotografije. Naravno tu je i muzej grupe ABBA čiju muziku čujete u svim prilikama i na svim lokacijama.

I u Finskoj, a posebno u Švedskoj opčinjeni ste dizajnom na svakom koraku: o svemu se vodi računa, pažljivo se proračunava i svuda se traži kombinacija jednostavnosti, funkcionalnosti i otvorenosti koja vas opčinjava nepretencioznom lepotom.

U Švedskoj je imigracija gorući problem. Država je veoma jaka i organizovana, ali se prvi put postavlja pitanje da li je sposobna da kontroliše snažne demografske i kulturne promene koje donosi nagli priliv migracije iz Azije i Afrike. Postoje već ozbiljno homogenizovani delovi grada u kojima imigraciona populacija preuzima poluge moći, a policija se povlači.

Finska i Švedska se danas suočavaju s nizom velikih dilema u pogledu imigracione i poreske politike, ali i bezbednosne orijentacije. Globalne ekonomske, bezbednosne i geopolitičke promene unele su i kod njih dosta nervoze i otvorile debate o održivosti dosadašnjeg skandinavskog modela blagostanja, neutralnosti i otvorenosti.

Naučni savetnik u Institutu za evropske studije