Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

15.10.2016 у 22:00

Политика дронова: Амерички председник Барак Обама налази се на крају свог осмогодишњег боравка у Белој кући и прави је тренутак да полако прави биланс вођења Америке. Није Обама, међутим, једини који процењује шта је одлазећи лидер САД урадио за своју државу и свет. Један од оних који је критички оценио Обамино време је Ноам Чомски, амерички лингвиста и писац за кога медији кажу да је нека врста иконе леве интелектуалне сцене. Чомски, један од најутицајнијих мислилаца у свету, у интервјуу немачкој агенцији ДПА каже: „У армији америчких председника Обама је највероватније обезбедио место на оној позитивној страни. Али његов биланс владавине сигурно није много позитиван. Он веома лепо прича, реторички је ефектан али када се анализира његова политика уочавају се неки, заиста грозни

Уводник

12.10.2016 у 22:00

Сребреница

Како ће бити окончана изборна битка за Сребреницу? Кандидат српских странка за начелника општине Млађен Грујчић убедљиво је први после бројања гласова и у Сребреници и накнадној провери у Сарајеву али то још не значи да је и сигуран победник. Грујчићево убедљиво вођство изазвало је снажан политички потрес у Сарајеву, из главног града БиХ почели су да стижу готово драматични захтеви да се никако не сме дозволити да Србин дође на чело Сребренице. Руски информативни портал Спутњик известио је да је „Алија Изетбеговић наредио да Сребреница не сме пасти у руке Србима”. Колегијум бошњачке Странке демократске акције затражио је поништавање избора у Сребреници а још актуелни начелник Ћамил Дураковић тврди „да Сребреница није пала” и да „нема предаје док постоји зрно наде”. Оваква и

Регион

08.10.2016 у 22:00

Балкан никада досад није био тако близу Европе

У Црној Гори се наредне недеље (16. октобра) одржавају парламентарни избори. То је био повод да „Политика” замоли за интервју председника Владе Црне Горе Мила Ђукановића. Црна Гора је у мају обележила десет година независности. Како оцењујете протеклу деценију? Мислим да нећу претерати ако кажем да је то једна од најуспешнијих деценија у црногорској историји. Потврда исправности стратешког курса наше државне политике за обнову независности. Освајања права на демократском референдуму 21. маја 2006. да као и други југословенски народи преузмемо одговорност за своју будућност.

Теме недеље.

26.09.2016 у 09:10

Мале шансе противника „државе која њушка”

Швајцарци, некрунисани светски прваци у одржавању референдума, и данас гласају. На дневном реду су изјашњавања грађана о три теме: „зеленој привреди”, новом закону о раду обавештајних служби и повећању старосне пензије. Излазак на референдум у Швајцарској је готово свакодневица. У овој земљи кантона референдуми су дозвољени са сва три нивоа власти: савезном, регионалном и локалном. Управо због тога, готово да више и није вест да су Швајцарци опет имали референдум да би се изјаснили о некој иницијативи. Од 1848. године у Швајцарској је одржано око 300 референдума на савезном нивоу. „Најбогатија” деценија по броју излазака на гласачка места била је између 1991. и 2000. године. У том периоду одржано је чак 105 референдума. Швајцарски аналитичари с разлогом тврде да је ова држава

Међународни преглед

10.09.2016 у 22:00

Европски вратари на капији Балкана

Годину дана касније... Европа се прошлог септембра суочила с врхом избегличког цунамија који је запљуснуо стари континент. Да подсетимо, у ноћи између 4. и 5. септембра 2015. Немачка је одлучила да отвори своје границе за улазак стотине хиљада миграната који су у том тренутку били „заглављени” негде на балканском избегличком путу између Грчке – преко Македоније, Србије и Мађарске – до Аустрије. После овог стратешког потеза немачке канцеларке Ангеле Меркел избегличка криза која је из темеља потресла Европу кренула је у другом правцу. Балканске земље и Мађарска почеле су да херметички затварају своје границе, ЕУ је склопила стратешки споразум са Турском како би ова држава зауставила даљи прилив избеглица у Европу, азиланти су постали једно од најважнијих политичких питања у већини

Међународни преглед

06.08.2016 у 22:00

С Русијом је тешко, али без ње се не може

Сви говоре о миру, а рат траје: Већ пет година Сирија је ратиште данас највероватније и највеће на планети. И штури биланс сиријског сукоба је катастрофалан: више од 400 хиљада људи је погинуло, десет милиона Сиријаца је у бекству, пет милиона је у избеглиштву. Рат у Сирији букнуо је 2011. а годину дана касније почела је битка за Алепо, други по величини град у овој блискоисточној држави. У међувремену је град, некадашња економска престоница Сирије, готово потпуно разорен а око 300 хиљада преосталих становника који нису успели да избегну данас живи под опсадом војске Башара ел Асада. Иако имају велику подршку руске авијације Асадови ратници још не успевају да сломе отпор шаролике исламске војске која брани град. Битка за Алепо (сиријски Стаљинград) - за

Уводник

21.07.2016 у 22:00

Ванредно стање

Француска и Турска су у ванредном стању. Две велике државе, на западу и истоку Старог континента, не притискају исте муке, али су посегнуле за истим решењем – живи се и ради под посебним условима. Французи од новембра прошле године живе у ванредном стању, које је проглашено после терористичких удара у Паризу. Ванреднo стање било је овог лета пред укидањем, али је напад у Ници пореметио планове за повратак у нормално стање. Поглед у новију историју открива да ванредно стање Французима није сасвим непозната политичка категорија. Средином прошлог века, тачније 1955. године, у Француској је проглашено ванредно стање због почетка рата у Алжиру. После тога иста ситуација се поновила још три пута: 1985. ванредно стање је проглашено због насиља које је пратило захтев да Нова Каледонија

Међународни преглед

16.07.2016 у 22:00

Црни биланс лета 2016.

Ердоган јачи него икад: Неуспели државни удар у Турској још чека свој трагични биланс. Према недељним подацима у покушају дела армије да свргне с власти председника Реџепа Тајипа Ердогана живот је изгубило више од 260 људи, око 1.400 је рањено, 2.800 људи – углавном припадника војске ухапшено је а хапшења још трају. Турска се полако смирује и враћа у нормалан живот па су вести с драматичним садржајем сада уступиле место анализама и коментарима. У њима преовлађује закључак да је тако нешто могло и да се очекује, да је пуч заправо већ неколико последњих година у најави. Списак проблема који притискају државу на Босфору је подужи, могло би се рећи да је чак импресиван. Турска је већ годинама у некој врсти грађанског рата у којем се обрачунавају власти и Курди. Вести о сукобима су

Уводник

01.07.2016 у 22:00

Бламажа или победа демократије

Победа демократије или велика бламажа? Овако би најкраће гласиле две оцене – екстремно различите – истог догађаја: одлуке Уставног суда Аустрије да поништи други круг председничких избора у тој земљи. Избори за председника Аустрије били су и драматични и пуни изненађења. Одлука суда да поништи завршно надметање кандидата Зелених Александера ван дер Белена и Слободарске партије Норберта Хофера некако се баш добро уклапа у ову сасвим необичну аустријску политичку причу. Прво велико изненађење десило се у првом кругу избора новог аустријског шефа државе. Две највеће и најугледније странке, Народњачка и Социјалдемократска партија, остале су кратких рукава. Њихови кандидати испали су, спортски речено, још у квалификацијама. У изборном обрачуну двојице политичких аутсајдера који је

Међународни преглед

18.06.2016 у 22:00

НАТО и Русија: ко је први почео

„Одговор” и „одговор на одговор”: „Русија покушава, војним средствима, да појача своју зону утицаја. Западни савез уочава снажно наоружавање Русије на њеним границaма – на Арктику, у региону Балтика, од Црног мора до Средоземног мора. НАТО мора на то да реагује”, изјавио је генерални секретар НАТО у интервјуу који је објавио најтиражнији немачки дневник „Билд”. „Стационирање наших трупа на истоку је примерен одговор на агресивно понашање Русије. Ми смо тиме желели да партнерима покажемо да смо уз њих када смо им потребни. Истовремено, желели смо да потенцијалном агресору покажемо да ћемо реаговати уколико нам буде запретио“, појаснио је први оперативац Алијансе. После ових речи ко још може да поверује када тај исти Столтенберг каже како „НАТО не жели ни конфронтацију са Русијом ни

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Аутор: Жарко Ракић