Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Međunarodni pregled

15.10.2016 u 22:00

Obama samo lepo priča

Politika dronova: Američki predsednik Barak Obama nalazi se na kraju svog osmogodišnjeg boravka u Beloj kući i pravi je trenutak da polako pravi bilans vođenja Amerike. Nije Obama, međutim, jedini koji procenjuje šta je odlazeći lider SAD uradio za svoju državu i svet. Jedan od onih koji je kritički ocenio Obamino vreme je Noam Čomski, američki lingvista i pisac za koga mediji kažu da je neka vrsta ikone leve intelektualne scene. Čomski, jedan od najuticajnijih mislilaca u svetu, u intervjuu nemačkoj agenciji DPA kaže: „U armiji američkih predsednika Obama je najverovatnije obezbedio mesto na onoj pozitivnoj strani. Ali njegov bilans vladavine sigurno nije mnogo pozitivan. On veoma lepo priča, retorički je efektan ali kada se analizira njegova politika uočavaju se neki, zaista grozni

Uvodnik

12.10.2016 u 22:00

Srebrenica

Kako će biti okončana izborna bitka za Srebrenicu? Kandidat srpskih stranka za načelnika opštine Mlađen Grujčić ubedljivo je prvi posle brojanja glasova i u Srebrenici i naknadnoj proveri u Sarajevu ali to još ne znači da je i siguran pobednik. Grujčićevo ubedljivo vođstvo izazvalo je snažan politički potres u Sarajevu, iz glavnog grada BiH počeli su da stižu gotovo dramatični zahtevi da se nikako ne sme dozvoliti da Srbin dođe na čelo Srebrenice. Ruski informativni portal Sputnjik izvestio je da je „Alija Izetbegović naredio da Srebrenica ne sme pasti u ruke Srbima”. Kolegijum bošnjačke Stranke demokratske akcije zatražio je poništavanje izbora u Srebrenici a još aktuelni načelnik Ćamil Duraković tvrdi „da Srebrenica nije pala” i da „nema predaje dok postoji zrno nade”. Ovakva i

Region

08.10.2016 u 22:00

Balkan nikada dosad nije bio tako blizu Evrope

U Crnoj Gori se naredne nedelje (16. oktobra) održavaju parlamentarni izbori. To je bio povod da „Politika” zamoli za intervju predsednika Vlade Crne Gore Mila Đukanovića. Crna Gora je u maju obeležila deset godina nezavisnosti. Kako ocenjujete proteklu deceniju? Mislim da neću preterati ako kažem da je to jedna od najuspešnijih decenija u crnogorskoj istoriji. Potvrda ispravnosti strateškog kursa naše državne politike za obnovu nezavisnosti. Osvajanja prava na demokratskom referendumu 21. maja 2006. da kao i drugi jugoslovenski narodi preuzmemo odgovornost za svoju budućnost.

Teme nedelje.

26.09.2016 u 09:10

Male šanse protivnika „države koja njuška”

Švajcarci, nekrunisani svetski prvaci u održavanju referenduma, i danas glasaju. Na dnevnom redu su izjašnjavanja građana o tri teme: „zelenoj privredi”, novom zakonu o radu obaveštajnih službi i povećanju starosne penzije. Izlazak na referendum u Švajcarskoj je gotovo svakodnevica. U ovoj zemlji kantona referendumi su dozvoljeni sa sva tri nivoa vlasti: saveznom, regionalnom i lokalnom. Upravo zbog toga, gotovo da više i nije vest da su Švajcarci opet imali referendum da bi se izjasnili o nekoj inicijativi. Od 1848. godine u Švajcarskoj je održano oko 300 referenduma na saveznom nivou. „Najbogatija” decenija po broju izlazaka na glasačka mesta bila je između 1991. i 2000. godine. U tom periodu održano je čak 105 referenduma. Švajcarski analitičari s razlogom tvrde da je ova

Međunarodni pregled

10.09.2016 u 22:00

Evropski vratari na kapiji Balkana

Godinu dana kasnije... Evropa se prošlog septembra suočila s vrhom izbegličkog cunamija koji je zapljusnuo stari kontinent. Da podsetimo, u noći između 4. i 5. septembra 2015. Nemačka je odlučila da otvori svoje granice za ulazak stotine hiljada migranata koji su u tom trenutku bili „zaglavljeni” negde na balkanskom izbegličkom putu između Grčke – preko Makedonije, Srbije i Mađarske – do Austrije. Posle ovog strateškog poteza nemačke kancelarke Angele Merkel izbeglička kriza koja je iz temelja potresla Evropu krenula je u drugom pravcu. Balkanske zemlje i Mađarska počele su da hermetički zatvaraju svoje granice, EU je sklopila strateški sporazum sa Turskom kako bi ova država zaustavila dalji priliv izbeglica u Evropu, azilanti su postali jedno od najvažnijih političkih pitanja u

Međunarodni pregled

06.08.2016 u 22:00

S Rusijom je teško, ali bez nje se ne može

Svi govore o miru, a rat traje: Već pet godina Sirija je ratište danas najverovatnije i najveće na planeti. I šturi bilans sirijskog sukoba je katastrofalan: više od 400 hiljada ljudi je poginulo, deset miliona Sirijaca je u bekstvu, pet miliona je u izbeglištvu. Rat u Siriji buknuo je 2011. a godinu dana kasnije počela je bitka za Alepo, drugi po veličini grad u ovoj bliskoistočnoj državi. U međuvremenu je grad, nekadašnja ekonomska prestonica Sirije, gotovo potpuno razoren a oko 300 hiljada preostalih stanovnika koji nisu uspeli da izbegnu danas živi pod opsadom vojske Bašara el Asada. Iako imaju veliku podršku ruske avijacije Asadovi ratnici još ne uspevaju da slome otpor šarolike islamske vojske koja brani grad. Bitka za Alepo (sirijski Staljingrad)

Uvodnik

21.07.2016 u 22:00

Vanredno stanje

Francuska i Turska su u vanrednom stanju. Dve velike države, na zapadu i istoku Starog kontinenta, ne pritiskaju iste muke, ali su posegnule za istim rešenjem – živi se i radi pod posebnim uslovima. Francuzi od novembra prošle godine žive u vanrednom stanju, koje je proglašeno posle terorističkih udara u Parizu. Vanredno stanje bilo je ovog leta pred ukidanjem, ali je napad u Nici poremetio planove za povratak u normalno stanje. Pogled u noviju istoriju otkriva da vanredno stanje Francuzima nije sasvim nepoznata politička kategorija. Sredinom prošlog veka, tačnije 1955. godine, u Francuskoj je proglašeno vanredno stanje zbog početka rata u Alžiru. Posle toga ista situacija se ponovila još tri puta: 1985. vanredno stanje je proglašeno zbog nasilja koje je pratilo zahtev da Nova

Međunarodni pregled

16.07.2016 u 22:00

Crni bilans leta 2016.

Erdogan jači nego ikad: Neuspeli državni udar u Turskoj još čeka svoj tragični bilans. Prema nedeljnim podacima u pokušaju dela armije da svrgne s vlasti predsednika Redžepa Tajipa Erdogana život je izgubilo više od 260 ljudi, oko 1.400 je ranjeno, 2.800 ljudi – uglavnom pripadnika vojske uhapšeno je a hapšenja još traju. Turska se polako smiruje i vraća u normalan život pa su vesti s dramatičnim sadržajem sada ustupile mesto analizama i komentarima. U njima preovlađuje zaključak da je tako nešto moglo i da se očekuje, da je puč zapravo već nekoliko poslednjih godina u najavi. Spisak problema koji pritiskaju državu na Bosforu je poduži, moglo bi se reći da je čak impresivan. Turska je već godinama u nekoj vrsti građanskog rata u kojem se obračunavaju vlasti i Kurdi. Vesti o sukobima

Uvodnik

01.07.2016 u 22:00

Blamaža ili pobeda demokratije

Pobeda demokratije ili velika blamaža? Ovako bi najkraće glasile dve ocene – ekstremno različite – istog događaja: odluke Ustavnog suda Austrije da poništi drugi krug predsedničkih izbora u toj zemlji. Izbori za predsednika Austrije bili su i dramatični i puni iznenađenja. Odluka suda da poništi završno nadmetanje kandidata Zelenih Aleksandera van der Belena i Slobodarske partije Norberta Hofera nekako se baš dobro uklapa u ovu sasvim neobičnu austrijsku političku priču. Prvo veliko iznenađenje desilo se u prvom krugu izbora novog austrijskog šefa države. Dve najveće i najuglednije stranke, Narodnjačka i Socijaldemokratska partija, ostale su kratkih rukava. Njihovi kandidati ispali su, sportski rečeno, još u kvalifikacijama. U izbornom obračunu dvojice političkih autsajdera koji

Međunarodni pregled

18.06.2016 u 22:00

NATO i Rusija: ko je prvi počeo

„Odgovor” i „odgovor na odgovor”: „Rusija pokušava, vojnim sredstvima, da pojača svoju zonu uticaja. Zapadni savez uočava snažno naoružavanje Rusije na njenim granicama – na Arktiku, u regionu Baltika, od Crnog mora do Sredozemnog mora. NATO mora na to da reaguje”, izjavio je generalni sekretar NATO u intervjuu koji je objavio najtiražniji nemački dnevnik „Bild”. „Stacioniranje naših trupa na istoku je primeren odgovor na agresivno ponašanje Rusije. Mi smo time želeli da partnerima pokažemo da smo uz njih kada smo im potrebni. Istovremeno, želeli smo da potencijalnom agresoru pokažemo da ćemo reagovati ukoliko nam bude zapretio“, pojasnio je prvi operativac Alijanse. Posle ovih reči ko još može da poveruje kada taj isti Stoltenberg kaže kako „NATO ne želi ni konfrontaciju sa Rusijom

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Žarko Rakić