Balkan nikada dosad nije bio tako blizu Evrope

U Crnoj Gori se naredne nedelje (16. oktobra) održavaju parlamentarni izbori. To je bio povod da „Politika” zamoli za intervju predsednika Vlade Crne Gore Mila Đukanovića.

Crna Gora je u maju obeležila deset godina nezavisnosti. Kako ocenjujete proteklu deceniju?

Mislim da neću preterati ako kažem da je to jedna od najuspešnijih decenija u crnogorskoj istoriji. Potvrda ispravnosti strateškog kursa naše državne politike za obnovu nezavisnosti. Osvajanja prava na demokratskom referendumu 21. maja 2006. da kao i drugi jugoslovenski narodi preuzmemo odgovornost za svoju budućnost. Vreme je bespogovorno potvrdilo validnost takve odluke. I na unutrašnjem, i na međunarodnom planu.

Od najnerazvijenije jugoslovenske republike, Crna Gora je danas jedna od najatraktivnijih turističkih i investicionih destinacija u ovom delu Evrope. I najrazvijenija ekonomija na Zapadnom Balkanu. Prosečan godišnji rast BDP-a tokom tih deset godina, koje se gotovo poklapaju s dugotrajućom evropskom i globalnom ekonomskom i finansijskom krizom, iznosio je 3,2 odsto. Naša zemlja je 2006. godine bila na nivou od oko 30 odsto evropskog proseka razvijenosti, a danas je taj procenat blizu 42 odsto.

Pred skorim smo ozvaničenjem članstva u NATO. Već je deset članica Alijanse ratifikovalo Protokol o pristupanju. Stabilno napredujemo u pregovaračkom procesu s EU. Od 33 poglavlja o kojima se pregovara otvorili smo 24 i dva privremeno zatvorili. To je samo deo rezultata koji bi se mogli ceniti veoma uspešnim i za mnogo veće i mnogoljudnije države.

Kao uspehe i sami navodite da ste na korak od punopravnog članstva u NATO-u. Trenutno je u toku ratifikacija protokola u parlamentima država članica NATO-a. Ovo koincidira s geopolitičkim potresima na Balkanu, tenzijama na relaciji NATO–Rusija. Može li ta vrsta tenzija da utiče na političke prilike u Crnoj Gori i ako može – kako?

Geopolitički procesi, a posebno potresi, kako kažete, uvek su imali posledice na sve balkanske zemlje. Na Crnu Goru u ovom slučaju još direktnije, jer smo pred punopravnim članstvom u NATO-u, u vremenu zaoštrenih odnosa između Rusije i Alijanse, i Rusije i EU. Moskva se uvek protivila širenju NATO-a. U uslovima poremećenih odnosa sa Zapadom, uz činjenicu da prvi put od prijema Španije u NATO imamo situaciju da je samo jedna zemlja pozvana, Crna Gora je u posebnom fokusu ruske pažnje. Treba uzeti u obzir i vekovnu bliskost između naših zemalja, što u zategnutim odnosima uvek podgreva emocije. To je vidno u vremenu naše predizborne kampanje kada gotovo svi naši politički oponenti igraju na rusku kartu.

A Rusiji s druge strane odgovara njihovo antinatovsko opredeljenje. Opozicija u Crnoj Gori ruske težnje želi da ukalkuliše u svoje planove ili, još tačnije, da svoje političke planove ukalkuliše u ruske interese. Reč je o političkim snagama koje četvrt veka nikada nijesu dobile na izborima. Oni ove koji se održavaju 16. oktobra vide kao svoju poslednju šansu. Dakle, sve se splelo u kratkom vremenu na malom crnogorskom prostoru. Situacija nije jednostavna, ali verujem da će većinska Crna Gora znati da odbrani svoje pravo da sama bira svoj put u budućnost. To nije protiv Rusije, niti protiv bilo koga, već je to put za stabilniju, bolju i bogatiju Crnu Goru.

Ubeđen sam da u Moskvi dobro znaju ko su danas u Crnoj Gori vajni politički partneri određenih ruskih struktura, koja je to snaga i ideologija. Ne verujem da Rusija, koja je simbol antifašizma u svetu, može podržavati i praviti dugoročne kalkulacije s partijama četničke ideologije. Kao što verujem da će se brzo lideri tih partija u Crnoj Gori uveriti da su bili partneri za jednokratnu upotrebu.

Crna Gora je od svih balkanskih država otišla najdalje u procesu pridruživanja EU. Otvorili ste skoro sva poglavlja i na samom ste kraju ovog procesa. Da li najnovija događanja poput bregzita usporavaju put Crne Gore ka EU?

Rekao sam već da držimo dobar tempo u pregovaračkom procesu, mada ne jurimo rokove. Za naše zemlje je važan sam reformski i pregovarački proces. Računamo da bismo do kraja mandata buduće vlade mogli završiti pregovore. Znači, do 2020. Nadamo se da ćemo za vreme slovačkog predsedavanja, do kraja godine, otvoriti tri nova poglavlja (11 – poljoprivreda, 19 – socijalna politika, i 22 – strukturni fondovi) i zatvoriti jedno (30 – spoljni poslovi).

Kada se analizira crnogorska politička scena moglo bi se reći da ima mnogo toga oko čega se ne slažemo. Ali oko evropskog puta, do skora, gotovo da je postojao konsenzus. Ni bregzit nije negativno uticao na našu javnost. Da li će on uticati na politiku proširenja, i kako i koliko, tek ćemo videti.

Insistirate na značaju stabilnosti u Crnoj Gori i regionu. Čini se da je izbeglička kriza, koja istina nije zakačila Crnu Goru, ali jeste ostale delove Balkana, unela nove tenzije u region. Može li se desiti da Balkan ponovo postane bure baruta?

Nikad niko kroz istoriju nije mogao garantovati da Balkan ne može postati bure baruta. To je region u kojem stabilnost nikada nije bila zagarantovana. Kao što je opet tačno da on nikad kao danas nije bio blizu Evropi. Balkan je danas na prekretnici. Tako malo treba da se balkansko klatno pokrene prema Briselu. Uostalom, povezuje nas zajednički evropski cilj. Ali isto tako ne treba mnogo da se opet izgubimo u balkanskim bespućima i da se povampire aveti prošlosti. Verujem ipak da smo bliži ovom prvom.

Nadam se da ćemo početi da zaboravljamo balkansku retoriku koje nije falilo u poslednje vreme. I da ćemo međusobno što češće komunicirati evropskim jezikom.

U crnogorskoj i srpskoj javnosti je poznato da danas Srbija i Crna Gora imaju izuzetno dobre međusobne političke i ekonomske odnose, posle godina tenzija i nerazumevanja. Nedavno ste izjavili da Crna Gora nije želela da povredi Srbiju priznanjem nezavisnosti Kosova. Ova izjava je izazvala brojne komentare.

Ne znam da li su ikada odnosi između Crne Gore i Srbije bili bolji nego danas. Ne računam vreme velike Jugoslavije, jer je to bio sasvim drugačiji kontekst. Ali kao nezavisne države, ne verujem. Može izgledati pretenciozno, ali je sasvim tačno da smo premijer Vučić i ja ozbiljno tome posvećeni i da naša saradnja obeshrabruje radikalizam i mnogo doprinosi stabilnosti regiona. Rezultati su vidljivi, ogledaju se, pre svega, kroz ekonomsku saradnju, koja uvek određuje kvalitet odnosa i među najbližima.

Iako mala ekonomija, Crna Gora je jedan od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Da pomenem saradnju u energetici, turizmu, putnoj i železničkoj infrastrukturi, telekomunikacijama… U stvari, nema nijedne oblasti gde ne postoje čvrste veze između naših zemalja. Posebno mi je drago što su se tokom minule decenije obistinile naše tvrdnje da nezavisnost naših država neće otežati život našim građanima. A toliko su nas time plašili protivnici crnogorske nezavisnosti.

Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, ja sam to upravo i rekao da bi se čulo i da bi bilo primećeno u Srbiji. Ja sam to rekao kao prijatelj Srbije. A prijatelji saopštavaju nekad i ono što možda nije prijatno da se čuje. Ali je istinito. Ja želim da učinim sve što mogu da naš region bude stabilan. A on neće biti stabilan ako ne ozdrave i odnosi između Beograda i Prištine. Zato sam tako otvoreno to i rekao.

Verujem da nas Beograd i Priština doživljavaju i prihvataju kao prijatelje, jer mi to zaista i jesmo. Zato mislim da nam i pripada da mi kažemo ono što je njima, i jednima i drugima, teško da kažu. Dakle, ponoviću – razumem emociju srpske javnosti kada je u pitanju odnos prema Kosovu. Ali ne treba današnje generacije da vode davno izgubljene bitke. Treba se koncentrisati na ono što je moguće, osmisliti i ostvariti viziju budućnosti za svoj narod i svoju državu.

Poslednja godina bila je veoma burna u političkom životu Crne Gore. Protesti opozicije, obračuni na ulicama Podgorice, incidenti u Skupštini obeležili su ovaj period. Da li bi predstojeći parlamentarni izbori mogli da doprinesu smirivanju političke situacije?

To je svakako naš cilj. Tome sam beskrajno posvećen. To je, ako hoćete, i istorijska potreba savremene Crne Gore. Uostalom, zato sam i pozvao opoziciju u Vladu izbornog poverenja. Mnogo smo izgubili političkim trvenjima.

U jednom segmentu kao društvo smo otišli nazad jer je ozbiljno narušena kultura političkog dijaloga. Crna Gora je izgubila i ekonomski jer je naš dojučerašnji koalicioni partner zajedno s opozicijom osujetio realizaciju niza krupnih projekata, zbog čega smo izgubili ne samo veliki kapital nego i vreme. Želim da verujem da će izbori to promeniti, da će građani svojim izborom vratiti balans u politiku. I da će realno meriti prilikom glasanja rezultate i vlasti i opozicije.

Vaši konkurenti, oponenti kao i neki diplomatski krugovi, smatraju da je vaš politički hendikep činjenica da ste vi i vaša partija manje-više 25 godina na vlasti u Crnoj Gori? Kako vi gledate na ovo pitanje i kakvi su vam planovi u budućnosti?

Kad se ima u vidu kroz šta smo sve prošli tokom tih 25 godina, zaista mislim da današnje generacije u Crnoj Gori mogu biti ponosne na svoja ostvarenja. Sva naša istorija je bila borba za slobodu. A mi smo, uprkos i unutrašnjim i spoljnim protivljenjima, u vreme kad se niko osim nas tome nije nadao, državu obnovili s olovkom u ruci, mirnim, demokratskim putem. Pre toga spasli smo Crnu Goru od NATO bombardovanja.

U vreme krvavog raspada Jugoslavije sačuvali smo mir i učvrstili multietnički sklad i uspostavili ekonomsku održivost zemlje. To su istorijska postignuća koja niko ne može da ospori. Što se tiče dužine vladanja, nije Crna Gora usamljen primer u međunarodnoj političkoj praksi. Mislim da u tome nije problem, posebno što je vreme vršenja vlasti zavređivano na veoma čestim izborima, koje su pratili i visoko vrednovali predstavnici relevantnih međunarodnih organizacija. Problem je pre svega u odsustvu kredibilne alternative, kredibilne opozicije.

Što se tiče planova za budućnost, želim da dobijemo ove izbore. A onda o tome imamo kad.

Crna Gora je bila najnerazvijenija jugoslovenska republika, danas ste ubedljivo najrazvijenija ekonomija. Krenuli ste izgradnju auto-puta ka Srbiji. U današnje vreme ogromna investicija i za mnogo razvijenije države. Možete li da nam otkrijete tajnu za ovakav uspeh?

Da, po mnogim ekonomskim parametrima, Crna Gora je danas vodeća ekonomija na Balkanu. Ona ima najveći BDP per kapita među šest zapadnobalkanskih država. U prošloj godini to je bilo 5.800 evra. Crna Gora ima i najveću prosečnu platu kao i penziju. Pozitivna kretanja u ekonomiji se reflektuju i kroz pojedine pokazatelje standarda života poput indeksa razvoja po meri čoveka. Prema najnovijem izveštaju UNDP-a Crna Gora se nalazi među prvih 50 zemalja u svetu po tom osnovu.

Govorili smo o odnosima Crne Gore i Srbije. Mislim da će tek izgradnja auto-puta, kao i rekonstrukcija železničke pruge Bar–Beograd, dovesti naše odnose na pravi nivo. Na nivo savremenih potreba naše dve bliske države, pred kojima je lepa evropska budućnost. U Crnoj Gori se danas realizuje nekoliko i za evropske prilike krupnih infrastrukturnih projekata ne samo u putnoj privredi, već i u turizmu i energetici. Već su u Crnoj Gori svetski brendovi „Aman”, „Regent”, „Hilton”, „Šeraton”, „Ric Karlton”… Postavlja se podmorski kabl s Italijom, što će povezati Crnu Goru i sve naše zemlje s evropskim energetskim tržištem.

Ako postoji tajna našeg uspeha onda se ona krije u kreiranju što povoljnijih uslova za biznis i za privlačenje investicija. Priroda nam je dala lepu zemlju i značajne resurse koje smo počeli da koristimo, ne čekajući da nam neko drugi nešto udeli, ili da nam sve padne s neba. Počeli smo da verujemo u sebe i u svoje mogućnosti.