Ванредно стање

Француска и Турска су у ванредном стању. Две велике државе, на западу и истоку Старог континента, не притискају исте муке, али су посегнуле за истим решењем – живи се и ради под посебним условима.

Французи од новембра прошле године живе у ванредном стању, које је проглашено после терористичких удара у Паризу. Ванреднo стање било је овог лета пред укидањем, али је напад у Ници пореметио планове за повратак у нормално стање.

Поглед у новију историју открива да ванредно стање Французима није сасвим непозната политичка категорија. Средином прошлог века, тачније 1955. године, у Француској је проглашено ванредно стање због почетка рата у Алжиру.

После тога иста ситуација се поновила још три пута: 1985. ванредно стање је проглашено због насиља које је пратило захтев да Нова Каледонија добије независност, 2005. због великих немира који су потресли целу земљу, а 2015. Француску су избацили из нормалног колосека терористи.

Жестина терористичких напада на Француску и велики број цивилних жртава били су сасвим разумљив повод да држава посегне за ванредним мерама и уведе ванредно стање.

Ситуација са Турском сасвим је другачија. Држава на два континента – као мост између Европе и Азије – већ неколико година клизи на танкој граници између редовног и ванредног стања.

Рат са Курдима, ратови у комшилуку (Ирак, Сирија), сукоб са Русијом, неспоразуми с Европом и САД, милионски талас избеглица који је преплавио земљу, напуштање – на мала врата – секуларизма, најблаже речено контроверзна политика председника државе Реџепа Тајипа Ердогана, само су најважнији, проблематични делови мозаика данашње Турске који су искакали из „нормалног” стања.

Покушај државног удара – без опредељивања да ли је то био спонтани покушај обарања Ердогана или његов вешт маневар да добије одрешене руке за обрачун са неистомишљеницима – званично је био повод за увођење ванредног стања. И ето Француске и Турске у истом кошу.

Али само привидно. Париз ванредно стање користи да лечи ране које је народу и држави нанео тероризам – да ојача безбедност и омогући Французима да из ванредног сигурно закораче у нормално стање.

Турска је, стиче се утисак, спремна да ванредно стање искористи за организовање великог „чистилишта” кроз које ће проћи целокупан државни апарат – од генерала, преко судија до наставника и општинских ћата – за обрачун са присталицама Фетулаха Гулена, љутог Ердогановог противника, по списковима који су очигледно већ раније припремљени.

И све то док над главама Турака лебди претња да ће бити враћена и смртна казна.

Западни медији су Ердоганово ванредно стање, и пре него што је уведено, прогласили за цивилни удар који ће из темеља уздрмати и променити данашњу Турску. Колико су у праву, биће видљиво већ за три месеца, када би ванредно стање, како обећавају власти, требало да буде укинуто.