Бибер

Једва да је прошло десет дана од састанка у Охриду, након коjег су западни емисари одушевљено тврдили да су Србија и њен председник – самим присуством – нешто „прихватили и потписали” у дијалогу са Приштином, а већ су почели да стижу хладни тонови из ЕУ. Да ли им је тек сада постало јасно да ако сто пута кажете да се ограђујете од чланства лажне државе Косово у УН, то значи да је за вас тако нешто неприхватљиво, или само покушавају да слабе Вучића и срозају његов углед у српској и међународној јавности – и није превише битно.

Чињеница је, тек, да је поново покренута рафална кампања против српског председника у европским и регионалним медијима. На пример, могли смо ових дана да чујемо на хрватској државној телевизији ХРТ, како аналитичари јадикују што је „Вучић издао косовски завјет”, преварио наивне Србе, и томе слично. Дирљиви су били ти јецаји из експертских груди, али су зато хрватски војници Кфора на КиМ ту да одбране „косовски завјет”, а узгред и српску заједницу која деценијама проживљава апартхејд наочиглед тих силних душебрижника.

Истакли су се и немачки медији који бране шефицу дипломатије Аналену Бербок због озбиљне увреде коју је изнела гошћа на „Хепи” телевизији, што је за сваку осуду. Они који то чине морали би да знају да тако вређају пре свега Србију и наносе јој штету. „Дојче веле” указује на увредљиву изјаву и наводи да се „размере блиских веза московског режима Владимира Путина и српске владе Александра Вучића могу видети на телевизијама у Србији”, као и да се „проруски сентимент охрабрује, а Запад оцрњује”.

Да је неко желео да пронађе бољи повод на напад на Србију, тешко да би успео. Одмах су Вучићу спочитали говор на обележавању 24. годишњица НАТО агресије, јер није било „ни речи о злочинима српских јединица који су били окидач за интервенцију НАТО”, мислећи очигледно на случај Рачак, али и изговор за агресију који користе и немачки званичници да су „спречавали геноцид”. Спречавали су оно чега није било, јер се ни Хашки трибунал није осмелио да тако нешто пресуди, нити да потврди да се у Рачку десио „масакр над цивилима”. Али зато се приштински суд окомио на једног од лидера Срба са КиМ Ивана Тодосијевића, осудивши га на затвор само због изјаве да је Рачак измишљен. На то нико из Европе није реаговао.

Немачки јавни сервис ЗДФ цитира аустријског стручњака из Граца Флоријана Бибера, који се баш потрудио да нам „забибери”. На оцену новинара да Вучић „политику клацкалице између Истока и Запада користи како би сачувао власт”, Бибер додаје да је то „образац који је већ приметио код Виктора Орбана”. И тврди да је због тога опала подршка ЕУ у нашој земљи. Као да су заборавили да су, преко својих медија и аналитичара, Вучића годинама оптуживали да је „западни човек”, доведен да призна Косово. Па кад пуних 11 година одбија притиске и још изрази резерву на „договор” из Охрида, проналазе му везе са московским режимом, да седи на клацкалици и подрива Запад.

Занимљиво је да у свему Бибер не види нимало њихове кривице. Ни то што се Бриселски споразум, потписан уз гаранције ЕУ, већ десет година не примењује, због чега немамо ЗСО. Ни то што српску децу рањавају на Бадњи дан, а Европа слеже раменима и каже „десила се пуцњава”. Као ни што нам се пут у ЕУ претворио у потрагу за заветним ковчегом, док су сви други око нас улазили „на добар дан”. А, да будемо искрени, као што је и председник рекао 24. марта, онај најстрашнији злочин опростићемо само ако будемо могли. А да бисмо то могли, они који су га починили – најпре би требало да се покају. А не да се труде да нам сваки пут изнова „сипају бибер” на рану.