Biber

Jedva da je prošlo deset dana od sastanka u Ohridu, nakon kojeg su zapadni emisari oduševljeno tvrdili da su Srbija i njen predsednik – samim prisustvom – nešto „prihvatili i potpisali” u dijalogu sa Prištinom, a već su počeli da stižu hladni tonovi iz EU. Da li im je tek sada postalo jasno da ako sto puta kažete da se ograđujete od članstva lažne države Kosovo u UN, to znači da je za vas tako nešto neprihvatljivo, ili samo pokušavaju da slabe Vučića i srozaju njegov ugled u srpskoj i međunarodnoj javnosti – i nije previše bitno.

Činjenica je, tek, da je ponovo pokrenuta rafalna kampanja protiv srpskog predsednika u evropskim i regionalnim medijima. Na primer, mogli smo ovih dana da čujemo na hrvatskoj državnoj televiziji HRT, kako analitičari jadikuju što je „Vučić izdao kosovski zavjet”, prevario naivne Srbe, i tome slično. Dirljivi su bili ti jecaji iz ekspertskih grudi, ali su zato hrvatski vojnici Kfora na KiM tu da odbrane „kosovski zavjet”, a uzgred i srpsku zajednicu koja decenijama proživljava aparthejd naočigled tih silnih dušebrižnika.

Istakli su se i nemački mediji koji brane šeficu diplomatije Analenu Berbok zbog ozbiljne uvrede koju je iznela gošća na „Hepi” televiziji, što je za svaku osudu. Oni koji to čine morali bi da znaju da tako vređaju pre svega Srbiju i nanose joj štetu. „Dojče vele” ukazuje na uvredljivu izjavu i navodi da se „razmere bliskih veza moskovskog režima Vladimira Putina i srpske vlade Aleksandra Vučića mogu videti na televizijama u Srbiji”, kao i da se „proruski sentiment ohrabruje, a Zapad ocrnjuje”.

Da je neko želeo da pronađe bolji povod na napad na Srbiju, teško da bi uspeo. Odmah su Vučiću spočitali govor na obeležavanju 24. godišnjica NATO agresije, jer nije bilo „ni reči o zločinima srpskih jedinica koji su bili okidač za intervenciju NATO”, misleći očigledno na slučaj Račak, ali i izgovor za agresiju koji koriste i nemački zvaničnici da su „sprečavali genocid”. Sprečavali su ono čega nije bilo, jer se ni Haški tribunal nije osmelio da tako nešto presudi, niti da potvrdi da se u Račku desio „masakr nad civilima”. Ali zato se prištinski sud okomio na jednog od lidera Srba sa KiM Ivana Todosijevića, osudivši ga na zatvor samo zbog izjave da je Račak izmišljen. Na to niko iz Evrope nije reagovao.

Nemački javni servis ZDF citira austrijskog stručnjaka iz Graca Florijana Bibera, koji se baš potrudio da nam „zabiberi”. Na ocenu novinara da Vučić „politiku klackalice između Istoka i Zapada koristi kako bi sačuvao vlast”, Biber dodaje da je to „obrazac koji je već primetio kod Viktora Orbana”. I tvrdi da je zbog toga opala podrška EU u našoj zemlji. Kao da su zaboravili da su, preko svojih medija i analitičara, Vučića godinama optuživali da je „zapadni čovek”, doveden da prizna Kosovo. Pa kad punih 11 godina odbija pritiske i još izrazi rezervu na „dogovor” iz Ohrida, pronalaze mu veze sa moskovskim režimom, da sedi na klackalici i podriva Zapad.

Zanimljivo je da u svemu Biber ne vidi nimalo njihove krivice. Ni to što se Briselski sporazum, potpisan uz garancije EU, već deset godina ne primenjuje, zbog čega nemamo ZSO. Ni to što srpsku decu ranjavaju na Badnji dan, a Evropa sleže ramenima i kaže „desila se pucnjava”. Kao ni što nam se put u EU pretvorio u potragu za zavetnim kovčegom, dok su svi drugi oko nas ulazili „na dobar dan”. A, da budemo iskreni, kao što je i predsednik rekao 24. marta, onaj najstrašniji zločin oprostićemo samo ako budemo mogli. A da bismo to mogli, oni koji su ga počinili – najpre bi trebalo da se pokaju. A ne da se trude da nam svaki put iznova „sipaju biber” na ranu.