Čiji je REM

Zabranu spota Srpske napredne stranke, zbog zloupotrebe dece u političke svrhe, kako je Savet Regulatornog tela za elektronske medije obrazložio svoju odluku, Nikola Selaković, generalni sekretar predsednika Srbije, ocenio je kao „nastojanje stranog faktora da i dalje odlučuje o stvarima u Srbiji”.

Pokret socijalista ocenio je da su „predstavnici opozicije u REM-u zabranili spot, na zahtev jedne televizije”, upitavši „da li je to diktatura Aleksandra Vučića o kojoj govore oni što brane Vučiću da radi i da misli”. Zanimljive, blago rečeno, reakcije, baš kao i sve u vezi sa  ovim spotom.

Naprednjački spot u kome se pojavljuju lider SNS-a i predsednik države Aleksandar Vučić i devojčica s kojom razgovara, uz dozvolu roditelja, u najmanju ruku, ne razlikuje se ni po čemu od sličnih spotova, koje smo viđali u svim proteklim izbornim ciklusima, a nagledali smo se spotova Borisa Tadića i Dragana Đilasa sa decom.

Nijedan nikada nije bio zabranjen, niko to nije ni tražio, a još manje neka televizija, kao sada. Nije bilo ni članova REM-a koji bi se momentalno oglasili u javnosti sa ocenom da je ovo, „nema dileme, zloupotreba deteta”, kao što je to sada uradila nedavno izabrana članica REM-a Judita Popović.

REM bi trebalo, tako je definisano zakonom, da bude nezavisno regulatorno telo, jasno je propisano i ko može biti izabran za člana, po vrlo komplikovanoj proceduri. Pet novih članova REM-a izabrala je Skupština Srbije u kojoj naprednjaci dominiraju, u poslednjih pet meseci, otuda je čudno zapažanje Nikole Selakovića da se na primeru ovog spota vidi da strani faktor nastoji da odlučuje o stvarima u Srbiji. „REM po predstavci nekog Ralfa Metnija, direktora u Adrija njuz kompaniji koja je vlasnik N1, čoveka iz Luksemburga, zabranjuje naš spot”, rekao je Selaković za TV Pink.

A, što je bitno po čijoj predstavci je REM doneo odluku i kako je to dokaz da strani faktor odlučuje? Niti je bitno ko je podneo predstavku, niti je odluka dokaz da strani faktor odlučuje. Ali jeste dokaz da se u Srbiji zakoni primenjuju vrlo kreativno i po potrebi, nažalost svih nas.

Da je poštovan zakon, ne bismo u skupštinskoj raspravi prilikom izbora novih članova REM-a slušali kako je on „u skladu sa dogovorom postignutim u razgovorima vlasti i opozicije pod pokroviteljstvom predstavnika Evropskog parlamenta”, a još manje bismo saznali da će dva člana REM-a podneti ostavke iz ličnih razloga, a kakvih drugih, dva meseca pre nego što su oni shvatili da će nastupiti „lični razlozi” za ostavku.

Ne bi, takođe, nikome palo na pamet da u jedno takvo telo, bira nekoga ko je baš bio politički toliko angažovan kao Judita Popović. Popovićeva je, između ostalog, bila potpredsednik LDP-a, poslanik te stranke u više saziva, kao i potpredsednik Skupštine Srbije. I sad neke televizije bliske vlasti podsećaju na političku karijeru Popovićeve i spotove njenog LDP-a sa decom, bacajući drvlje i kamenje. Pa, nije se Popovićeva sama izabrala u REM, niti je ikada skrivala svoju političku karijeru.

Zna to Selaković, a zna i da su svi članovi REM-a izabrani glasovima naprednjaka, baš kao i glasovima poslanika Pokreta socijalista Aleksandra Vulina. Jedini poslanici koji su ukazivali da u REM ne treba da se bira neko ko ima političku karijeru, bili su Vladimir Đukanović (SNS) i Marijan Rističević (NSS) i jedini su glasali protiv tog izbora. Nekako se čini da samo oni i imaju pravo da komentarišu. A, što se ostalog tiče, možda će se, jednoga dana, zakon i primenjivati onako kako je napisan.