Desanka, i tačka

Desanka je isterana, pa vraćena. A Desanka nije učesnica rijaliti programa i nije je Veliki brat izbacio iz takmičenja, da bi je posle, na zahtev gledalaca, opet vratio. Scenario sličan onom po kojem se odvijaju opskurne emisije zadesio je našu najveću pesnikinju. Da apsurd bude veći, Desanku Maksimović iz knjiga za treći i četvrti razred srednje škole pokušali su da izbace na predlog Zavoda koji bi, bar kako mu ime kaže, trebalo da se bavi unapređenjem obrazovanja i vaspitanja. Potom je ovu ideju bez opiranja usvojio Nacionalni prosvetni savet (NPS), koji je zadužen za povećanje kvaliteta obrazovnog sistema. U ovom telu sedi 35 uglednih članova prosvetne zajednice koji su tu, između ostalih, i na predlog Srpske akademije nauka i umetnosti i Matice srpske. I na kraju, ovaj predlog svojim potpisom je, kako to zakon nalaže, aminovao ministar lično. Sve to je i obznanjeno u „Prosvetnom glasniku” drugog dana juna.

Međutim, kad je vest o „smanjenu učešća” Desanke Maksimović u životu srednjoškolaca iz službenog lista dospela u javnost, odjednom se ceo slučaj našao u „fazi razmatranja”. I sam ministar je pokušavao da ugasi vatru tvrdnjama kako ništa nije gotovo.

– Sigurno kao ministar neću dozvoliti da bude smanjen, nego se zalažem da se apsolutno njeno učešće u školskom programu poveća – pokušao je Šarčević da smiri strasti.

Da ipak neće biti zime za Desanku bilo je jasno kad je premijerka Ana Brnabić sa „Tvitera” poručila:

– Nikada se Desanka Maksimović neće izbacivati iz obrazovnog sistema Srbije. Nikada. Tačka – tvitnula je premijerka.

Ali niko, od Zavoda preko NPS do ministra, ne odgovara na pitanje čija je greška omalovažavanje dela čuvene pesnikinje. Međutim, zakon kaže da Zavod odgovara NPS, a NPS ministarstvu. Dakle, formalni krivac je samo jedan – resorni ministar Mladen Šarčević.

Ukoliko ministar nije čitao dokument koji je potpisao, za kaznu bi trebalo da pročita ponovo sve pesme Desanke Maksimović. A ukoliko je dokument o Desankinom ražalovanju pročitao, treba da se povuče.

U svom obrazloženju komisija Zavoda, od koje je sve krenulo, smatrala je da se ova pesnikinja „ne uklapa u epohu”. U nekoj, ne tako davnoj epohi, Desanki je za života podignut spomenik. U epohi ministra Šarčevića država se naučnika setila tek kad se Beogradski univerzitet strmoglavio sa Šangajske liste, a profesori su opisivani kao „bandoglavi”. Kako učenicima iz takve epohe zameriti kad na vest da za Desanku Maksimović u njihovom obrazovanju nema mesta kažu: Pa, šta, sve to ima na netu!